 |
| Мирослав Б. Душанић |
Ја с муком присиљен морам све да прикријем,
и тако да живим,
као да су ови дани сасвим нормални.
Али ни један једини дан се не угаси
и ни једна једина ноћ,
без крвавих трагова у мом срцу.
Ја страхујем безгласно.
Ја ишчекујем.
Мој Годо избјегава отворену сцену.
Он је наоружан и има савезнике.
Он ће доћи - прије или касније,
к‘о дивља мачка, тихо прикрадајући се.
Мирослав Б. Душанић
Објављено: РИЈЕЧ, Часопис за књижевност и
културу, број 3-4, година VI; Књижевни клуб Брчко дистрикт
Бих, јесен-зима 2013.
Нема коментара:
Постави коментар