0
* 17. септембар 1919   † 17. јуни 1940
КРВ

Вода, горка вода немирних океана
Умјесто крви венама мојим тече…

Бонаце и пуни дани надимају
Моја плућа, претходећи бијелим
Заносима океана…

Полипи прстима својим шуштаву свилу
Извлаче. Очи бистре и жмиркаве
У мене упиру…

Иструле yлатне галије, катарке,
Гвоздене мамузе у метежу пролазе
Кад плиме надолазе

Сво мистично прстење јадранских лагуна
Имам тада и могу га дати женама
Које волим.

И кад су љубавни часи, у рукама
Су ми таласи што брује и о стјење бију…

Но најчешће грлим нестварну пјену бијелу
Што измиче мом похотљивом тијелу…

Жан Вентурини
/Пријевод са француског: Владимир Боричић/

Постави коментар Blogger

 
Top