Приказивање постова са ознаком У КРУПНОМ ПЛАНУ 4. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком У КРУПНОМ ПЛАНУ 4. Прикажи све постове

субота, 18. март 2017.

Мирослав Б. Душанић: Колотечина


Колотечина

Уз одбљесак
Уздрхталог мјесеца
Плове издубљене 
Лађе низ ријеке наше 
И односе кошмарне 
Слике 

А свака слика нам је 
Судбеница

На грубо отесаним 
Даскама наша имена 
Утиснута
Имена која затварају
Кругове спремне на
Коцкање и прељубу

Кругове спремне на
Издају

И наступи страшна 
Тишина
Опхрвена сјећањима

Била једном Земља
Једна

Мирослав Б. Душанић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

недеља, 3. јун 2012.

Мирослав Б. Душанић: Заокружена будућност

© by weissesrauschen
Заокружена будућност
  
             „Баш ми ништа не недостаје, рече и подиже поглед са ручног
              рада. Али завичај, не, ово овдје ипак није мој завичај. Већ сама
              ријеч завичај, не, то се ником не може објаснити, завичај 
              тек кад га више нема, човјек схвати шта је он.“
                                   (Ханс-Јоахим Нојбауер: Заокружена прошлост)

Бомбе више не падају и нема принудне
Мобилизације
Али и с падом режима у Србији
Избјегли и прогнани и даље остају непожељни
Њихова упорна њежност и превелика љубав
Према завичају
Постали су оптерећење и предмет осуде
У вријеме глобализације

Мирослав Б. Душанић

понедељак, 21. мај 2012.

Мирослав Б. Душанић: Вијест из отаџбине


Вијест из отаџбине

У земљи Србији се догађају чуда.
Пријатељ из Београда помиње грчки синдром,
радикалне промјене у историји које боле;
говори о страхотама које премашују моја сновиђења.
Појавили се и духови прошлости,
ликови из мита и легенди запосјели наше куће.
За душу случајног пролазника и посматрача,
па и за моју, на чуда навикнуту балканску душу,
пуно тога несхватљивог и неухватљивог.
Извршни продуцент културне установе „Пароброд“,
искрено жали због српске памети
што НАТО не поби бар трећину Срба.
Његово име је Златко Црногорац.
Сјећам се лешева разбацаних као цјепанице,
и ћутим. На велику срамоту и држава ћути.
Ожалошћене породице и избјеглице такође
нису рекле ништа... 
А шта би требало на то да кажу?
Они највјероватније, с горчином и гордошћу 
одржавају своје самопоштовање.

Мирослав Б. Душанић

недеља, 8. април 2012.

Мирослав Б. Душанић: ВЛАСТ



ВЛАСТ 
предсједн. кандидату Муамеру Зукорлићу

Не увиђаш ли
Зашто смо тако нестални

Између данас и сутра
Сагоријева нас огањ
Магијски привлачне власти

Мирослав Б. Душанић

субота, 31. март 2012.

Мирослав Б. Душанић: У транзицији

© by Curtis Verdun: Silent Aspirations
У транзицији

Земља је опустошена.
Ни камена, ни биљке.
Све је подвргнуто
стратешком планирању.

Артикулисао се систем
по коме се нешто чини.

Ова свјесна намјера
није први ни посљедњи пут.
То је озбиљно,
сасвим озбиљно позориште.

Мирослав Б. Душанић

понедељак, 26. март 2012.

Мирослав Б. Душанић: Нова коб

© by Ранко Крстајић
Нова коб

Нијеми од бола
Нијеми пред гријехом
Не цвјетају божури
Не лете косови

Населили их огањ
Клетва
Крваве ноћи
Кораци оних којих нема

Све што су љубили
Злом је прогнано

Мирослав Б. Душанић

среда, 30. новембар 2011.

НАЦИОНАЛНЕ НЕСРЕЋЕ


СРБИЈА је та земља, која је кроз историју имала судбину, да јој НАЈВЕЋЕ НАЦИОНАЛНЕ НЕСРЕЋЕ управо бише људи, који су њоме владали. Данас је то господин Борис Тадић, који се ноншалантно коцка нашом судбином. A ко ће да буде сутра? Да ли смо то проклети или само непоправљиви лудаци, када увијек бирамо погрешне?

среда, 7. септембар 2011.

Мирослав Б. Душанић: Суновратје: суновратна (не)поетика


Суновратје: суновратна (не)поетика
(Манифест суновратитзма)

Истискују се многе свакодневне ствари
и сцене из наших живота
намјерно јер су ружне и баналне
јер су бизарне и наводно неважне
надахнут љепотом или трагиком
тренутка или вјечног трајања
пјесник би човјеку дух да обогати
све остало је ваљање у мутном
прљав веш је тема за жуту штампу
и великог брата и није његова
јер пјесник расте
тако што превазилази земаљске теме
и приближава се метафизичком свету
и унутрашњој проблематици човека

Јутрос сам као и обично купио новине
на ћошку код Андија
измијенили смо пар ријечи о времену
ове године је киша избрисала љето
и то нас није оставило равнодушним
на повратку кући
стао сам лијевом ципелом у псеће говно
и псовао сам као кочијаш сочно и гласно
а пролазници се нису обазирали
ишли су својим путем
у извјештајима из Србије увијек иста лица
предсједник Тадић на првој страни
лупа празну сламу о неком бољем дану
о Косову и српском путу у Европу
и нарвно да сам поново опсовао

Ни прва јутарња кафа није ми пријала
имала је окус полугласно изговорених
примједби из кухиње
очито да је и жена на лијеву устала
уз звецкање шерпи и лонаца
неритмично добовање досадне кише
и сва та испеглана лица у новинама
мој дан је дефинитивно пропао
као и намјера ми израсти у пјесника
сплет баналних околности
тих глупих свакодневних ситница
које изгледају "као да живот значе"
присиљавају ме да не тражим немогуће
не гајим илузије и живим у заблуди
и да останем то што јесам само ЧОВЈЕК

Мирослав Б. Душанић

четвртак, 25. август 2011.

Мирослав Б. Душанић: Српска трагедија

Наше издајице

Српска трагедија

Требало је имати муда и стиснути зубе
Да би се носећи барјак препјешачио Балкан
Уз прасак топова од сјевера ка југу
Па онда натраг —

Требало је имати муда и крварити за сваки
Камен и бразду земље Србије
Од скромног сељака у чакширама и опанку
Постати ратник —

...

Копао је и ровове и гробове
И јецао и клецао кроз гудуре и врлети
Проклињао и псовао дан кад га зачеше
И кад је свијет угледаo
И умирао је на бојном пољу
И изрешетан на бодљикавој жици
И бунцао у грозници све и свашта
И о Господа се огријешио
Али му ни на памет никад није пало
Посустати
Одустати
Предати непријатељу
Чак ни јалову њиву ни црвљиву шљиву —

...

А данас срамота за нас
Тешко ми и пада набрајати чемер и јада...

Мирослав Б. Душанић


Објављено: БУКТИЊА, Часопис за књижевност, уметност и културу, број 39; Неготин 2014.

Срамотно издајничко ликовање

Наши су свети преци имали и веру и водили су живот памтећи и знајући и шта је чојство и шта је јунаштво. Нису ни слабијег кињили а ни јачега се бојали. Нажалост, ми смо ти данас само бледе сенке некадашњег српства. Остаци неки, трагови светлих ликова наше старине.
(Љубомир Костић: Да се памти и живи)

Тежак је био овај пут. А уза све напоре још је и ноћ. Пушке праште без прекида негде напред. Артиљерија повремено гађа и видимо засењујуће одблеске топова. Људи су ћутали. То је оно мучно и тешко стање неизвесности, шта ли ће нам донети сутрашњи дан. Ја се већ и не сећам више у колико сам све борби досад учествовао. Али знам једно: лакше подносим борбу у првом стрељачком строју, него ово подмукло прилажење. Тамо је подстрек у мојим рукама. Знам од кога треба да се чувам. А овако... Све зависи од случаја.
(Стеван Јаковљевић: Српска трилогија)