Постави коментар Blogger

Veselinka Stojkovic је рекао... недеља, мај 17, 2015

Ево песме! – кад – Сунце са својом песмом пред починак, односно, на путу у нови дан!

А ја јутрос у очима понесох прекрасну крупну булку из своје ране шетње. Не стигох да пред ноћ пођем истом стазом у шетњу, овога пута са телефоном, и усликам је.
Да ли ће ме сутра сачекати?

Мирослав Б. Душанић је рекао... недеља, мај 17, 2015

Надам се да хоће и да ћу сутра имати прилику да јој се дивим... Ја ове године још нисам видио/пронашао булку у "мом крају"...

Veselinka Stojkovic је рекао... недеља, мај 17, 2015

Сунце са својим осмехом!

Мене је изненадила. Једина јединцата – висока и крупна у високој трави поред пута. Лепота!

Veselinka Stojkovic је рекао... понедељак, мај 18, 2015

Јуче смо се булка и ја згледале изненадно, када сам се спуштала према граду, а јутрос видим: има другарицу. Само им облаци нису дали да се размахну.
Враћајући се, нађох још булки, уз сам пут! Често човек кроз живот иде затворених очију.
Нажалост, нешто неће фотографије у компјутер. Али, снаћи ћу се.
Поздрављам Вас, драги Мирославе, из пролећног Врања.
Веселинка

Мирослав Б. Душанић је рекао... понедељак, мај 18, 2015

Не само затворених очију... и уши су нам често запушене... Поздрав!

 
Top