5

ВЕЛИКИ ПУТ

... Али понекад 
Као да не схватам
Гдје се налазим ...

И не могу да разликујем
ПЛАВИЧАСТУ
ИЗМАГЛИЦУ
Од њежне СВЈЕТЛОСТИ
НА ХОРИЗОНТУ

И гледам изгубљено
И оклијевам
Пратећи ИГРУ СЈЕНКИ
Златокрилих лептира
И колоне скакаваца
Који се обрушавају
У ПРОВАЛИЈУ ХАДСКУ

... Али понекад 
Захвати ме пламен
А ја непокретан
А ја неспреман ...

И недостаје ми РИЈЕЧ
Можда пар ријечи
Из ДРЕВНИХ ЗАПИСА
Да направим КОПЧЕ И
СПОНЕ
И премостим безвременост
И свевременост 
Као МИТСКИ ЧУВАР ДУША

И да се прекрстим ...
И да се помолим ...
И да опростим ... 
Како себи тако и
Другима ...
И окончам МУКУ И БОЛ
И затворим КРУГ ...

А онда из даљине
Као молитвени вапај
Чујем глас пријатеља
Подрхтава и стење

У години великог метежа
Ломи се камење
И напокон затвара КРУГ
А ја остајем сам у туђем 
ПРОСТОРУ
Да прелиставам АЛБУМЕ
СА ПОРОДИЧНИМ 
ФОТОГРАФИЈАМА
И ишчекујем ВЕЛИКИ ПУТ

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

Veselinka Stojkovic је рекао... четвртак, октобар 13, 2016

Песма над песмама.

Veselinka Stojkovic је рекао... четвртак, октобар 13, 2016

Више од поезије и филозофије.

Veselinka Stojkovic је рекао... четвртак, октобар 13, 2016

Више од највишег.

 
Top