 |
| Мирослав Б. Душанић |
У једној пјесами оштроумни Борхес
примјећује: Клонули човјек подноси
и ћути. Пјесму завршава наивним и
провокативним питањем: А што ми
вриједи сва мука и патња тог човјека,
ако ја и сад патим? Човјек о коме је
ријеч, је нико други до Исус лично.
Између ове двије реченице, мајстор
учено и ефектно набраја, шта на крсту
разапети никад неће успјети да сазна.
Али... Није довољно брисати мрак са
очију, а не уклонити га и из срца...
Мирослав Б. Душанић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар