Ја, записничар
Био би пуки случај
ако би се изненада оглувјело,
ако би се Кинези у масама
размилили преко границе.
... Али запрепашћујуће могућности
стоје нам увијек отворене:
Монотонија се може избјећи.
Багдад је још увијек довољно гласан
и ирачки главни град.
САД и НАТО су били први
са једним јасним програмом
људима достојног рата,
довољно је ако се сјетимо
седамдесетиосам дана дуге
кише бомби у Србији.
Потом из дубоког сна пробуђени,
Нијемци такође надиру
стално напријед у Афганистан.
Ја се дивим таквим способностима.
Зар није лијепо,
да још увијек постоје ствари,
на које се можемо ослонити?
Мирослав Б. Душанић
(са њемачког препјевао аутор)
Фотографије: © by Андрија Илић: НАТО бомбардовање Србије
|
1 коментар:
...du sagst es, Miro...
und die Bilder sprechen für sich!!!
LG; Rachel
Постави коментар