 |
| Улаз у "моју зграду" |
Нади Петровић
Дефинисан сам једном за свагда
И осуђен да лутам
У лавиринту враџбина и снова
Сјећам се пророчких казивања
Читања судбине из кафеног талога
Бацање карата и игре прстена
Свега оног свакодневног
Које скраћује вријеме и убија досаду
Одвојен од свијета
(У међувремену) Као пртљаг носим
Збуњену душу
С лакомисленом страшћу
Глумим човјека
И наивно опчињен
Жудим за обећаним животом
Мирослав Б. Душанић
 |
| "Моја улица" |
Нема коментара:
Постави коментар