недеља, 17. јануар 2016.

Јованка Стојчиновић Николић: МАГЛА


МАГЛА

Говорим ти годинама

Увијек исто ти говорим
Како се воле непознате године
И како све више журимо нашој кући

Могао би нам неко доћи
А ми у пола пута
Возимо се у тамном аутомобилу
Сједећи једно поред другог
Држећи се за маглу у рукама

Којој и даље вјерујемо
Као овом трену

Јованка Стојчиновић Николић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

1 коментар:

Savko Pećić Pesa је рекао...

Ух Јованче,
како магла роси прозоре,
па се виде само наши трагови постојања,
који остају иза нас,
а будућност којој идемо у сусрет
постаје све више магличаста.