 |
| * 1861 † 1942 |
О, блједи мјесече, ти ноћников друже!
Остави звијезде.
Нека оне саме без твог сјаја трепћу
Нек сјају и језде.
Па зрацима проби оне хладне раке
Што јунаке крију:
Љуте мученике српске витезове,
Нек им кости грију.
Замијени тамјан... нек им је ласније
До срећнији дана,
Ој! кад' ће се оно и с мог болног срца
Свалит' тешка рана!?
Рисан, 16. марта 1892.
Дионисије Миковић
Нема коментара:
Постави коментар