Игор Ремс: У кући Марка Пола

У кући Марка Пола
 
У пролазу
Узаним степеништем
Стопала додирују вијекове

Дневна свјетлост као крадљивац
Убацује голе руке
Кроз малене прозоре

Устајалост простора дршће
Затвара се у носницама

Вијекови замршени у игри сјећања
Глуво одзвањају

Разбуђена машта
Раздире надражени слух
Као врх бајонета
Трже ме лепет голубова

Нечији лик утече
Са посивјелог платна

Одавде је смрт све однијела

Марков лик залијепи се на крв
Исушених беоњача

Игор Ремс

Мирослав Б. Душанић

Стеван Тонтић: Док руља вођи кити славопојке

Мирослав Б. Душанић

Док руља вођи кити славопојке

Док руља вођи кити славопојке
Грезнућ у прастарим заносима,
Боље да љубиш опојне дојке
У борделима, мрачним пролазима.

Док руља вођи кличе и мантра
Имена светих ратника, убица,
Боље да језиком глачаш јантар
Дјевојачких чланака, брадавица...

Кад вођа најзад с врха слети
И нови господар трон заскочи,
Само ће сјај милосница светих
Отварат твоје већ згасле очи.

Стеван Тонтић

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Између

Мирослав Б. Душанић

Између

И свему урок
И свему узрок
И кривац

Тјерала ме
Разочарала ме
Увијек

Ријеч

И протјерала ме
И очарала ме
Заувијек

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Винко Шелога: Калемегданом

© by Blanca Juan Palau

Калемегданом

Сунчан дан је мера живота
ако је недеља.

Од пролећа до јесени
и сунчаног зимског
дан за даном
и ето лепог животописа
без историје

Лишће лишће кучићи и деца
понеко беспрекорно тело
пензионисани топови доколиче
пензионери играју шах
јуначе се на пољима црно беле смрти
у сенци бронзаних попрсја

Подно камених зидина водени
ерос Дунава и Саве
Острва као муда надигнутог Победника

Ко се још нагледа животиња
све му је уз калимегдан.

Девојка ми радосно иде у сусрет
кад приђе љуби мобилни.

24. окт. 2010.

Винко Шелога

© by Blanca Juan Palau

Оливера Недељковић: О анђелима који прекривају уста шаком

О анђелима који прекривају уста шаком

Ипак, срећна сам: не личиш на мене. Али, твоји су анђели, сине, ипак, налик мојима. Превише брину. Гризу заноктице. Не чују ништа осим властитог срца. Док у своје свешчице уписују мала и велика слова, клече и, уместо да се моле, до крви гризу врх свог језика. Не праве размаке између речи. Трпе док не поверују да је трпљење дар. А онда, изненада, прхну у небо. Тек да не би ставили тачку на крај раставне реченице. Голицљиви су једино тамо где ником на памет не би пало да их заголица. И мисле да чувају све који над њима бдију. Ако се закикоћу, смешни су толико да нам и не личе на праве анђеле. А кад их угледаш, а увек их опазиш први, насмејеш се, звонко и гласно. Извини што не гледам тамо куда уперио си свој танки кажипрст. То се и сад трудим, тако се трудим, да препознам ово своје осмехнуто лице у твојим незамућеним очима.

Оливера Недељковић

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Друговање с Растком

Друговање с Растком

Живот није немогућан.
Невесео. Само безуман и сујетан.
Заслијепљен свакодневицом.
Живот није непомичан. Неисправан
нити испуњен само почецима.
А кад је већ започео да се одмотава
као клупко пређе
треба га с миром привести крају.

Пустите ме да умрем. Спојен.
Збиран. Један.
Изађем из љуштуре Умјетника
и Свеца. Доста је игре и апстрактних
слика. Хоћу да прошетам градом.
Будем поново Човјек знојних шака
са судбином пролажења. Између
вука и јагњета.

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Александра Мариловић: Лаж је...

Мирослав Б. Душанић

...При слабој свјетлости уљане лампе, примјетио је да се родио дјечак. А онда примјети нешто чудно: бабица је пљунула дјечаку у уста. П. бијесно скочи, ухвати старицу за лакат и упита зашто је то урадила, али мајка га смири:
- Ништа се не брини, она га то благосиља. Пљује му у уста да би се у будућности знао борити за себе, да научи лагати јер му то није урођено. Дар је то данас, дар. Сутра ће бити велики човјек, владаће глупом масом.
Лаж је само модеран облик креативности.
Умјетност је слатка лаж, а ко још замјери умјетницима?
Лаж је и велика мудрост јер треба и научити слагати.
Лаж је и велики труд јер треба и знати изабрати тле погодно за лаж и ископати рупу гдје се она може примити и израсти у дрво са којег ће птице слати њене одјеке...

Александра Мариловић

Мирослав Б. Душанић

Драган Алексић: Песма филма Pathé

Мирослав Б. Душанић

Песма филма Pathé

Караване светла топоћу (цвркутање жеравичји)
кроз торњеве фабрика
и тко се може поносити да је бацио куршуме понижења
на ронце свих залева.
Дубоко понире — господине кочијашу 10 динара —
Трепет филма снажне овејане спирале
облепљују се суровом масти човјека. Ето
умрли инстинкти чапкају звеку: места!
Биће да се стровалио трећи свемир у
котао чимпанза кугле па чему да
мимика животиња реже последњу
ауреолу?
Бу-бу-бу-бу и хоапке хохојају сви
лупежи нестадоше кроз крављи сир и перине
Lady Химерсонове
па дајте
нека се једном пуца на Сатурн.
Пазите кратере лоптају са месецем
поуздан је пирит и свесавршени каменобацач
Хеј хеј Европа
на шкрабици за милодаре хеј хеј
ЕЕЕВРОПАА

Драган Алексић

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Бесконачно мучење

Мирослав Б. Душанић

Бесконачно мучење

пред сумрак (у вртлогу
између живота и смрти)
као залутали облак  
сам у бескрају
(одјеку неком из дубине
неприлагођен) ослушкујем
вјетар и гледам:
сред плавичасте љепоте
на хоризонту (као и ја
преморен) птице посустају

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Момчило Настасијевић: Осама на тргу

Мирослав Б. Дшанић

Осама на тргу

То куда непроход им,
чудно ми се отвори пут,

То куда ступај их лаки,
стукнем, брале.

Плач и смех врве у вреви,
букћу као смола,
бледи преносе тугу.

И ја бих у вреви да врвим,
осама на тргу ме снађе,
тишина њином хуку:

куд они шестарим,
са рујних лица штијем лобање коб.

—

Прострели, о прострели ме раба.
Промину њином
сабласно ово остајање.

Прострели, о, прострели.
Камен да сам на веки.

По мојој сенци да мере
смираје и свитања
на тргу.

Момчило Настасијевић

Мирослав Б. Дшанић

Зоран Вучић: Да сан буде

Мирослав Б. Душанић

Да сан буде

Ко ће изаћи из овог полома
са срцем које блиста од љубави,
и да ли може живот да прослави
старица која је нестала из дома.*

Из ове тмуше, магле, невидела
кроз вечне шикаре, гудуре, урвине
да се бар мисао у висине вине,
да назад изађе из тескобе тела.

И да сан буде јединствена јава,
што се олако докучити не сме,
да би се могло у суштину песме
као што се хтело у ноћ заборава.

Зоран Вучић
/Градина, број 38-39/2010/

* Наслов вести из листа Press од 27. августа 2010. године

Мирослав Б. Душанић

Паул Целан: НЕСАЊАНИМ

Мирослав Б. Душанић

НЕСАЊАНИМ нагризена
бесано проходана земља хлеба
подиже брдо живота.
 
Од његове мрве
изнова нам имена месиш,
која ја, твоме
слично
око на сваком прсту,
пипам
тражећи место, кроз које се
до тебе пробудити могу,
светла
свећо глади у устима.

Паул Целан

Мирослав Б. Душанић

Христос Воскресе! Воистину воскресе!

Фотографије: Мирослав Б. Душанић
 

Мирослав Б. Душанић: Час за љубав

Мирослав Б. Душанић

Час за љубав

вјеруј ми добар је час
сваки час је за љубав добар

након дугих година
уморних година од лутања
нигдје никога
лагано пада мрак
и хладне кише кап по кап

сједим на камену сам
срео сам толико ликова
а сад вјетар нечујан
само вјетар ми лице милује
као некад мајчин додир благ

вјеруј ми добар је час
сваки час је за љубав добар

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић