ОД КОСОВА
На небу чуперак косе
Маглу спаја
У земљи муњом ране отвара
У славу се туга увукла
Букте њиве
У орању клас застао
Громом небо плаче
Лисица с вуком
Ширином завија
Омакла брава
Кроз врата мрак ушао
Змија воду отровала
Шупља тиква
У букву се претвара
Жаба ногу помакла
Зидом пакао измиче
А сан се сном рађа
На небу 12 беба
Анђео крила
Птићи цвркућу
А дјевојка
Косовску сабљу исукала
Из збирке,
''Са сузама жита остају''
Светосавска реч 1994.
Текст и фотографије: © by Савко Пећић Песа
8 коментара:
El infierno abrirá paso a un posible cielo en Kosovo? Ojalá la Paz nos gane a todos algún día.
Divna pesma. Posebno me pogodila poslednja strofa, sa zavrsnim stihom kao kresendom. Sjajno!
Choro por Kosova. Ora pela paz.
Ја сам тако тужна да нисте у матичној земљи. Али сам веома драго да се научио од вас преко овог блога. Слика на свом блогу тако лепа. Ја сам помоћу Гоогле-преводилац да напише ове речи .. јер све знам енглески.
Осећам среће да сте пронађено. Јер чини ми схвате како живот може бити тежак и колико отпорнији уметник мора да буде. Имате моје дубоко дивљење.
"U slavu se tuga uvukla..." - bolan stih koji svu tragiku Kosmeta slika. Nije što su zemlju, i svetinje na njoj zaposeli i oskrnavili, nego što su nam i slavu Kosova tugom zakrilili...
A paz precisa começar dentro de cada um de nós, em nossas casas, em nossos bairros..até estender-se ao mundo!
Um abraço
Nažalost to je sada tuđa zemlja kojom hode uprljane noge....
Os deseo paz para todos.
Saludos
Постави коментар