0
* 18 ноября 1958   † 11 января 2012 
В лед вмерзший камыш шелестит и звенит от поземки...

В лед вмерзший камыш шелестит и звенит от поземки,
И там, где он вышел дугой к середине протоки,
Я осенью часто казанку привязывал к тонким
Ветвям ивняка, накрывающим омут глубокий.
Возможно ль русалке, чья лепка еще так непрочна,
Чья жизнь, словно мысль, быстротечна, а тело прозрачно,
Здесь выжить и жить, в этой затхлой воде непроточной,
У этой земли, так подолгу холодной и мрачной?
Я помню поклевки, уловы, но также движенье
Воды под рукой, этот взгляд, этот смех беспричинный,
И в памяти образы жизни и воображенья
Настолько смешались, что вряд ли уже различимы
Магнитные линии тела я вижу доныне,
Я помню, как пела, и то, как манила, кивала,
Но я-то ведь знал — ее не было здесь и в помине,
Когда, оттолкнувшись от лодки, она за камыш уплывала.

Виталий Калашников


* * *

У леду смрзлом шаша шушти, мећавом сувом тера санке,
и тамо где је ко дуга зашла према средишту проточног мира,
ја сам сјесени често чамчић привезивао уз те танке
гране ивика што надкриљују дубоки вртлог вира.
Може ли русалка чија је вајаност нечврста, а тело тако сочно,
чији је живот, као мисао, брз, а тело јој сво прозрачно,
ту да преживи и станује, у овој води непроточној,
у овој земљи, тако дуго промрзлој, хладној, мрачној?
Памтим пецање и улове, но и покрете, диљем
воде под руком, поглед, осмехе и безразложне и вечите,
и у сећању тог живота ликови моје уобразиље
толико су се помешали да тешко да већ различите
магнетне линије тела видим све досад, али за промену
памтим како је певала, главом климала, док јој руке машу,
и већ сам знао — није било ње овде чак ни у помену
када је, од чамца одгурнувши се замицала за шашу.

1985.

Виталиј Калашњиков


Работа, выпивка, семья...

Работа, выпивка, семья — 
Вот круг, в котором заперт я, 
Да и тебе скажу, мой друг, 
Не выходи за этот круг. 
Вне круга та же кутерьма — 
Психушка, КГБ, тюрьма.

Виталий Калашников


* * *

Посао, пијанке, обитељ —
круг су у ком ме робите.
Ал рећи ћу ти, друшкане:
ван круга тог не пуштај ме.
Ван круга хаос тамни се:
лудница, КГБ, тамнице...

1982.


Виталиј Калашњиков


Когда мужик кого-то трахнет...

Когда мужик кого-то трахнет,
То от него изменой пахнет.
А раз не трахнул никого —
То водкой пахнет от него.

Виталий Калашников


* * *

Кад опали мужик нешто
на издају смрди често.
А кад нема тог поготка
завоња из њега — вотка.

1996.

Виталиј Калашњиков

/Препјеви: Владимир Јагличић, преузети са САЗВЕЖЂЕ ЗАВЕТИНА — Библиотека: ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ; објавио Мирослав Лукић 01.02.2014. [ажурирано 07.12.2015.]/

/Фотографије преузете са Неофициальные новости Ростова-на-Дону

Постави коментар Blogger

 
Top