Приказивање постова са ознаком Kinderlyrik. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Kinderlyrik. Прикажи све постове

четвртак, 12. април 2012.

Милан Милић Јагодински: МРАВОЈЕД


МРАВОЈЕД

Стао у ред Мравојед и, док чекао је ред
у мрав женски се заглед, добар за љуб и за јед
Памет изгуб, јер заљуб, па размишља Мравјед груб:
Ако Мравку јед, не љуб, онда њену љуб изгуб
а ако је љуб, не јед, онда страшна глад ми след
јер сам несрећно заглед у мрав женски, очиглед
Мравјед ред је заустав. Мислима се предо сав
и целоме свету јав да од данас једе трав

© by Милан Милић Јагодински

петак, 23. март 2012.

Мирослав Мика Антић: Све боје света / Miroslav Antić: Alle Farben dieser Welt

Све боје света

Чудан је овај свет у мени
кад се од лишћа зазелени
или поплави као свила
од дечије косе и птичијих крила.

Чудан је овај свет у мени
кад све пожути и порумени.

Ван мене доста боја живи.
Ван мене каткад свет и посиви,
или се смрачи
и наоблачи.

Добро је зато што постоје
и ове моје лепше боје.

И неки осмех сунчан и плах,
и ветар нечујан као дах.
Па све кад трне
и све кад свене,
кад тмурно изгледа свет око мене,
у мени живи сто ватромета
некаквог шаренијег и лепшег света.

Понекад желим да поделим
моје румено са градом целим,
и моје бело са жутом травом,
и моје жуто са ноћи плавом,
и моје плаво са реком сненом...

Једино чувам оно зелено
за неке очи што нису моје,
ал из њих расту,
одавно расту
све друге очи и друге боје.

Мирослав Антић

Alle Farben dieser Welt

Die wundervolle Welt ist in mir
wenn von den Blätter grün wird
oder von Kinderhaaren und Vogelflügeln
doch als Blau wie die Seide wirkt.

Die wundervolle Welt ist in mir
wenn alles gelb und rosa wird.

Um mich drehen sich viele Farben.
Um mich wird manchmal die Welt
grau oder trüb
und die dunkle Wolke zieht.

Gut ist es auch, weil es in mir
auch die schöne Farbe gibt.

Und ein Lächeln sonnig und scheu,
und ein leiser Wind wie Atem treu.
Wenn alles zittert
und alles verwelkt,
wenn die Welt so trüb um mich scheint,
leben in mir hunderte Feuerwerke
einer bunteren und schöneren Welt.

Manchmal wünsche ich mir mein Rosa
mit der ganzen Stadt zu teilen,
und mein Weiß mit gelbem Gras,
und mein Gelb mit der blauen Nacht,
und mein Blau mit dem Fluss im Traum…

Nur das Grüne bewahre ich auf
für ein Paar andere Augen,
und aus ihnen wachsen,
schon lange wachsen
alle anderen Augen und Farben.

Miroslav Antić

уторак, 20. март 2012.

Martin Auer: Im Anfang war das Wort

© by Ulrich Leive: Am Anfang war das Wort
Im Anfang war das Wort

Das allererste Wort war Nein.
Es kann ja gar nicht anders sein.
Das Ja lässt alles, wie es war,
doch Nein schafft Neues wunderbar.

Das allerzweite Wort war Du,
und dann kam erst das Ich dazu.
Ich ohne Du gibt keinen Sinn,
denn Du erst zeigst mir, wer Ich bin.

Vom dritten weiß man’s nicht genau,
vielleicht war’s Himmel oder Frau,
Glück, Liebe oder Apfelbaum,
vielleicht vergehen oder Traum.
(2009)

Martin Auer

недеља, 15. јануар 2012.

Љубивоје Ршумовић: Немам више времена

Немам више времена

Имао сам много времена
Било је слободно па дошло
Док сам мислио шта да радим
Време је прошло

Сад лутам свуда по граду
Тресем се од пете до темена
Како да уживам у неком раду
Кад немам времена

Љубивоје Ршумовић

Ich habe keine Zeit mehr

Ich hatte viel Zeit

Sie kam, sie war frei
Während ich dachte, was soll ich tun
Sie war vorbei

Jetzt irre ich durch die Stadt herum

Zittere von der Ferse bis zur Haarspitze
Wie kann ich irgendeine Arbeit genießen
Wenn ich die Zeit nicht mehr besitze

Ljubivoje Ršumović

(Nachdichtung: Miroslav B. Dušanić)

субота, 3. децембар 2011.

ГАРАВИ СОКАК

Штампарски завод »Огњен Прица«, Загреб — 1978.
РАЈА

Нико није тако богат и сиромах, као ја,
брате мој.
Нико није тако срећан и несрећан, као ја,
брате мој.

У једном селу којег нема,
у једној улици која још не постоји,
пред једном кућом коју још ни сазидали нису,
на једној клупи што само због мене чека
да тек израсте као дрво,

седим тако свако вече и свирам
у једну тамбуру коју немам
некаквој дивној деци која још нису ни роћена,
а воле и мене и тебе онако како ми то хоћемо.

Нико није тако срећан и несрећан, као ја,
брате мој.
Нико није тако богат и сиромах, као ја,
брате мој.

Ако мислим да се шалим — немој да ми верујеш.
Ако мислиш да озбиљно говорим — насео си, брате.

Мирослав Антић

МИТА

Кад сам рођен, сви ми кажу,
ја сам био једна лепа беба.
Лепа као на реклами за сапун.

Само су ме заменили
у породилишту
за некакво гадно дете,
носато и буљаво.

— А шта можеш,
такав ти је живот.

Они мисле:
лако ћемо с Циганима.
Од толике силне деце
неће нико приметити
да је једно замењено.

А тако је баш и било,
— тешко мени.

Тек када сам пошао у школу
видео сам да то нисам ја,
јер ми очи биле оволике
и нос оволики!

— А шта можеш,
такав ти је живот.

Знаш како је кад си Ром:
ко те пита јеси л ти,
ил си онај други.

А можда је баш овако
и боље.
Можда ми је много лепо
тамо где сам замењен.

Можда имам три капута
и дубоке ципеле.

Можда живим у великој кући.
Можда имам на прозору завесе.

Можда имам дурбин око врата,
па ја узмем дурбин
и цео дан тако гледам
кроз њега.
И цео дан видим да сам срећан
као нико мој.

— А шта можеш,
такав ти је живот.
Онакав.

Мирослав Антић

среда, 30. новембар 2011.

Du fragst mich: Wo kommen die Worte her?


Du fragst mich: Wo kommen die Worte her?

Du fragst mich: Wo kommen die Worte her?
Aus der Regenharfe, aus dem Wolkenmeer,
aus dem Sternenband, aus dem Waldesrand,
aus dem Wüstensand, aus dem Andersland,
aus der Einsamkeit, aus dem Glück zu zweit,
aus dem Gesternkleid, aus der Zukunftszeit,
aus dem Krähenbaum, aus dem Wünschetraum,
aus dem Wiesensaum, aus dem Weltenraum,
aus dem Straßenkrach, aus dem Plauderbach,
aus dem Vielzuschwach, aus dem Bessermach,
aus der Lesebrille, aus der Sommergrille,
aus der schrillsten Schrille, aus der stillsten Stille,
aus dem Hier und Dort, aus dem fernsten Ort,
und so immerfort Wort um Wort um Wort …
Ach, wie kannst du nur fragen, es ist doch nicht schwer:
Von überall kommen die Worte her.
(2010)

Wolf Harranth
/© 2011 Beltz & Gelberg/

ISBN: 3407799861