Мирослав Б. Душанић: Гријех

Гријех

Осуђују ме и не прихватају
Моје ријечи су једноставне
Немају украсе и егзотичност даљине
Оне опрезно и тихо
Излазе у свијет из загушљиве собе
У којој су намјештај и предмети
У облику круга
И у облику квадрата
Са бројним напрслинама и траговима
Излизаности
Моје ријечи су бескрвне
Миришу на зној
На гријехе свакодневице
И запршке с луком и алевом паприком

Мирослав Б. Душанић

Песма мора да се запржи да не буде бљутава.
Мора и да се зачини,
Да јој се набацају чини
Да може човека да опчини
И да начини.

На крају,
Али не на крају крајева,
Није лоше да се све и забибери.
Без љутине.
Да, да, 
Без љутње.

Стојан Богдановић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Замка

Замка

Не питај зашто их пјесмом
Не отјерам
Пјесма најчешће изневјери
И наруши хармонију
Када осаму и муку оћутим
Слегну се на самом дну
И постану безопасан талог

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Без ријечи

Без ријечи

Душа нам у подгрлац
њиве у корову
без волова и човјека
громког гласа.

А пустара на пустару
нигдје бразде
одавно нас избраздали
плугови ужаса.

Мирослав Б. Душанић

 Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Из угла

Из угла

и сви претјерују
на муку додају више муке
на бол додају више бола
на лаж још више лажи
на љубав наводно више љубави

од камена постаје стијење
од брда планина
вјетар је бура
моменат је вјечност

само они
они су сами самцијати на овом свијету

Мирослав Б. Душанић

 Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Осмијех

Осмијех

осмијех ми је хладан
кажу да је то од самоће
али ја не вјерујем

имам паука у лијевом углу собе
други ми је под прозором
понекад ме и сунце помилује
растјера облаке и баш пријатељски
пошаље зраке с комшијског крова

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Уздах

Уздах

Боже мој Боже
Како ме у грудима жига и стеже

Само да није те разапете магле
У свему и у свакоме
Која као љуштура штити звијери
А нас обмањује

Боже драги мој Боже
Како да јој поцијепамо те мреже

Мирослав Б. Душанић

Пре уздаха
(инспирисана песмом М. Б. Душанића)

... И да су све мреже поцепане,
опет би исто, ни тамо ни овамо,
навикли на жегу пламен би лизали,
гутали стреле отровне заједно са луковима,
у разапетим маглама сопствене мисли ловили
и остајали разапети на крсту додељеном
који као проклетство и благослов износимо
кроз лавиринте пећина прећутаних јаука
до последње речи изговорене пре олакшања
и уздаха...

Нада Петровић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић : ЖЕСТ

ЖЕСТ 

слутим како ће поново
пред чистином хартије
да ме ломи и сломи
сулуди карусел емоција
а хтио сам а желио сам

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Бедеми града Штралзунда (њем. Stralsund)

Мирослав Б. Душанић: Кључ

Живимо у времену када се исказана осјећања исмијавају, али то не треба да нас поколеба... Плес на жици није храброст. То је научена и пролазна атракција, једно опојно сновиђење...

Са маскама је човјек, хтио то или не, и жртва и џелат...

Кључ

Одбаци маску с лица
Одмах и без оклијевања
Наш пут није пут лудака
И опсјенара

Заплачи искрено
Над том лажном сликом
Пусти сузе да саперу
Из очију сањарења

Нек ти лију немилице
Нек те воде Изворишту

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Луди пјесник

Луди пјесник

покушавам да будем нормалан
не гледам америчке филмове
ријалити и толк шоуе
интервјуе са филмским звијездама
и борцима за демократију
не пратим извјештаје са ратишта
о државним ударима
о феминизму и геј парадама
репортаже о угњетеним мањинама
и потиснутој опозицији
избјегавам рекламе и емисије
о здрављу и лијековима

све мање говорим
закорачим опрезно у мрак и уђем у себе
угнијездим се у дубину срца
продишем слободно и слушам претке
како разборито просуђују наш свијет
сазнам да смо од памтивијека
на ивици провалије
да нико од нас није онај за кога се издаје
кажу: ми смо на земљи безумни пролазници
с крвавим траговима
и да нико није у стању да спасе свијет
а понајмање луди пјесник

Мирослав Б. Душанић

Објављено: БДЕЊЕ, Часопис за књижевност, уметност и културну баштину; год. XIII, бр. 45/46; Сврљиг, јул - децембар, 2015.

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Туђи живот

Туђи живот

загледам стрпљиво као травар
убијеђен да је све могуће
са рецептима из прошлости
и мој отац је вјеровао у траве
лијечио је ватру у грудима
разблаживао стомачну киселину
истискивао камен из бубрега
комбиновао одређене бројеве
седам је тако број посебне улоге
двадесет и један је судбоносан
двадесет и три магичан
у стању да одагна све невоље

посматрам цвијет плавог енцијана
мушку и женску боквицу маслачак
хајдучку траву милодух и коприву
посматрам све те биљке око мене
познатих и мање познатих имена
неспособан да се отргнем утиску
да је вријеме чудна одредница
да је оно измишљено и не постоји
да ја само умишљам да сам свој
а у ствари живим нечији туђи живот

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Прије него што одлучиш (фрагменти)

* * *

Не реци да жудиш за атмосфером
Давно прошлих времена
Да желиш да избјегнеш једноличност
Свакодневице и запалиш нове ватре

Само не реци да идеш за Орфејом
И слиједиш његов траг...

Тајна је то коју Бог брижљиво скрива
Ни свједоци нису више на овој земљи
Отишли су пут неба неповратно
Бог им је подарио заслужено обиље
И смјестио их у оазу мира
Сви путеви до њих воде кроз пустињу
Са све четири стране ужарени пијесак
Чак и они који су били на правом трагу
Платили су главом своју заблуду
Ако нису завршили у мрачном бунилу
Страдали су у великим мукама…

* * *

Познавао сам пјесника који није имао храбрости
Да се одупре било којем притиску
Све мање је пјесме писао – А није да није умио
Од силног страховања и болног ишчекивања
Са које стране пријети опасност
Која може да отвори нове или раскрвари старе ране
Сав се у ухо претворио и само је ослушкивао
Спавао је недовољно и немирно
Чак је и тихо дисао – Тише него што је било потребно

* * *

Како да кажем младом пјеснику
Не занимају ме више перфектне риме
Бритке Борхесове анализе
Ни спретно срочене мисаоне цјелине
Да ми то уопште данас нема вриједност
И да бих све метафоре и језичке чаролије
Замијенио за двије-три искрене
Мајчине ријечи: Добро ми дошао сине

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: ИСТИНА

Истина

Творац нам поклонио ријеч
Ми направили хаос
И исписали томове књига

Сад се споримо око истине

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: (Живот је превртљив)

* * *

Живот је превртљив
Понекад је шум храста
И жубор потока
Чешће је трулеж жира
И смрад устајалог вира

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Обмана

Обмана

Све наше наде уграђивали смо у храмове
То су нам била највећа градилишта
И стална прибјежишта
У паузама смо слушали хорове и пјеснике
Како пјевају о анђелима и славе Створитеља
С вечери смо уморни полагали главе на јастуке
Очекујући да се појаве и прозборе ријечи утјехе
А сваког јутра смо се из кревета теже придизали
И још теже дисали
Исцрпљени и растрзани од ноћних посјета
Демонских сила и паклених привиђења

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Поезија није терапија

Поезија није терапија

Не дајте се заваравати
Поезија није терапија —

Добра је у досадна поподнева
И предвечерја
Када су видици замагљени
Када очекујеш брод на пучини
Када зажелиш старост да заборавиш
И потом смрт

Поезија није терапија
Може се узети без ограничења
И у свако вријеме —

И када си на позорници
И изван ње
Уз музику Баха или Рахмањинова
Када дођеш из храма
Када се припремаш за сан
Сам или сама
И испираш дан и његове слике из очију

Поезија није терапија
Не надокнађује пропуштени живот
А зна да понесе као лађа —

И не извлачи из загрљаја сиромаштва
Не отклања неправду нити ослобађа
И када се узима у огромним количинама
Тешко пада на празан стомак
Јер није замјена за сендвич и шољу чаја
Свеједно како је жвакао и испијао
С радошћу или из очаја

Мирослав Б. Душанић

Објављено: СУШТИНА ПОЕТИКЕ, Кљижевни часопис (Online), број 15, година II; 4. 3. 2015.

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Заобилази нас

Заобилази нас

грубост и несклад
истискују драге слике и ријечи
уносе нам зебњу и немир
расплињују видике
и све дјелује пусто и сабласно

сјећаш ли се
некада смо вољели пјесме
читали их и писали
дуго у ноћ шапутали стихове
и треперили

не волим модерну поезију
опчињена сама собом
дигла нос и на нас се не осврће

Мирослав Б. Душанић