 |
Тамо, у оно доба,
кад није било струје,
кренуо дечак Небом –
да звезде препакује!
– Ову ћу у вр крова,
а ону сред дворишта...
лаку ноћ, густа ноћи,
и мрачна чудовишта!
Мајка му рече: – Немој!
Ти си лампино дете!
Помериш једну звезду,
лаку ноћ, читав свете.
Мошо Одаловић
 |
Мирослав Б. Душанић: Хилдесхајмски графити (ноћу)
Нема коментара:
Постави коментар