0
Мирослав Б. Душанић
Верлену

У самотне ноћи ... када збори тама
И кô мрачна бајка мистерије ствара, —
Силна једна Тајна душу моју слама
И страхотно мучу. стеже и обара.

... Осамљен ја стојим усред кобна мрака
И упирем зене у ту сфингу мрачну!
Ах, срце ми гордо, то срце јунака,
Осећа сву немоћ, беду бесконачну ...

О. чуј! мраком шуме црне мистерије!
Можда сфинга збори?.. Древну прича бајку ...
О, знам ... то природа вечну Тајну крије!

Ја бих да прокунем ту маћинску мајку — — —
О, драги Верлену! О, тужни Верлену,
Природа нас сазда у бедноме трену!

Душан Малушев
/Објављено у ДЕЛО; књига 44, свеска 1; јули 1907. год./ 
Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top