среда, 09. октобар 2013.

Мирослав Б. Душанић: Један кос пјева

Мирослав Б. Душанић
Један кос пјева

Ја с муком присиљен морам све да прикријем,
и тако да чиним
и тако да живим,
као да су ови дани сасвим нормални.  

Али ни један једини дан се не угаси
и ни једна једина ноћ,  
без крвавих трагова у мом срцу.
 
Ја страхујем безгласно.  
Ја ишчекујем.
 
Мој Годо избјегава отворену сцену.  
Он је наоружан и има савезнике.
Он ће доћи - прије или касније,
к‘о дивља мачка, тихо прикрадајући се.
 
Мирослав Б. Душанић 

Објављено: РИЈЕЧ, Часопис за књижевност и културу, број 3-4, година VI; Књижевни клуб Брчко дистрикт Бих, јесен-зима 2013.

Нема коментара: