 |
| Мирослав Б. Душанић |
(а његов глас у мојој пјесми
туђ ... и некако близак.)
и кажем му, У пећини је мрак.
рече, Зато и постоји поезија
да изађе на светлост.
и рече ми још, То је одлично,
сада можете да потражите
прави пут.
мада је знао, да су и ове ноћи
свјетлошћу лампи опијене
умирале лептирице, моје, и
његове такође...
на привременим ломачама
спаљивана им крила...
а у висинама (као и обично)
трепериле су звијезде.
Мирослав Б. Душанић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
1 коментар:
Богата 2013.
Постави коментар