 |
| Pablo Picasso: Portraits Imaginaires |
Тражим
Има ме
а не знам
у некој
речи
изговореној
успут
без намере
Кажу да
ме има
у мирисима
неким
једног
пролећа
мени неопрезно
прохујалог
У снеговима давним
у целцу
и траговима
остављеним
и окопнелим
ме има
У радостима
нечијим
и у тугама
што као
бремена
носе они
којих се
више и
не сећам
Има ме
узгред
подељеног
вољом времена
и случаја
а не мојом
Има ме
има у свима
осим у
мени
заблуделом
Тодора Шкоро
2 коментара:
Kako sad da se izvadim?! Kako da objasnim da na tebe mislim otkad sam (tek jutros) videla šta se događa s tvojim blogom, u kome se "oku velikog brata" nešto nije dopalo, pa rešio da ti zagorča život? A onda ti, ovako, pokažeš kako misliš na mene... Hvala ti za objavljivanje pesme. I što misliš. To nam nikakvi svetski internet-moćnici ne mogu oduzeti. Živ ti nama bio!
нема никакве потребе за исприкама - ја радо читам (и папагајски ишчитавам већ прочитано) и понешто објавим...
"некњижевне испаде" не желим баш потпуно да контролишем... то ми највјероватније наноси штету, али такав сам...
радим ја и озбиљније ствари, које се овдје не виде... вјеруј ми, тад сам потпуно савјестан...
Постави коментар