Мирослав Б. Душанић: Усуд Источника

© by Катарина Баћевић

Усуд Источника
    Посвећено пријатељима у Србији

Чокот винове лозе мајчина душица
Босиљак чуваркућа смиље хајдучица

Тражимо биље и чудновате травке
Које би нас уразумиле и укротиле
С којима бисмо искупили гријехе

Сатјерани у расцјеп у оквир и оков
Лутамо ума помућеног

Узалуд вилењаци и пророчице
Њихове горке цјеђевине
Од траве преслице и вучијег једића
Сок од пламеног горицвијета

Узалуд чекања на пролазнике
Нестало је прашњавих друмова
Зарасли у коров и багремов трн

Јер када једном распрсне цјелина
Ничег осим мрака и крхотина

Мирослав Б. Душанић

© by Heegyum Kim

Мирослав Б. Душанић: Прво учење о раку

Прво учење о раку

Рак је болест
Не сасвим као било која али ипак
Болест
Ако је астма нпр. јама или неки
Запуштени бунар с нечистим 
Ваздухом
У којем се због скучености простора
Више гушиш него дишеш
Онда је рак једна дубока провалија
У коју кад упаднеш
Скоро немаш шансе да изиђеш
Са сваким покретом дубље клизиш 
Губиш снагу 
И на крају скрхан болом 
Сасвим посустанеш и иструлиш

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Лидија Душанић

Мирослав Б. Душанић: Потоп

Seiichiro Shishido

Потоп

                         У спомен на Жарка Команина

Праћен погледима радозналих очију кроз кључаоницу
Пролазник се зауставио и убрао цвијет бијелог сљеза
Прошао поред чокота винове лозе и грма дивље руже
Онда је убрзао корак и нестао у плавети на хоризонту

С вечери су у многим домовима засвијетлиле свијеће
Цијелу ноћ кликтале су совуљаге а пси остали нијеми
Умјесто пијетлова нови дан најавиле муње и громови
Са околних брежуљака кровове кућа притисли облаци

И прије него што је село потопљено огласило се звоно
Само од себе распростирући потмуло и посљедњи пут

Мирослав Б. Душанић

Satoru Tsukamoto

Мирослав Б. Душанић: Изгубљене душе

Изгубљене душе

Шта су то пјеснички путеви и њихова ћуд
Да ли је то замршен Борхесов стих
Тумачење прошлости и замки историје
Поглед слуђених душа у плаветнило неба
Узнемирена крв у венама
Напорно пјешачење стазом горштака
Када од умора у грлу застану ријечи
Па онда нагло и незаустављиво потеку

Да ли је то самоћа сфинге у парку
Нијеме птице у кавезу
Њихов пад или слободан лет у будућност
Критички осврти на човјека
Оде које славе свјетлост и свијет
Или сасвим наивне божанске игре
Изнуђене инспирације у митовима
О Венери о Сизифу и камену
О фениксу из пепела и пламену с Истока
Побожна појања светогорских монаха
Удари гонга шум лишћа жубор потока
Танана влакна вилинске косице
Жутило цвијета маслачка на носу сањара

Живе ли у неком недокучивом предјелу
Утискујући бе/смислено мастило у бјелину
И понирући у само/створену тајну
Заваравајући нас
Или живе с нама у истом граду
Избјегавајући да их сретнемо
Чинећи нас још немоћнијим (него што јесмо)
Лоповским преласцима на другу страну улице

Колико ли их је изван круга и нашег домашаја
А колико међу нама с маскама на лицима
Извјештачених и повлашћених на пијаци
У самопослугама на трговима и у пролазима
Који нас магарче продајући нам маглу
О љубави и отаџбини
О љепоти и важности искреног исказа

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Царство небеско

Царство небеско

Кључ је мисао
Тешка као провала облака
Божанска или ђаволска
Али увијек у моћи човјека
Да одлучи
Чија ће да превлада
Са извора бистра
Или мочварна мутна
Сјенка на сунцу или из мрака
Утвара сабласна
На сцени је судар горостаса
Страсти и смрти
Вјечита драма
У којој је исход предодрђен
Јер тако је хтио човјек
Одбацујући ријеч
И спасење
Одричући се вјере
Због вечере

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Сину Давиду

Сину Давиду

Православни монаси су дошли на идеју
Да у бамбусовим штаповима
Пренесу из Кине дуго чувану Тајну свиле

С вјером у Господа и славећи Га
Корачали су и спавали с Тајном у рукама
Док су им мудре главе биле у бесцијење

Мирослав Б. Душанић

 Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Грч (откључана верзија)

Грч
(откључана верзија)

                                 Оцу Будимиру у помен

Ноћ те је чврсто држала у загрљају
Одводила те у непознате предјеле
И правила од тебе ратника

Умјесто да се одмориш
На неком од мјеста из свога дјетињства
(А тако си желио)
Изнова би се будио уморен и презнојен

И ниси причао о својим сновима
О осами лептира и зрикавца
Која се распростирала изнад трава
О локви крви и баченом камену
Који је ранио птицу у теби
Сломивши јој крила на кућном прагу

И ниси помињао неутјешну тугу
Само си из дана у дан копнио
Због немоћи да поново по/летиш
И да се (макар за тренутак) одмориш
На једној од грана у својој крошњи

... И увијек када отворим очи
Ја видим оче да овај простор без рама
Није стваран за тебе / није стваран за мене
Ти си био / и ја сам кост међу вуковима

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Грч

Грч

Оцу Будимиру у
помен

Лептир и зрикавац
Осама изнад трава
Крв на прагу дома
Камен и птица
Сломљених крила
Крошња у тишини
Кост међу вуковима
Бездан и облак без
Рама

Увијек изнова чвор
И оков

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић. НЕПОСТОЈАЊЕ

НЕПОСТОЈАЊЕ

Падам полако
Падам непримјетно

Ријечи навиру
Тешке као кишни
Облаци
И запљускују

Како их укротити
И овладати њима

* * *

Сви ишчекују
Да се догоди чудо

А о човјеку се више
Не говори
Као да и не постоји

Као да је он и његов
Живот ништа

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Са отвореним ранама

Са отвореним ранама

...Јер те више нико не познаје,
Нити хоће иловачу у руци...
                     Савко Пећић Песа

Схватам да никоме нисам
Потребан
Мој повратак се не очекује
Не призивају несрећнике
Вјешто их избјегну и прећуте
Не праве се добродошлице
За живе покојнике
Знају то добро у завичају...

Људи са отвореним ранама
На крст слуте
Тешко дишу и брзо посустају

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Други човјек

Други човјек

                                             В. Младеновићу

Када сам млад и горд напустио завичај
нисам био свјестан значења моје одлуке
жељан слободе и непредвидљивих сусрета
осјећао сам се као посвећеник
али с временом накупило се терета
који ме као личност поцијепа... и удвоји
и умножи —

Ноћу сањам прегршта глине из завичаја
и претварам собу у радионицу
гдје у полумраку и мирису трулежи
побожно и ћутљиво изводим старе ритуале
лебдим противно свим силама
вајам сунце и цвијет маслачка
исцртавам дивље траве и рајске баште
с топлим изворима
мајчино анђеоско лице
кљун гугутке и мекано перје ластавице

Мијењајући обличја летим кроз зрак
кротим вјетар и силне муње
постајем њихов господар
час сам змија са крилима и пријетим
час сам шишмиш
мистериозна сова и надгледам бдјења
час треперим као њежни лептир
посљедњи алхемичар с кукуријеком
чувар тајни и биљежник
који мастилом автике урезује свете знаке
и паганске хијероглифе

Јутром будем неки други човјек
осванем очајан и сузних очију
све ми бива туђе и недокучиво
у овом свијету страха и патњи
нема ни наговјештаја светог
и тајанственог...

А још мање завичајног милог

фебруар 2015./јул 2016.

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Сређен живот

Сређен живот

Јуче је изненада преминуо комшија
Вјероватно не бих ни примијетио
Да случајно не угледах погребна кола
Која га одвезоше у мртвачницу
Чим су га из стана изнијели
Његова супруга је закључала врата
Видио сам је поново у касно предвечерје
Изашла са псом у шетњу
И ништа се посебно није догодило
Само је носила плави кишобран у руци
Јер је ромињала ситна досадна киша

Данас се у згради преко пута родила беба
Све се збило некако пребрзо 
Беба се огласила на степеништу
У моменту када су пристизала хитна кола
И уз нешто збрке и неразумљивих узвика
Све се срећно завршило
Пролазнице које се затекоше на улици
Одмахивале су рукама
И с чуђењем коментарисале ту немарност
И неодговорност странаца
Који све раде у посљедњем тренутку

Мирослав Б. Душанић

 Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Повратни глагол (sich) versteifen

Повратни глагол (sich) versteifen

љекар ми говори о хроничној болести
о значају редовних вјежби
у одржавању покретљивости костију
неколико пута је поновио глагол (sich)
versteifen који би требао још више
да ме уплаши и мотивише
као да мисли да не схватам довољно
озбиљност мога обољења

све мање га слушам а он не примјећује
самозадовољан и опчињен својим
знањем и изнесеним аргументима
све више пјени и тоне у досадан монолог

и да којим случајем не понови и нагласи
тај фамозни њемачки глагол versteifen
који ме узгред речено сасвим одбија
а најмање мотивише
помислио бих да сам у отаџбини на
изборном скупу Српске напредне странке
чији ме изборни кандидат убјеђује
у сврсиходност њиховог програма
и јединог пута који нас води у будућност

Мирослав Б. Душанић

______________________________________

(sich) versteifen = укочити се, укрутити се, остати непокретним

Фотографије: Мирослав Б. Душанић