Sara Dušanić: Kurzatmigkeit

Sara Dušanić

Kurzatmigkeit

was weißt du von

Glasscherben

rote Welle des Zorns

reitend bis sanftes Wort

erstickt?

von blau

gedruckten Bildern

die Künstler mit

Seelenschmerzen

hautzeichnen?

und von

flüchtigen Augen

das Lieblose

einfangend

lebend?

vernarbte Gemütssprache

vermag Wortkunst

stumm spalten

pulsierender Ton

unangenehm

nebenher bleibend

ohne Melodie

zur Musik erhoben

Sara Dušanić

Sol Gabetta

Ноћу отварам прозор спаваће собе

да бих сањао само далеке снове…

Мирослав Б. Душанић

somewhere in time

ДВА ПЈЕСНИЧКА ИСКАЗА

Није то дрво

Није то дрво

Ближе теби

Но што си ти њему.

Ни човек под дрветом

На клупи

Није ближи теби

Но што си ти њему.

Али око засузи,

Мисао одлута,

Уста занеме.

Смрт седи на клупи.

У руци држи новину,

У другој руци штап.

Не помера се.

Зоран МИЛИЋ

Musashi (武蔵), aka Musashi Miyamoto (武蔵宮本) Shinmen Takezō, M. Bennosuke, Niten Dōraku (1584–1645)

Епитаф

(Некога нема)

Ту су донедавно

стајале његове ствари...

Папуче, спашене

тешких корака.

и стара кабаница

за случај кише

и Суморних мисли...

Нема га,

отишао је...

на Пут,

којим се задње

креће.

Само још понекад,

онима који осташе (Одахнуше),

учини се,

како у соби,

са малим Анђелом

на вратима,

још увек неко хода,

и говори песму,

коју Никада није

стигао до Краја

Срочити.

Јасмин Исак ЛАТИЋ

ШКОЛА ДУШЕ

Брана Цветковић: Тежак пут

Тежак пут

Сад се множе као гњиде
Они који јасно виде
Куда треба да се иде

Брана Цветковић

НАРЦИС (Narcissus)

© by Vladimir Kush - Narcissus

Сачувај ме драги Боже од ДЕМОКРАТА из СРБИЈЕ и ПРИЈАТЕЉА са ЗАПАДА!

…wieder aktuell: der krieg

Otto Dix: Der Krieg

Адам ПУСЛОЈИЋ: ПИСМО ДЕСЕТО

© by Предраг Попара: Загрљај анђела

Писмо десето

Пребројао нас анђео:

двоје

Змија нас је избројала:

троје

Двапут нас је анђео

бројаo: двоје

Трипут нас је змија

избројала: троје

Казала је:

анђео мој не лаже

Казао је:

у праву је змија моја

А као анђео

плакала је змија њена:

Анђеле брате

тако смо сами

у пустом рају

Адам Пуслојић

Fiddler on the Roof (Anatevka)

Scholem Alejchem

ISBN: 3379015253

ISBN: 3717520067

Мирослав Б. Душанић: Тишина

© by Julio Bittencourt

Тишина

Јутра с муком напуштају постеље

Птице се селе у друге предјеле

Већ поодавно ме нико не посјећује

Биће да је крај неизбјежан

Мирослав Б. Душанић

Glarean Magazin

 

Editorial / Inhalt

..…… ..……

Literatur…..…………………..Musik…..…………………..Schach

.

Бијес Богова

У сумрак, опет уморно умачемо главу у нови сан

о неком сасвим друкчијем трајању,

које ће почети ујутро,

из почетка...

© by Alexandra Einstein

FIXPOETRY

Miroslav B. Dušanić by FIXPOETRY

Mилан Ракић: Чежња

Чежња

Данас ћу ти дати, када вече падне,

У светлости скромној кандила и свећа,

У чистоти душе моје, некад јадне,

Читаву бујицу пролетњег цвећа.

У соби ће бити сумрак, благ ко твоје

Срце, сумрак створен да се дуго сања.

На окнима светлим забљештаће боје

У тај свежи тренут првога сазнања ...

Све ће бити лепше, све драже и више,

Ноћ која се спушта, свет што мирно спава,

Дуго мртво поље на коме мирише

Кржљава и ретка у бусењу трава.

И тако крај цвећа остаћемо сами ...

- Пролић се тада, као бујне кише,

Стидљиви шапати у блаженој тами,

И речи из којих пролеће мирише ...

Mилан Ракић

agonia

agonia
deutsch

Das Friedensblog

Die Sammlung von Friedenstexten wird auf dem neuen "Friedensblog" fortgeführt. 

Никола Александар Марић: ПОВРАТАК КУЋИ

© by Бранко Раковић: Трагови туге (2007.)

ПОВРАТАК КУЋИ

Док записујем пут

Мирис амбре излива се

Из црне пластичне кесе

У којој кутије крстоносне

Беле, тамјана и брикета

Мењају свако сећање

На вече које нас је затекло

Повратак кући

Био је тежи од одласка

У коме остала је свакодневица

Урања и извор и ушће

Преводе нехајно кадрове

Умор је само известан

Три војничке коцке

Чине триптих душека

На поду налик ливади

Натоварен као номадске

Мазге речима источњака

Јастуком, јорганом , чаршавом

И могућим сном после песме

Никола Александар Марић

Илья Ефимович Репин (Ilja Jefimowitsch Repin )

Садко в Подводном царстве (Sadko im Unterwasserkönigreich)

Miroslav B. Dušanić: Notiz

© by Luddi Agostino - via del parione

Notiz

tags irre ich in kopf-stein-gepflasterten gassen

wo durch-ein-ander-wälzende schatten

beunruhigt verschwinden

und wieder-auftauchen ohne anfang und ende

wo die aussichtslosigkeit tod-ernst sich meldet

aus den fassaden hinaus-greift

mich umfüllt - in nichts zerspringt...

...und allnächtlich träume ich den adler

beißt mir die hände

unbekannten verbrechens wegen

Miroslav B. Dušanić

Miroslav B. Dušanić: Der zweite Brief aus Hildesheim

© by Maurice Estève - "" (1989)

Der zweite Brief aus Hildesheim

In der Erwartung, im Blut

verweht der Schmerz.

Die Tage, die Wochen,

ich mit dem Messer,

schnitt, schnitt, schnitt,

von außen nach innen

meine Hände lautlos.

Im düsteren Gang, lautlos

starrend, lautlos fürchtend.

In trübem Sinnes Wahn,

ganz allein.

Allein. Allein. Allein.

Miroslav B. Dušanić

Интервју В. Новости: Душан КОВАЧЕВИЋ

Miroslav B. Dušanić: Wort um Wort geflochtenes Fangennetz

General Tire Co., 1937

ich genoss wortverliebt lautlos

den einfall der lautklänge

ihrer liebeserklärung: wort um

wort geflochtenes fangennetz

wie ein gebet mein herz

laut um laut auflodert

und sich innen durchbohrt

Miroslav B. Dušanić

© by Daciana Lucia Deufel

im netz fangen wir

unsre herzen ein

zu schützen sie vor durch

bohrung doch zu spät

hitzig schraubt sich

fremdes durch und durch

Elsa Rieger

Meine Texte

Meine Texte sind banal wie mein Leben auch…
Miroslav B. Dušanić

Miroslav B. Dušanić: Ich-Gespenst

Ich-Gespenst

Ein Leben (ein Berg aufgestapelter Träume)

wie ein ausgebogener Kreislauf

Ein seltsamer Song (z.B. der in den Cafés von Tokio

von Meiko Kaji)

oder ein Gedicht von Eliot (wie es heißt, ich weiß es

nicht mehr, aber die Leere beeindruckt:

We are the hollow men

We are the stuffed men

Leaning together

Headpiece filled with straw. Alas!)

Ein Lichtstrahl (ein Pendel, geht Tag für Tag

auf und ab)

wie ein Messerstich (tief und durchaus real)

Eine Hölle (doch noch nicht am Ende)

Miroslav B. Dušanić

Alfred Kubin - Das Pendel [Facsimile nach einer getönten Federzeichnung aus: Hans von Weber Mappe, Blatt 4; 1903]

mir o (ganz lang gesprochen)

oh dem gespenster-ich

vermeint nur geborgt zu

haben (die erinnerung) all

den schmerz (er gehört einem ganz allein)

keine leihgabe (wer würde den schon

übernehmen?)

o mir wird angst und schlecht

ums herzverrecken

© by Elsa Rieger