 |
АНЂЕО
По небу поноћном анђео летијаше и певаше тиху песму – и месец, и звезде, и облаци слушаху ту свету песму.
Он певаше о блаженству безгрешних духова под жбуњем рајских башта, о Богу великом певаше он – и хвала његова беше непритворна.
Он носијаше у свом наручју младу душу у овај свет туге и суза, и звук његове песме остаде у младој души без речи, али жив.
И дуго се на свету она мучила, пуна чудних жеља, и звуке небеске не могоше јој заменити досадне песме земаљске.
Михаил Ј. Љермонтов
 |
ПРОРОК
Мучен душевном жеђу, лутао сам по мрачној пустињи, и шестокрилни серафим јави ми се на раскршћу. Прстима, лаким као сан, дотаче се мојих зеница: отворише се пророчке зенице, као у уплашене птице орловице. Затим се дотаче мојих ушију, и њих ми испуни шум и јека: и ја разумедох дрхтање небеса, и лет небеских анђела, и подводни ход морских животиња, и клијање подземаљске лозе. И он се приклони мојим устима, и истрже мој грешни језик, празнословни и лукави, и стрелицу мудре змије у премрла моја уста уметну крвавом десницом. Затим ми груди расече мачем, и уздрхтано ми извади срце, и жар, који пламтијаше огњем стави у отворене груди. Као труп лежао сам у пустињи, а глас Божији довикивао ми је: "Устани пророче, и види, и слушај: испуни се мојом вољом и, обилазећи мора и земље, речју распламћуј срца људска!"
Александар Сергејевич Пушкин
 |
 |
 |
Фотографије: Мирослав Б. Душанић
