Uwe Kolbe: Vater und Sohn / Уве Колбе: Отац и син

Vater und Sohn

Ein einziges Abstandhalten
und Beieinanderstehn
mit schlenkernden Armen.
Der Vater die Uniform,
der Sohn mit den Rastazöpfen.
Der Vater im Rucksack Preußen,
der Sohn auf dem Surfbrett
zur Mündung der Flüsse hinaus.
Der Vater auf Reisen,
der Sohn die innere Emigration.
Der Vater die Briefe,
der Sohn schweigt.
Vater, ders locker nimmt,
Sohn zu dem Herzen.
Einander Kampf ohne Regel,
ernster als auf dem Spieplatz je,
länger als lebenslang.
Nie sterben die Väter,
hört man, seit Ohren sind,
und selten leben die Söhne.

Uwe Kolbe

ISBN: 3-518-40990-5

Отац и син

Одржавајући исто одстојање
стоје један уз другог
с опуштеним рукама.
Отац униформисан
син са раста-плетеницама.
Отац у ранцу Пруске,
син на дасци за једрење
ка ушћу ријеке.
Отац на путовању,
син интерни емигрант.
Отац причљив,
син ћутљивко.
Отац, који све с лакоћом узима,
син све к срцу.
У међусобној борби без правила,
озбиљнији него икад прије на игралишту,
дуже од трајања једног живота.
Док очеви не поумиру,
говори се, одискона,
синови ријетко живе.

Уве Колбе

(Препјевао: Мирослав Б. Душанић)

Ријечи небеска слова

© by Edik Katykhin: Nebesa

Ријечи небеска слова

Шта су друго звијезде
него слова којима Створитељ
исписа судбу Васељене?

Читај, о зачуђени,
док томе је вријеме,
небеска слова редом.

Једно по једно сричи,
у ријечи их плети,
у њима свој одраз тражи.

У почетку бијаше
једно једино Слово,
једна Звијезда, дакле.

А долази тренутак
кад ће у једно Слово
све опет да се врати.

Варљив је звјездани сјај
и зато, о изгубљени,
трагај за својим Словом.

Ранко Павловић

Nobelpreis 2011: Tomas Tranströmer

ISBN: 3-931329-98-4

Skizze im Oktober

Der Schleppdampfer  ist sommersprossig vor Rost. Was tut er hier, so

     tief im Lande drinnen?

Er ist eine schwere erloschene Lampe in der Kälte.

Aber die Bäume haben wilde Farben. Signalen zum anderen Ufer!

Als wollten welche geholt werden.

Auf dem Wege nach Haus sehe ich die Tintenpilze durch die Gras-

     narbe schießen.

Sie sind die hilfesuchenden Finger von einem,

der lange vor sich hingeschluchzt hat im Dunkel dort unten.

Wir gehören der Erde.

Tomas Tranströmer

Janine Jansen spielt Mendelssohn

Janine Jansen

>

Dialog mit dem Fremden in mir

© by Angelika Demel - pain

Dialog mit dem Fremden in mir

Sag‘ nicht die Jahreszeit sei trüb
alles feucht und überschwemmt
der Regen fällt
und schlägt dir auf den Kopf
hart hinab tropft ins Herz.

Vergeblich wirst du dir ein Haus
in den Träumen bauen
um dich von lästigen Stürmen
und verwesenden Kriegstoten
fernzuhalten…

Vergeblich wirst du dich ummauern.
- Es sind die Verknotungen
die Versuche und die Erprobungen
denen du ausgesetzt bist
…wer kann sie schon zählen.

Ich bin nicht gern, wo ich herkomme
ich bin nicht gern, wo ich hinfahre
sagte auch Bertold Brecht
aber die Zellen im Strom seines Blutes
selbst im Exil nie verstummen.

Miroslav B. Dušanić

Српски политичари и њихови органи

НАПОМЕНА!

Текст је (при)прост: Аутор овог текста је „откачио“ 100%, јер му је дојадило УМОВАЊЕ српске политичке „жгадије“... Аутор се ограђује од могућих посљедица, читање овог текста искључиво на властиту одговорност.

Већ и птице научише да у Србији политичарима најважнији органи, или недостају или су дегенерисани. Имају главу али у њој ни „чуке“ – голема „к'о Цоцин бубањ“ ал' празна. Тотално су обезглављени и дезорјентисани, и још уз то хронично булазне. Ноге им служе само за претрчавање из једног у други политички табор, или од једне до друге стране амбасаде. Очи су им ограничено функционалне, широм се отварају само на повеће суме новца а за грађана су слијепи – просто их не виде. Уши су им украсни елементи, ако се уопште тако могу назвати та „два лопара око пања“ – глуви су, што би рекли „дибидус“, како на критику тако и на жалбу и запомагање. Да им срце недостаје одавно је познато, издаше и продаше не само отаџбину, него и цијели род и родбину: рођену матер и дијете у колијевци. Ништа им није свето. Све туђину за извјесну количину - новца наравно. А да су бескичмењаци на то се увјеравамо свакодневно: просто за не повјеровати колико су савитљиви и превртљиви...

Исто би се могло рећи и за оне тзв. „мушке органе“ – „она ствар“ им служи само за изпишавање тона пива, вискија и ракије, а није баш ни комплетна. Јаја су им (да ми опросте читатељке) потпуно „фалична“, или имају само жумањке, као код чланова ДС-е и њихових коалиционих партнера – цијела Србија је због тог феномена у жутилу, или су покварени мућци, примјер Николића и његовог револуционарног СНС-а. А оне без јаја да и не помињем, јер на саму ријеч Вук и још уз то Драшковић, Србима је мука, и онима у Србији, и онима у дијаспори... 

Од органа српски политичари имају добро развијене носеве, са њима су у стању да намиришу профит не само у свом ближем окружењу, него и на великом одстојању, као нпр. у Хагу, Бриселу, Берлину, Паризу, Лондону, Њујорку, Вашингтону и сам би га Господ знао гдје већ – за то им нема препреке... Плућа и уста су им такође развијенија него код просјечног грађанина, зато су у стању да „лупајући увијек у исту плочу, мељу и лабрњају“ годинама не губећи даха. А по томе колико каке (да не кажем серу), може да се закључи да им цријева функционишу беспријекорно. Од њихове хиперактивности смрад је поодавно прешао границе Србије...

Мирослав Б. Душанић

мој ноктурно

мој ноктурно

док се небо умива
лагано клизи мелодија сна
низ водене површине
на сивом јахачу
вјетар доноси јесен

кроз шуму дише самоћа
на путу низ драперију лишћа
језиво улази туга
стабла без покривача
као протуве стоје

у вјеверишта сањара
увлачи се тишина
магла пред очима
тамом затвара врата

© by Савко Пећић ПЕСА

Israel B. Singer: Die Brüder Aschkenasi

ISBN: 3-8333-0136-8

Nach der Wirtschaftskriese waren in Lodz wieder gute Zeiten eingekehrt, noch bessere als zuvor. Die Stadt hatte sich aus eigener Kraft entschlackt. Es tut Lodz gut sich von Zeit zu Zeit einer solchen Kur zu unterziehen, dachte Max Aschkenasi. Auf diese Weise kann der Organismus von schlechtem Blut entschlackt werden. Die kleinen Fabrikanten und Kaufleuten hatten die Stadt lange genug ausgezehrt. Um konkurrieren zu können, hatten sie unter Herstellungspreis verkauft, die Preise ruiniert und jedem Habenichts, jedem Schnorrer Kredit eingeräumt – bis es nahezu unmöglich war, in Lodz Geschäfte zu machen.

    Aber dann hatte die Wirtschaftskriese die ganze Bande hinweggefegt wie einen Haufen Dreck. Übrig geblieben waren nur die großen Fabrikanten, die Unternehmer mit einer soliden Existenzgrundlage.

    Zwar hatten auch sie Rückschläge erlitten, aber der Schaden war nicht so groß, dass sie ihn nicht verkraften konnten, jetzt würden sie die Verluste mehr als wettmachen. Die Warenpreise hatten sich stabilisiert. Den Arbeitern war eine gehörige Lektion erteilt worden. Von nun an würden sie sich mit jedem Lohn zufrieden geben, den ihnen die Unternehmer zahlen wollten. Bloß um wieder arbeiten zu dürfen, würden sie ihnen die Füße küssen.

(Israel B. Singer: Die Brüder Aschkenasi)    

Два ноктурна

© by Jan Dolejš: Nokturno (Plzeň)

 Два ноктурна

1.

Кућа –
Нико да отвори врата
Јер ја нисам ту

Јесен је у птичијем гнијезду
И самоћа свуда поред
Пута

А пут је дуг


2.

Кревет –
Сакупљам посљедње лишће
Тражим оно чега нема

Тама капље
Здесна и лијева
Гнијезди тугу у мене

А све остало је случајност

Мирослав Б. Душанић

Пјесма охрабрења

Алојз Ћурић: Цртеж

Пјесма охрабрења

Јави се!

За твој сам позив сакупио пјесме
од Елзе Ригер, Тасе и Тање Дикерс.
И три сам руже лично убрао.
По једну, за сваку годину ћутања.

Јави се!

Не читам више моје текстове. Знам,
они су конфузни и празни.
Не остављају трагове
и временом занијеме. Као ја.

Јави се!

Мјесец се из ноћи у ноћ спорије пење.
Често киши. Капље. Шуми.
И вјетрови леде моје срце. То су једноставне ствари,
које ја више не схваћам. То боли.

Мирослав Б. Душанић

(са њемачког препјевао аутор)

На гробљу

Kazimir Malevich: At the Cemetery

J. R. Carpenter (Canada): A Verse to War

A Verse to War

I am afraid
(of what will happen
of the rhetoric
of the silence
of not knowing).
I am afraid I don’t know what to contribute.

I am afraid
(of destruction
of waiting
of doing nothing
of adding fuel to the flames).
I am afraid I don’t have any answers.

I am afraid
(of trivializing
of propagandizing
of margins
of error).
I am afraid it is but a meager thing to add
a verse adverse to war.

© by J. R. Carpenter

Блогери мајмуни а г-ђа Арсић „фобична генијалка“?

„...sumanuta vizija, koja se ostvaruje pred našim očima, doduše ne na pisaćim mašinama već na kompjuterima, koji pecaju razigrane majmune da stvaraju beskrajne i žgoljave šume osrednjosti, tako zamagljujući granice između publike i autora, stručnjaka i amatera, stvaraoca i netalentovanog posmatrača.“

Љубица Арсић

Питам се зашто „генијална књижевница“ опали по нама БЛОГЕРИМА, зар смо ми толико моћни и читани да је дотична остала без „погаче“...

(За заинтересоване бих препоручио изванредан текст блогерке Amarilis: Novinarsaka blogofobija ili iskustvo jedne onlajn udaračice)

Суза Косова

Суза Косова

Крај извора црни гавран слетео
Српској земљи незван је долетео
Мили Боже, нисам га ни слутио
Извор воду моју је замутио.

Од извора света суза остала
Молитва за навек ми је постала
Да се чува, да се памти довека
Где је српско срце, српска колевка.

Хиљаде молитви Господе
Право у Твоје срце да погоде
Хиљаде спаљених домова
Само једна је
Суза Косова.

Метохијом цркве су ми рушили
Али корен нису им осушили
У њему је песма светих гробова
А у песми српска
Суза Косова.

Са олтара твог, сам вина попио
Ој Косово равно и Метохијо
Земљо мила, бићеш моја довека
Ти си моје срце, моја колевка.

Хиљаде молитви Господе
Право у Твоје срце да погоде
Хиљаде спаљених домова
Само једна је
Суза Косова.

Аутор песме и музике: Жељко Ш. Самарџић Панонац

Poetry in a Global Box: Repiblik d Ayiti / République d’Haïti

© Thomas C. Spear: Bonel Auguste

Espace dissolu

J’ai toujours ete suspendu
parmi les dieux furtifs
interpellant dans une voyance
de terre minee
les portes closes de l’espace dissolu
qui suscite pourtant l’incandescence
des signes cabalistiques
au seuil des quatre itineraires
du grand voyage

Sous l'insolence de la soif
l'eau fait de son etanchement
un long sillage
d'araignees venimeuses
un cheminement de metaux
qui geignent

Dans l'elevation crayeuse du levain
le pain est une bouchee d'ecartelement

Mon gland est le seul oeil par lequel je lorgne
ma part du monde
mon egalite avec les hommes

© by Bonel Auguste

Port-au-Prince : Imprimerie Henri Deschamps, 2007.

ISBN: 978-99935-7-58-9

Space Destroyed

I have always been suspended
among the furtive gods
calling, in a vision
of mined earth,
on the closed gates of the destroyed space
that still demands the incandescence
of cabbalistic signs
on the threshold of the four paths
to the final journey

Insolent thirst,
in quenching it the water leaves
a long trail
of venomous spiders
a movement of metals
squealing

In the chalky rise of the yeast
the bread is a bite of dismemberment

My gland is the only eye through which I
observe
my piece of the world
my parity with men

© by Bonel Auguste

(Translated from the French by Nataša Ďurovičová)

Пјесма за моју сестру

© by Savko PEĆIĆ PESA

Пјесма за моју сестру

Поздрав, мајка, молитва,
гробница, отац, Бог...
Једна ријеч, било која ријеч
када успомене оплакујем.
Једна ријеч натопљена сузама
и горка као хљеб,
којим се у туђини храним.
Моја ријеч, у тумарању
између тамо и овдје исписује
једну пјесму – а ти је не чујеш.

Мирослав Б. Душанић
(са њемачког препјевао аутор)

© by Turker Yilmaz: Srpska crkva u Himelstiru (Hildeshajm)

Every human being needs a space…

Alle Rechte vorbehalten von Prashant.Ashoka

„Jeder Mensch braucht ab und zu ein wenig Wüste“

Sven Hedin

"Every human being needs a space to feel safe and build their identity."

Sebastian Liste (1985, Spain)

© Stefan Rusche powered by fotocommunity

НАРОДЕ МОЈ

НАРОДЕ МОЈ

Народе мој, стоко моја безрепа,
тебе лако свежу у окове,
ћутиш, трпиш, крпиш своје ципеле,
чекаш другог место тебе да устане.
Чекаш чудо да се спусти са облака,
док комшијске међе крадом помераш,
љут си кад ти укажем да грешиш,
а храни те свакога да исправљаш.

Народе мој, овцо моја кудрава,
ти ћеш рађе поћи с другим овцама,
него чути савет доброг чобана,
дражи ти је хвалоспев од истине.
Да ти гуслам како си ми јуначан,
да те подсећам на подвиге предака,
није важно ако их не досегнеш,
ти расплети коло преко пропланка.

Народе мој, кокошко без сећања,
ти се не сећаш ни имена својега,
ни лисице кућу што ти похара,
вуку врата отвараш без куцања.
Лако пустиш да те мрвама намаме,
за три гроша мењаш кућу за букагије,
дајеш децу своју за јастуке,
черег тела само да те нахране.

Народе мој, снаго моја једина,
дај се дигни већ једном из пепела,
па искидај свилу што те спутава,
и сагледај лица својих душмана.
Па се опет сети својих предака,
и подвига и јуначког страдања,
на звук трубе крени истим стазама,
где је прошлост твоја увек стајала.

Феђа Димовић
(Београдски синдикат)

Mein Literaturfreund Tasso schweigt…

Tasso J. Martens (Reinhard Mermi)

So lautete einer von seinen täglichen Limericks:

in heringsdorf da spricht ein aal
die heringe hier werden zur qual
ja - meint die schlange
auch mir wird bange
die sitten verkommen hier total

Tasso J. Martens

Аслан Махмути: Двије пјесме

аз съм бог
или дрво спаса

јављаш се
као светлосно тело
на српу младог месеца

указујеш се
код нинине локве
и уз гојин грм

чекаш ме
уз крсно дрво
уз кедар и чемпрес

чиниш се
змијом од меда
и од злата јабуком

помилуј ме
девичанским крилима
и изведи пред господа

Камен на земљи

мој сине
сине мој
подигни се
над мој гроб
оплакуј неоплакане
памти свеприсутне
камен стави
на мој мрак
да памти
кости да ми дави
плачи невидљиви
мој сине
име моје
не напуштај
храм мој мртви
искро моја
над звездама
натапај ми
плућну лађу
сузама
читај ми са
камен-олтара
речи песме
ништа друго
мој месече

Аслан Махмути: пјесник и књижевни преводилац; рођ. 1971. године у Београду; филозофске студије у Београду, потом политичке науке, новију историју и филозофију у Тибингену (Tübingen); у Нирнбергу (Nürnberg) гдје живи и ради, објавио више књига поезије на српском језику: „Хостија у пепелу“, „Мирне ствари“, „Збирови“, „Речи трећег говора“, „Сенке појава“; са српског на њемачки језик преводио између осталих Миодрага Павловића, Радмилу Лазић, Ану Ристовић, Милутина Петровића, Зорана Богнара, Милана Ђорђевића, Енеса Халиловића...

Истинска несрећа

© by Holger Lippmann

Истинска несрећа

Такав је живот
Са сваким откуцајем часовника
Све мање знам
Све мање посједујем и управљам

Када сам се нашао на једном таквом мјесту
Као што је мртвачница
Пренеражено сам примијетио
Огледало
Тражио сам неко логично објашњење
Зашто је ту постављено
И једино што сам успио да одгонетнем
Није постојала никаква тајна
У овом огледалу
Било је сасвим обично
Неурамљено и прилично прашњаво

Огледао сам се накратко у њему
О мртвацима
И о смрти нисам размишљао
Тајна је било само огледало

Мирослав Б. Душанић

© by Holger Lippmann

у свјетлости таме

(Пријатељу и роду мом
Мирославу Б. Душанић,
написах ово, зато што својим
умом живот разумије.)

док се жижак увлачи
у свјетлости таме
пржи се на свитку
жеља угасла
крушка чечавка
у грлу запела
нема гласа
да нешта каже
јер живот тиња

сунце зрацима милује
утабане слике стопала
сузама мајчиним дојена
дјечијег вриска у блатишту
тама обрисе прекрила

поред стабала
и сад земља
на мокраћу мирише
зора свака до подне
на дјецу извирује

на вратима тама
свјетлост праг не додирује
од уклетог Драшана
дуго већ гласови не долазе
сјене у сутон залазе
дјеца се без колијевке
у туђини не смирују

© by Савко Пећић Песа

Запис

© by Anna Marta: Zapis 106

Запис
(за Савка Пећић Песу)

Пишем
Нека ми остану
Ријечи

Кад ме више
Не буде
Да и људи
Могу
Да ме осуде

Јер Господ
Је
Још за живота
Мог
Изрекао
Што је имао
Рећи

Мирослав Б. Душанић

© by Anna Marta: Zapis 107

Back to my roots

© by Service Inutile

Запис

© by Радосав Стојановић: Буква - Запис из околине Црне Траве

Запис

Кад дуне вјетар
Демони свјетлости
Нестану
У испарењу сивила
Асфалт града се охлади
Људи повуку
У станове
Као у вагине
И ишчекују поновна
Рађања
Неки од њих се
Изјалове
И заврше заувијек
На градском гробљу
Они подмлађени
Већ у марту
Полажу им на гробове
Прве љубичице

Мирослав Б. Душанић

Између сенки

© by tessanije

Између сенки

између сенки посматрам
друга боја храни сите инквизиторе
између сенки
по ко зна који пут иста прича
са истим актерима
некад време крије одговоре
између сенки тешко је
а и нема се времена
ум помрачен немиром због мира
данас се нећу молити за Јапан

песма прилично шкоди
певао сам и добио глогов колац
не залазим у гружански крај
сенке се гурају по угловима
остављајући траг уместо покољења
а ко зна зна
има ли разлога да између сенки живим ја

© by Милан Грбић

Глогов колац Мирољуба Тодоровића

© by Beate Prahl: Versuchung

Глогов колац Мирољуба Тодоровића

Ходам бесциљно
Не очекујем позната лица
У овом граду нема
Пријатеља
Ни осмијеха
Ни птица
Неки страни људи
Ужурбани
И апстрактни
Нестају у пролазима
Сви су исти
И то већ годинама
Ништа се није промијенило
Од мог доласка
Утапам се у осаму
Небо глуво
Сунце посустало
У срцу глогов колац
Исти онај којег помену
Мирољуб Тодоровић
У својој пјесми
„Усплахирена вечност“

Мирослав Б. Душанић

Ивана Кекић: Наслеђе

ISBN: 978-86-86337-15-3

Наслеђе

Преци су чекали крај ватре
и у дугом стрпљивом очекивању
све страхове окрунили,
досули немир пити
и љут прах јаловине,
сасушене пороке издробили,
све несанице,
снове.

Крв се изли,
довољно за живот
и за смрт.
Сваки нови дамар нестаје
у прастаром жамору крвотока.

Упорно над казаном бдију,
капљу им бајалице у течност
што се излива у нове калупе.
Додирују те речима непознатим,
блиским
и чувају ти место крај огњишта.
Да их сретнеш, да ли би их препознао?

Ивана Кекић

Was bleibt

© by schorlestumpen (Gelsenkirchen - Deutschland): Loslassen

Was bleibt

Kriegerin nannte mich meine Schwester und stolz brannten ihre Augen auf mir. Bald schlossen sie sich für immer. Ich kroch in diese und jene Betten, mein Herzwund mit einer Art Liebe zu überleben.

Jahre kamen und gingen.

Du kamst. Breit und stark waren deine Schultern. Du hast mich umfasst, bis meine Tränen versiegten. Verletzungen heilten. Auch das Lachen wuchs und Leichtigkeit. Kieselgestein brach sich unter Wasser im Sonnenlicht. Tags darauf ratterten wir Serpentinen steil hinan zum Gletscher. Mein Leib dicht an dich geschmiegt. Auf deinem glitzerroten Gefährt. Ich wollte ... ich wollte ...

Und jetzt sind es zwei Namen, die mir auf den Lippen knistern, jeden Morgen aufs Neue.

© by Elsa Rieger

Balkanrock: RotFront (Berlin)

Die ultimative Partyband. Mal stehen sieben, mal zwölf oder 15 Musiker auf der Bühne – im Publikum bleibt kein Mensch lange für sich alleine und spätestens nach den ersten Songs verschwindet die Grenze zwischen Bühne und Tanzflache spurlos. Gründungsmitglied Yuriy Gurzhy ist eine Hälfte der RussenDisko. Ein Ukrainer, zwei Ungarn, ein Amerikaner, ein Australier und fünf Deutsche mischen in ihren Songs Ska, Reggae, Dancehall- und Cumbia-Sounds mit Klezmer, frechem Hip-Hop mit Berliner Schnauze, osteuropäischer Turbopolka, mediterranen Melodien und Rockriffs. Die Texte auf Russisch, Ungarisch, Deutsch und Englisch erzählen vom Berliner Alltag, über die Abenteuer von Immigranten in einer großen Stadt. Nach dem Konzert ist die Party noch lange nicht zu Ende! „Die Musik von RotFront ist nicht nur gut, sie ist auch ein Beitrag in Sachen Völkerverständigung.“ (Wladimir Kaminer)

Још увијек је облачно

Uroš Predić: Vizija u oblacima (1887)

Још увијек је облачно

Силне су муње и громови

У брдима

Мога дјетињства

Силне су ријечи у бијесу

И страсти изговорене

Претешке су

Када се са усана одлијепе

И загосподаре простором

Тада брда подрхтавају

А камоли неће људи

Још увијек сањам: Са

Страхом јата гаврана

Ишчекујем да злослутно

Над крајоликом круже

Потом ноћ и совуљагу

Која ће гласно плачући

Да ремети тишину и

Одброји судбоносне сате

На крову куће

Жртве одабране

Још увијек је облачно

И киши

У пјесмама мојим

И док громови урличу

Испијам сокове

Од кукуријека и кукуте

И неутјешно оплакујем

Наше

Неповратне одласке

Сахране и вриске

Мирослав Б. Душанић

Перо Васлић: Православни храмови

Храм Светих Апостола Петра и Павла у Ноћају

Храм Светих Апостола Петра и Павла у Ноћају

Храм Светих Апостола Петра и Павла у Глушцима

Храм Светих Апостола Петра и Павла у Глушцима

Манастир Ћелије

Манастир Ћелије - нови триолтарни храм у изградњи

Манастир Лелић

Манастир Лелић

Ваљевски храм - поглед са Видрака

Храм Васкрсења Господњег - Ваљево