среда, 19. април 2017.

Мирослав Б. Душанић: Бол исказана мастилом

Лидија Душанић
Бол исказана мастилом

Страх ме налета вјетра
И бесконачности

Ту је и напор ока да открије
Сигнале: Празнине између редова
Њихов говор — Невидљиве границе
И опкорачења

У спарним ноћима шири се чудан сан
Тежак а без форме: Кратка шетња 
Поред Лабе — Вода мирује
Све је сиво и мутно

Збива се
И сабија вријеме — Тјера ме у осаму
Да тешем сопствени сандук

Кажу најбоље је дрво багремово

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

1 коментар:

Savko Pećić Pesa је рекао...

У тешким тренутцима знао је сву свој бол да искаже кроз стих у само неколико ријечи. Мислим да сам га добро разумио, узвраћао стиховима који су му годили, о његовом селу и завичају. Ако сам на тај начин барем дјелић његове боли смирио, онда нека му је просто и душа нека лети рајским насељима.
Били смо пријатељи,звали смо се браћом који се нисмо познавали, из истог села, истог поднебља али један другом много чега смо рекли стихом и пером.
Мируј , драги мој брате Мирославе у спокоју сјећања на твоје стихове никада нећеш бити заборављен.