тешко је (али можда и драгоцјено) искуство туђине
у сваком пролазнику упорно тражиш
и „препознајеш познанике“
а ипак остајеш непримијећен и сасвим сам
Мирослав Б. Душанић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
У овом граду ја никога немам
Корачам тужан улицом својом
Свуд око мене незнани људи
Да ми је срести познатог неког
Да кажем здраво и здраво буди
Гледам у крчму младости своје
Гдје шљиву точе ко дукат жуту
Да ми је срести познатог неког
Да га позовем на једну љуту
Стојим на мосту љубави прошле
Узалуд чекам Даницу звијезду
Да ми је срести познатог неког
Да срећан умрем у своме гнијезду
У овом граду ја никог немам
Куда да кренем с киме да живим
Другови стари отишли давно
Ја друштво правим зорама сивим
Славко Покрајац
