 |
| * 02. октобар 1879 † 02. август 1955 |
Шта је божанство ако може доћи
Само кроз тихе сенке и у снове?
Зар неће наћи у раскоши сунца,
У трпком воћу и зеленом крилу,
У мелемима и лепоти земље,
Ствари вредне као мисао о небу?
Божанство мора у њој бити живо:
Кроз страсти кише, ћуд снега што пада,
Тугу самоће, кроз неублажени
Усхит кад шума процвета, гануће
Над мокрим путем у јесење ноћи;
У задовољству и болу док памти
Гране у лето и гране у зиму,
Његовој души то су праве мере.
 |
| ISBN: 86-82333-16-3 |
Живот је све краћи и смрт се чека,
Као у јесење доба.
Војник пада.
Не постаје угледна личност за три дана,
Која намеће свој одлазак,
Која захтева помпу.
Смрт је коначна и без споменика,
Као у јесењем добу,
Када ветар престане.
Када ветар престане, а преко небеса,
Облаци ипак иду
У сопственом правцу.
Волас Стивенс
Нема коментара:
Постави коментар