 |
1.
Назив долази из старе Грчке по врту Академосу у северозападном делу Атине, где је Платон држао филозофска предавања. По овом врту Платонова филозофска школа добила је име Академија.
Касније је назив мењао значење, постао флуидан, па су га понеле разне уметничке школе, као и разни скупови. Рецимо, свечана академија поводом неког значајног догађаја. Али главно значење назива академија усталило се на ознаку за врхунску научну и уметничку установу. Србија је имала своја научна друштва, а академију је установила између два рата са називом Српска краљевска академија. По завршетку Другог светског рата, Србија је обновила своју академију и назвала је Српска академија наука и уметнисти (САНУ). Та установа траје и данас. То је најзначајнија научна и уметничка установа, а њени чланови сматрају се бесмртнима. Сви ми остали смо обични смртници.
Академија је, разуме се, на буџету државе и функцинише као затворена установа. У њу, као у Кафкин замак, може да се уђе само ако се они који су унутра сложе да спусте мост за придошлицу. Пошто су академици одабрани, разуме се да нерадо примају дошљаке; ако се умноже, губе на свом значају.
Тешко је рационално установити који су критеријуми за улазак у Академију.
Као и све установе у комунизму, Академија је била строго контролисани воз. Кретала се по шинама које воде у комунистички рај. Академици нису могли да буду јеретици, дисиденти, побуњеници. Као што је Лав Толстој био екскомунициран из православне цркве (изгон важи до данашњег дана), тако ни комунистичка Академија није била отворена за невернике у марксистичку доктрину. Велики број совјетских значајних писаца је завршио у Сибиру, а у Академији су седели све сами стаљинисти.
У државама које су се отцепиле од комунизма, пре свих у Чешкој и Пољској, поставило се питање чланства њихових Академија. Кад су у Чешкој отворени досијеи тајне полиције, Академија је морала да буде распуштена, јер се испоставило да су неки академици то постали као доушници, денунцијанти, дифаматори. Слично се десило и у Мађарској.
Какав је био случај у нас тешко је рећи, све док се не отворе тајни досијеи Удбе.
Назив долази из старе Грчке по врту Академосу у северозападном делу Атине, где је Платон држао филозофска предавања. По овом врту Платонова филозофска школа добила је име Академија.
Касније је назив мењао значење, постао флуидан, па су га понеле разне уметничке школе, као и разни скупови. Рецимо, свечана академија поводом неког значајног догађаја. Али главно значење назива академија усталило се на ознаку за врхунску научну и уметничку установу. Србија је имала своја научна друштва, а академију је установила између два рата са називом Српска краљевска академија. По завршетку Другог светског рата, Србија је обновила своју академију и назвала је Српска академија наука и уметнисти (САНУ). Та установа траје и данас. То је најзначајнија научна и уметничка установа, а њени чланови сматрају се бесмртнима. Сви ми остали смо обични смртници.
Академија је, разуме се, на буџету државе и функцинише као затворена установа. У њу, као у Кафкин замак, може да се уђе само ако се они који су унутра сложе да спусте мост за придошлицу. Пошто су академици одабрани, разуме се да нерадо примају дошљаке; ако се умноже, губе на свом значају.
Тешко је рационално установити који су критеријуми за улазак у Академију.
Као и све установе у комунизму, Академија је била строго контролисани воз. Кретала се по шинама које воде у комунистички рај. Академици нису могли да буду јеретици, дисиденти, побуњеници. Као што је Лав Толстој био екскомунициран из православне цркве (изгон важи до данашњег дана), тако ни комунистичка Академија није била отворена за невернике у марксистичку доктрину. Велики број совјетских значајних писаца је завршио у Сибиру, а у Академији су седели све сами стаљинисти.
У државама које су се отцепиле од комунизма, пре свих у Чешкој и Пољској, поставило се питање чланства њихових Академија. Кад су у Чешкој отворени досијеи тајне полиције, Академија је морала да буде распуштена, јер се испоставило да су неки академици то постали као доушници, денунцијанти, дифаматори. Слично се десило и у Мађарској.
Какав је био случај у нас тешко је рећи, све док се не отворе тајни досијеи Удбе.
Иван Ивановић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар