 |
| * 28. јун 1938 † 17. август 2015 |
ми немамо својих сестара
наше мајке су на ломачама
моја сестра бачена је
у заједничку шибенску јаму
безимена
наше кћери се прогоне
учећи дјецу
која нас не препознају
говорећи тајанствене језике
ви се драге сестре
бавите најгорим дијеловима наших тијела
а лажне суложнице
на нашим горким темељима
граде неуспјели љубавни ступ
док ви на ратиштима
сакупљате у своје топле дланове
непосвећену крв
наших војака
настрану лијечници
али ја вама цјеливам
промрзле руке
помодрјеле као
двије слеђене скуше
 |
Други су још далеко
име ће ми бити славно
стигао сам прије свију
ал је било прерано
Други су преда мном
пуштам их јер ми је јасно
стигао сам послије свију
ал је било прекасно
Ниједно вријеме није моје
ја висим као дрвени лутак
казаљке неће да се споје
погријешим увијек за тренутак
Напокон — сви уз мене
све мртво и све живо
стигли смо у правом часу
ал је вријеме било криво
Арсен Дедић
 |
 |
 |
Нема коментара:
Постави коментар