Савко Пећић Песа: У ЛИКУ И ПРАЛИКУ

ISBN: 978-99955-631-5-8

Говорила ми мајка

Бијели лук
у џеп да тушнем
ради урока
говорила ми мајка
кад изнад перила
и преко потока прелазим

Страх ме увијек обузимао
кад сам потоке прелазио
сав сам се у прса увлачио
дах је застајао
грашци хладног зноја
и топли ваздух
врат су миловали

У одлазишту и долазишту
поточиштем и по виришту
водиштем у саставишту
у ноћи по тами и мјесечини
протуве су коло играле
и мене у живот
страха и нестраха
увлачиле

Савко Пећић Песа

Савко Пећић Песа: Од искона Појезна

Oд искона Појезна

од искона
као икона
све што је
Појезнa
мило и драго ми је

ту су моји годови
родови и плодови
огњишта кућишта
и вјечна спавалишта
предака мојих

Савко Пећић Песа

Фотографије: Савко Пећић Песа

Савко Пећић Песа: Тражим те

Tражим те данима на небу  
у птичијем јату

да ме својим перјем

загријеш

Tражим те ноћима

у облацима бијелим

да ме на душеку уз себе

привијеш

Tражим те међу словима

у писму нечитаном

да ми пјесму

о љубави напишеш

Tражим те бескрајно дуго

у бајци снова

да ми срећу

подариш

Савко Пећић Песа

Савко Пећић Песа

Савко Пећић Песа: Немир

Немир 

Раздаљином по жици ходалици

дужином  ширином и висином

вријеме мјерено мјесечином

тешко да се може достићи

Погледом можеш далеко ићи

а да не узмеш никоме ништа

ногама можеш далеко стићи

а тешко погледу ума измаћи

На стази корак ми застао

у немиру простора остарих

вјечно тражећи вријеме

да буде у живот уписано 

Савко Пећић Песа

Фотографије: Савко Пећић Песа

Савко Пећић Песа: У нашем крају трње је оштро

У нашем крају најљепша коприва расте
буника и коров увриском се пропињу
у нашем крају храст у небо гледа
а тополе небо додирују
У нашем крају трње је оштро
а када убоде много боли
у нашем крају све је некако наопако
а јабуке прдле рађају
дјеца су балава
родитељи пијани
до јутра се не тријезне
у патоки би се радо купали
у нашем крају
има јазаваца и бундева
а тикве стоје на глави

Савко Пећић Песа

Савко Пећић Песа: Раскорак

Раскорак

ноћас сам животом ходао

по ћуприји изнад моје ријеке

мозак ми се окаменио

корак ми у раскораку застао

кад ме мој пралик сусрео

у простору немира постојао

путеве и стазе обиљежио

и ништа за будућност оставио

о раскораку мог времена

зато сад ћутим

да не повриједим

прошлост

у видику садашњости

ваља ћуприју пријећи

Савко Пећић Песа

Фотографије ријеке Укрине: Савко Пећић Песа

Љепота рађања једне пјесме

Љепота рађања једне пјесме

Пјесник је нешто одузео, нешто додао (а то пјесници често и радо чине), те ја имам могућност да Вам овдје представим пјесму „живовање“, у својој коначној верзији. Када сам у овом блогу објавио изворну (првобитну) верзију ове пјесме, објавио сам је без наслова, јер га није ни имала; она је била више у функцији коментара... Но, ја као да сам знао да наставак сигурно слиједи, оставио сам је с „тротачком“ отвореном... И које ли радости: Родила се пјесма! 

Мирослав Б. Душанић

живовање

(брату Стојану)

живе и

одлазе наше птице

у праживот

и не враћају се

куд покуда

ни од куда

куд велике радости

и велике жалости

скупа заједно

ораништа и првичишта

огњишта и кућишта

привузишта и музишта

пуста остају

у остругишта и шибљишта

зарастају

куд кукавица

да насељава земљицу ораницу

да једе погачу орачу

у марами повезачи

сиришта баца

поточишта и изворишта

пресушује

шумама туга

пландује

Савко Пећић Песа

Савко Пећић Песа: Брат Стојан

Савко Пећић ПЕСА: Нико не нађе врт

© by Stella - Abstract Painting, Acrylics and Ink

На хладном и набораном челу много чега мозак доживи, али у спасењу буре и океана нико не нађе врт љубави и срећу занавијек.

Савко Пећић Песа

Савко Пећић Песа: У раскораку

© by Mark Goldstein - Portret Batran

у раскораку

у раскораку корак

вријеме мјери

раздаљином која

се не може стићи

остарих и ништа

не рекох у раскораку

мог времена

зато

сад ћутим

да не скрнавим

своју прошлост

Савко Пећић Песа

Савко Пећић Песа: Понекад

© by Raghu Gopalan

понекад

понекад

само нам се чини

да смо ту и да нас нема

да нам лишће вене

да нам сунце не сија

магле не постоје

потоци не теку

шљиве не рађају

понекад

само уморни и снени

кратко као што звијезда трепне

свјесни да постојимо

свој живот лудујемо

угарак носимо и машемо

из таме кроз свјетлост

ликом појавимо

понекад

само кад би могли

свјетлост зауставити

лишће би опало

сунце заспало

ликом у почетак

не би се појавили

Савко Пећић Песа

Photo: © by serhios

Савко Пећић Пeса: Јенки на Балкану

Савко Пећић Песа: Јенки на Балкану

Књижевни клуб ВИХОР – Дервента 1997

ISBN: 86-81729-11-Х

ПОЧЕТАК

У основној школи

Пoчех учити

Прва слова

Гле

Остарих

А још не научих

Последње слово

Савко Пећић Песа: Мотив из Појезне

У САМОЋИ

Дубоко у ноћ

Завирујем

Тањирима празним

Вода из чаше

Заудара

Стомаком

Колутају облаци

Пропиње се пас

Завија

У зимској ноћи

Празнине

Безживотне

Хладне

Само

Шпорет

И свијећа

Нешто дају

На столу

Масна крпа

Жгара масноћом

Повраћа ми се

Од мучнине

Савко Пећић Песа: Мотив из Појезне

ВИДИК

Макни се с прозора

Видик ми заклањаш

Свјетлост кућом тињаш

Слова књизи крадеш

Правиш таму

Очима здравим

Макни се с прозора

Видик да уђе

Свјетлост кућом да обасја

Слова у књизи

Да се разлете

Свјетлошћу

Очију

Здравих

Савко Пећић Песа: Мотив из Појезне

Савко Пећић Песа: ИЗГУБЉЕНИ ТРЕНУТАК

ИЗГУБЉЕНИ ТРЕНУТАК

Завезане шаке

Чврсто

Стиснутим прстима

У црвенилу су знојиле

Осјећајима

Напора тешког

У грчу

Срце је хтјело да препукне

Грлом

Дах је застајао

На уснама

Није било ријечи

А хтио сам

Хтио

У свитку загрљаја

Прегршт љубави

Даривати

Збирка ''У несну Вихор''
Издавач: ''Вихор'' - 2004. године.

ISBN 99938-712-4-9

Текст и фотографије: © by Савко Пећић Песа

РАСПЕЋЕ

Свети крст : Храм Успенија Пресвете Богородице Дервента

РАСПЕЋЕ

О, Боже

Докле ћемо носити

Крст распећа

Помози нам

Да наша

Размеђа и раскршћа

Спајања буду

И радост

У деценије усели

Генерацијама

Које долазе

Савко Пећић Песа

Текст и фотографије: © by Савко Пећић Песа

Савко Пећић Песа: ОД КОСОВА

ОД КОСОВА

На небу чуперак косе

Маглу спаја

У земљи муњом ране отвара

У славу се туга увукла

Букте њиве

У орању клас застао

Громом небо плаче

Лисица с вуком

Ширином завија

Омакла брава

Кроз врата мрак ушао

Змија воду отровала

Шупља тиква

У букву се претвара

Жаба ногу помакла

Зидом пакао измиче

А сан се сном рађа

На небу 12 беба

Анђео крила

Птићи цвркућу

А дјевојка

Косовску сабљу исукала

Из збирке,

''Са сузама жита остају''

Светосавска реч 1994.

Текст и фотографије: © by Савко Пећић Песа

ВОШТАНИЦА ЗА ЖИВОЈИНА

Недјеља, вријеме молитве.

У храму Успенија Пресвете Богородице у Дервенти за покој душе  стрица твога  Живојина, упалио сам воштаницу. Свјетлост која ће вјечно зрачити у душама нашим за спокој уснуле још једне душе, која тихо оде и нечујно заспа да траје.

Савко Пећић Песа

Фотографије: Савко Пећић Песа

Савко Пећић: Живи извор духовне воде

Савко Пећић: Живи извор духовне воде

Манастир Покрова Пресвете Богородице

Доња Бишња

Савко Пећић Песа: У понору политике

Дванаесторица „фамозних“ + један "жигосани" одлучују о судбини Српског народа

У понору политике

(свјетској политичкој курви)

Танго у мени дубоко у душу дира

Сан ми над главом дубоко мири

А жена радост узнемирава

Јато голубова белих рат вигори

Жито равницама клија узалуд

А живот уз брдо стење

Зло хвата маглу

Понор дубоко стиже

Кољена клону

А ум не допире далеко

Око се отворило

Небеса широка

Влага умире

У мрак стеже

А завртњом жена

Вртло врти

Сном се пита сања

Опеглана кошуља роси

Трепавица прљава

У стидници дубоко понире

А она радосно пркоси

Није далеко

Живот значи

Права зора свиће касно

Ум се бори непрекидно

У правду очи боде

А она опет

Над животом стражари

Никад није касно

Батина круну краси

У младост душу враћа

Супа од мозга танго разврће

Вода росом испире

А живот неће стати

Савко Пећић Песа

(Септембар - .92.)

Савко Пећић Песа: СЕЉАКОВА РАДОСТ

СЕЉАКОВА РАДОСТ

Злато бере у сну
А тек у три пера
Жито измакло

Сочно набубрило
Пшениште букти
Хоће да класа

Трза се буди
Да ли то сања
Вране читаво поље
Изјеле

Сунце за одорком узлази
Одјутрило

Пети редак жита
Већ опрвичен

Савко Пећић Песа

Фотографије: Савко Пећић Песа

НЕПОЗНАТ ПРЕДМЕТ: ЗАПИЊАЧА

Ово је дио натре или машине за ткање, којом се некад давно служило. Веома мало људи може данас да покаже о ком се предмету ради и зашто је служио. На моје истраживање у селу Појезна, од педесетак испитаних, тек једна жена од 78 година се сјетила да је то ''запињача'' и да је служила при ткању ланенице, или неке друге тканине.

Текст и фотографија: Савко Пећић Песа

Разбој из Мокрина (Србија)

На овој слици Натре или Разбоја може да се види и јасно препозна улога „Запињаче“.

Мирослав