субота, 13. август 2011.

Љепота рађања једне пјесме

Љепота рађања једне пјесме

Пјесник је нешто одузео, нешто додао (а то пјесници често и радо чине), те ја имам могућност да Вам овдје представим пјесму „живовање“, у својој коначној верзији. Када сам у овом блогу објавио изворну (првобитну) верзију ове пјесме, објавио сам је без наслова, јер га није ни имала; она је била више у функцији коментара... Но, ја као да сам знао да наставак сигурно слиједи, оставио сам је с „тротачком“ отвореном... И које ли радости: Родила се пјесма! 


Мирослав Б. Душанић



живовање
(брату Стојану)

живе и
одлазе наше птице
у праживот
и не враћају се

куд покуда
ни од куда
куд велике радости
и велике жалости
скупа заједно

ораништа и првичишта
огњишта и кућишта
привузишта и музишта
пуста остају
у остругишта и шибљишта
зарастају

куд кукавица
да насељава земљицу ораницу
да једе погачу орачу
у марами повезачи
сиришта баца
поточишта и изворишта
пресушује
шумама туга
пландује

Савко Пећић Песа

Савко Пећић Песа: Брат Стојан

3 коментара:

Savko Pećić Pesa је рекао...

Хвала пријатељу Миро!
У овом животном кошмару, човјек је често збуњен догађањима, која надолазе.
Оно јесте био коментар на твој пост и тако може да остане.
Након тог писања,настала је пјесма,као инспирација на све људе који нестају око нас и одлазе, преузео сам те ријечи. Онда сам као знак сјећања хтио нешта да поставим о брату Стојану, чији су дани, како љекари рекоше одбројани.
Тако је настао овај пост.

Savko Pećić Pesa је рекао...

Нема разлога да се љутим, зашто би, ови си веома лијепо урадио и још једном хвала ! Твој приступ блогу и јесте ради тога да неке ствари поправиш,уредиш и коригујеш.

Миррослав Б Душанић је рекао...

Остаје нам само у Бога да се уздамо. Све је у његовим рукама...

Искрено!