Поздрав, мајка, молитва,
гробница, отац, Бог...
Једна ријеч, било која ријеч
када успомене оплакујем.
Једна ријеч натопљена сузама
и горка као хљеб,
којим се у туђини храним.
Моја ријеч, у тумарању
између тамо и овдје исписује
једну пјесму – а ти је не чујеш.
Мирослав Б. Душанић
(са њемачког препјевао аутор)© by Turker Yilmaz: Српска црква у Химелстиру/Хилдесхајм |
2 коментара:
Меланхолично, али предивно испјевано !
Пријатељу Миро, нажалост, наше животне стварности су такве, као да нашим животима владају демони.
Поздрав !
...нашим животима владају демони.
Постави коментар