Мирослав Б. Душанић: Сусрет

Сусрет

Дођеш ми у сан
Ослушкујемо олује
И тонемо у сивило
Док киша добује

И дуго-дуго ћутимо

Понекад узнемирено
Испружиш руке
И са сјетом у очима
Кидаш паучину
И поправљаш јастук
Од суза топао и мек

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Поглед у понор

Поглед у понор

Прије него што одем у болницу
Испићу чашу црног вина
Да ублажим страх од шума
Бијелог мантила и благе ријечи
Која ништа добро не обећава
Погледом ћу да потражим птицу
На брези у комшилуку
И сачекати одбројавање звона
Са цркве Светог Андреја...

Када кренем одјекиваће кораци
Ништа неће бити као што је било

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Мирославе мој брате рођени

Сачекаћу вријеме да прође
јер не могу да судим и кудим
о времену које није прошло
а тек треба да дође
А дотле нека звона звоне
радосну оду постојања
коју ћемо слушати
у шуми уз цвркт птица
и гдје тишину вјетар односи
у далеке снове о времену прошлом
и времну које тек долази

Мирославе мој брате рођени
Драшан је од окопнелог снијега ових дана излио
Устава се замутила
а Дањишта натопљена водом
гдје чизме пропадају до глежњева
код кућа Милошевића и Бећаревића
све мање дими дима из оџака
а сланина не мирише више онако оштро као некад
ни шпиритуша ракија и гермуља се не пије
а и комовицу шљиву слабо ко проба
јер су сви обољели од озона без кисеоника
што нестаје кроз неузоране њиве

Не пуцају више ни прангије
и ништа више није као прије
Појежанско звоно се чује слабије
а сунце све више грије у тјеме убија
поред Илове чобана нема
у шашу љубави и мириса рогоза
бјелином ноге не гледају табанима небо

Понекад се виром на Драшану
виле појаве и купају
ноћас сам их видио можда сам сањао
све се около у мртвило завукло
па пустаром постајемо
треба чекати вријеме да дође

Савко Пећић Песа

Савко Пећић Песа

Мирослав Б. Душанић: Живот на рецепт

Живот на рецепт

На почетку бијаше један уздах
И једна невјешто исплакана суза
Али вријеме учини своје
Сада је то збирка композиција
О одласцима и платонској љубави
О озрачености простора
О израслинама и промјенама ткива
О страховима у налетима
О отпорним клицама и сновима
С бројевима и покретним зидовима

А није се могло ни наслутити
Да ће живот да се имитира
Да ће се вјежбати стари покрети
И изучавати сасвим изнова
Мало топлине и важност осмијеха
И како на тренутак заборавити
Све непријатне сцене из прошлости
Као и оне које само што ушле нису
У наше већ истрошене животе

Наши балони су летјели високо
Надимали се и пркосили с висине
Данас знамо да нисмо успјели
Да дишемо отежано као на шкрге
И дрхтавим прстима одбројавамо
Трудећи се да не побркамо
Које би требало прије јела прогутати 
Бијеле црвене или жуте
А можда и није све изгубљено
Хватамо се за тај живот на рецепт

Мирослав Б. Душанић

*
Живот,
И на рецепт, благо јесте.
Бог даје, Бог узима.

Веселинка Стојковић

*
Песник
Срећник је заиста.
Богом за песму када је дан.


Веселинка Стојковић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Пчеле

Пчеле

мој отац је много волио пчеле
иза куће испод надстрешнице
поредао би њихове кошнице
и с цигаретом у зубима
увијек нешто брижно загледао
повремено би наслонио ухо
и ослушкивао њихово брујање

чак и кад се озбиљно разболио
редовно их је посјећивао
кашљуцао би и отежано дисао
наслоњен леђима на зид
и дуго посматрао њихов лет

једном приликом се разњежио
привио ме уза се и прозборио
видиш ли сине то заједништво
да су људи као пчеле
како би диван био овај свијет

прохујале су многе зиме и љета
кошница и оца поодавно нема
само понекад док пољем шетам
угледам покоју пчелу на цвијету
и свака ме подсјети на њега
о како бих поново срећан био
да сам са оцем на овом свијету

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: ГРИЗОДУШЈЕ

Савко Пећић Песа: ПОЈЕЗНА

ГРИЗОДУШЈЕ

Да видим поново кривудаву цесту
од Осиње до Појезне,
да је посљедњи пут препјешачим
кораком свих корака.

И завршим недовршено
путовање.

Али судбина не чека
као затурене ствари у ормару.
Она је велика ријека,
која вијековима оживљава
свијетле и тамне предјеле човјека.

И има небројено много лица,
паганска, света...

И блато.
И злато.

Март 2012/Март 2015.

Мирослав Б. Душанић

Сувајац: ПОЈЕЗНА

Мирослав Б. Душанић: Соба број 5

Соба број 5

на растанку
побожна тишина
тежа од стијене

кћерка одлази
крије сузе од мене

и нису дозиране
као инфузија
која тече
кап по
кап

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Родни крај

Мирослав Б. Душанић

Родни крај

Ко је тај Мирослав Б. Душанић
Пастир без фруле и оваца
Пјесник без иједне књиге
Лутајући путник или неки патник
У предјелима сивила и кише

О којим болима и ранама пише
Да ли се на тијело жали
На болест што му кости разара
Или га мучи губитак завичаја
Напуштена кућа и мајка стара

За болест се можда нађе лијека
За родним крајем пати се довијека

Мирослав Б. Душанић

Савко Пећић Песа: Појезна

Мирослав Б. Душанић: Ноћ ме насукала

Ноћ ме насукала

    Стојану  Богдановићу
           и Горану Ранчићу

Сан ли је ово постојање
Док читам Криво дрво
Пријатеља Богдановића
И Ранчићеве стихове
У настајању

Уселио се немир
Као кад пред путовање
Брзо пакујеш кофере
Несигуран да ли ћеш
Ухватити посљедњи лет

Ноћ се одужила и траје
Пријети да вјечно остане
Да ме завије ил помете
Из живота заувијек
А добијао сам охрабрења

Упутства опрезно изречена
И драгоцјене савјете
Ал једно је оцјена са стране
А друго подрхтавање
Док болне ране крваре

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Слутим

не јавља се више
поново оживљавају стрепње
слутим неке нове филмове
на старе теме –
сјечиво повлачи танке резове
оштрица бритве понире у ткиво
хаотичне слике обрушавају се
и пријете да затрпају –
нејасне ликове у измаглици
путеве као гује вијугаве
и псе који реже и лају
на непознате пролазнике

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Страх од празнине

Страх од празнине

треба скупљати ликове да се згусну
мајчине уранке с кантама за воду
чворка који није у стању да полети
перунику из комшијског дворишта
и небо високо, широко, дубоко...

треба све раздаљине премостити
све са анђелима отишле, угостити
нема тежег но страха од празнине
и треба дисати, дисати сваког трена
с муком, храпаво, плитко, било како...

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Испразност

Испразност

трагајући за пјесмом
пристао сам да зароним
и проникнем у осјетљив
свијет

писао сам о самоме себи
одавао све своје тајне
у најпотреснијим
облицима 

нисам нашао ни утјеху
нисам постао ни пјесник

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Болна пукотина

не мора се питати

да ли боли

у
п
о
м
о
ћ

упомоћ          упомоћ
у
п
о
м
о
ћ

боли

и с питањем и без њега

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Вријеме падавина

Вријеме падавина

и данас сам чекао пошту

и добио је такође
али не од тебе
и кишило је
по мојим трепавицама

— већ данима киши
и то ме доводи до очаја

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Трагови живота

Трагови живота

Ја сам свјестан тога да живот није овдје

моју собу је населио умор и страх

али још има трагова прстију на сталажи

и књигама

на прозору који гледа у свијет

кроз који понекад знатижељни пролазник

приљуби свој радознали нос

Признајем да није једноставно бити сам

и између устајалих предмета разапет

као лутка у излогу или музејски експонат

удишем мемлу

стојим и као нешто чекам а знам

да су та чекања празна и ако се наставе

све више ћу сам у себе да урастам

У једном од изненадних откуцаја зидног сата

убиће ме мемљив ваздух и његов смрад

а најрадије бих побјегао главом без обзира

и заувијек избрисао ову собу и овај град

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

* * *

осјећаш ли мајко

снијег притиска наше дисање
покрао ријечи и хода бешумно
ни један траг не води ка теби
ни један траг не води од тебе

шафрани цвјетају мајко
између твојих усана
кажи њима ако мени не можеш
шапни им
како се осјећаш

Мирослав Б. Душанић

© by Горан Миловановић

Мирослав Б. Душанић: Неспокој

Савко Пећић Песа: Појезна

Неспокој

Кажу, остављамо трагове

трептаји и уздаси се не броје
ни врисак
ни ехо амбиса
ни звјездане тишине
ни сјећања на сјенке и хоризонте
ни сањане слике
ни импресије с путовања

Па добро, ко да ми каже
ако кос запјева, да ли то нешто значи
да ли су трагови
кад град спава у мојој несаници
или само заблуда
вијугава стаза кроз поље чичака и плаво небо
желио бих знати
цијеле ноћи свијет ми на јастук из очију цури
а очева кућа у завичају нестаје

Мирослав Б. Душанић

Објављено: БДЕЊЕ, Часопис за књижевност, уметност и културну баштину; год. XIII, бр. 45/46; Сврљиг, јул - децембар, 2015.

Мирослав Б. Душанић