0

Лампино дете

Тамо, у оно доба,
кад није било струје,
кренуо дечак Небом –
да звезде препакује!
– Ову ћу у вр крова,
а ону сред дворишта...
лаку ноћ, густа ноћи,
и мрачна чудовишта!

Мајка му рече: – Немој!
Ти си лампино дете!
Помериш једну звезду,
лаку ноћ, читав свете.

Мошо Одаловић

Мирослав Б. Душанић: Хилдесхајмски графити (ноћу)

Постави коментар Blogger

 
Top