Приказивање постова са ознаком НЕУОКВИРЕНЕ СЛИКЕ. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком НЕУОКВИРЕНЕ СЛИКЕ. Прикажи све постове

недеља, 25. новембар 2012.

Мирослав Б. Душанић: Огољени свијет

© by Yimm Yajo

Огољени свијет

Сагорјело је дрво, сагорјела је душа.
Дан измакао, а коб нема имена.
На прозорском раму затегнута омча
усамљеника. Попут привиђења или
снова, у зјеницама сједињени огањ,
облак и окови.

Неко је рекао: „Тај човјек је био мој
пријатељ.“

Мирослав Б. Душанић

четвртак, 23. август 2012.

Мирослав Б. Душанић: Дивље патке

Мирослав Б. Душанић
Дивље патке

     «Будућност у великој мери зависи од тога како ћемо преиначити наше акције да бисмо смањили потенцијал за насилне сукобе»
Арне Вестад

Не слушам звецкања оружјем и пријетње,
избјегавам демонстрације – наручене и
оне самоорганизоване.

Због изливених ријека крви у само једној
револуцији, нисам у стању да се дивим
ни лелујању црвених макова у пољу.

Одем тако у оближњи градски шумарак
у којем се налази једно мало језерце –
веома оскудно у раслињу.

Сједнем поред воде, слушам тишину и
посматрам дивље патке како уживају у
заједничкој шетњи.

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

четвртак, 9. август 2012.

Мирослав Б. Душанић: Свједок

Wandertroll: Flucht
Свједок

и рече сувим гласом
као да прича о недјељном ручку

живот нема милости
видио сам избјегличке колоне
разбацане одјевне предмете
поред пута
међу њима војничке чизме
и дјечије ципеле
видио сам ја и мртва тијела
и складишта костију

и колико год грозне биле
не оптерећују ме те
сцене
из прошлости доживљене

плашим се оних
које ће тек доћи...  

Мирослав Б. Душанић

понедељак, 6. август 2012.

Мирослав Б. Душанић: Шума

Наше шуме
Шума

Ако којим случајем будете читали моје текстове,
сјетите се да сам увијек мислио на породицу,
јер сам с дубоким убјеђењем вјеровао, да само
дрво у шуми има можда шансу да избјегне сјечу.

А кад кажем шума: Никад нисам ни помислио
на правоугаоне низове здравих стабала са строго
одмјереним размаком, као нпр. оних у Њемачкој,
перфектно устројених као војнички батаљони.

Шума, коју ја имам у мојој  глави, је лозама
испреплетена, пуна је шибља, трња и ниског
раслиња. Она је непроходна и изгледа хаотично,
али кад се мало боље сагледа, открије се склад
и љепота узајамног потпомагања и зависности.

Шуму, о којој ја говорим, радо не посјећују дрвосјече.

Мирослав Б. Душанић

Њемачка шума

понедељак, 9. јул 2012.

Мирослав Б. Душанић: Tајна

тајна

крећем се пространствима бабилонским
гдје мртве душе пуне мрачних нада
у водама сопствености лешеве траже
истражујући узроке њиховог земаљског
                                                непостојања
и све док не откључам језик немушти
своје ћу очи и друга чула поред коприве
                                 испод љесковог грма
да препустим змијама отровним
                                               
Мирослав Б. Душанић

Babylonian stele Louvre

среда, 4. јул 2012.

Мирослав Б. Душанић : Косовска


Косовска

                                      Само ће, као знак истрајне моћи
                                      И освајачког старог надахнућа.
                                      Стрчати мирно у тој општој ноћи
                                      Бело минаре изнад црних кућа.
                                                         (Милан Ракић: Минаре)

Крвави жрвањ испрале су кише,
Нечујно, као мирис увелога крина.
Ноћ би злочин да сакрије, удјене,
У земљу занавијек, неповратно.
Али жртве као класје узрело,
За божуре изњедре ново сјеме.

Постављам крст за удес зао.  
Ноћ ми усне запосјела, умукла
Као провалија нијема, дубока.
Снивам ли душе потомака
Или је јава изобличила лице,
Мрзећи божуре с минарета висока.

Мирослав Б. Душанић 

© by Нели Начева Недева

субота, 9. јун 2012.

Мирослав Б. Душанић: Оборени јахач

Антун Масле: Оборени Јахач (1959)
Оборени јахач

призивала га пространства далека
пространства непозната

надирао је силно —

пробијао се утртим и стазама забитим
порушио све утврде и капије
прегазио границе
једну за другом

постао је велики освајач —

пао је понижавајући и недостојно
тамо гдје је најмање
очекивао:
на вратима самољубља

Мирослав Б. Душанић

среда, 8. фебруар 2012.

Мирослав Б. Душанић: Скица за портрет наших предака

Мирослав Б. Душанић
Скица за портрет наших предака

Наши преци су вијековима навикавани на невоље
И којекакве пометње, на збјегове, потопе, смакове и ратове
Они су стријељани, вјешани, пробадани, клани
И бацани у шкрапе, јаме и вртаче
Зла времена су тутњала равницом, и бријегом, и долом
И није било стазе на којој није капао зној или текла њихова крв
Нешто од тога је остало записано у рукописима
Али онај већи дио, онај мучнији, је прећуткиван
Јер су ћутали, јер су дисали и уздисали нечујно и кришом
Страх су одгонили враџбинама и окултним радњама
И гурали зло у бездан и заборав, а када ни то није помогло
Зло вријеме нису помињали, као да га није ни било
Нерадо су га преносили на оне који тек долазе
Ко зна из којих разлога, можда из неког притајеног поноса
А можда им је било јако битно да сузе остану прикривене
Да се нараштаји не обесхрабе на путу ка сутра
Чекајући на сунчевој јари и у хладним ноћима глас с Неба
Наши преци су себе пред Богом заборављали
Или намјерно запостављали
Па и онда када се Спаситељ није оглашавао, нити долазио
Нису посумњали у његово постојање
Него су даноноћно вјежбали њежност све до упокојења
А нарочито приврженост ка миру и љубави
У њиховим молитвама помињали су само нова покољења
И нису посустали, чак ни онда када су им ножеви били под грлом
Наши преци су изнад свега цијенили слободу
Мада су је веома ријетко посједовали
Она их је увијек мимоилазила и остављала на цједилу и у црнини
Тада су у самоодбрани дизали буне,
Хитри као муње оглашавали су се страсно и громогласно,
Али и поред тога остали су људи, који нам као светионици
Или најсвјетлије звијезде на пространом небу
Неуморно освјетљавају просторе и путе
Наши преци су и много више од тога што смо у стању да опишемо
Они су чаробна бића изван нама познате свакодневице
Вилини коњици из неке друге загонетне димензије,
Вилине косице, крошњасти храстови, пустињски пелини
И перунике, чуваркуће, воденице, тајна скровишта,
Топла станишта и оазе са дубоким бунарима, и извориштима
Са којих још и данас перемо лица и гасимо жеђ
(Само они добро упућени у обичаје и традицију
У необријаним лицима и црним одорама препознају нашу злу коб)

Мирослав Б. Душанић


Објављено: БАШТА БАЛКАНА, (Matural. Life. Style. Web. Magazine.); 14. фебруар 2015.

уторак, 3. јануар 2012.

Мирослав Б. Душанић: Не окрећи се кћери / Не окрећи се сине

Мирослав Б. Душанић
Не окрећи се кћери 
Не окрећи се сине

Оштра сјечива
у нашим двориштима пободена
и одсутност
о којој није пожељно говорити
ћутимо убиства лудила параноје
и нестајемо
сасвим безначајни
у историју као жртве превирања

У предграђима безвољно
ишчекујемо сахране и покојнике
у мирису тамјана
и све је некако као у позоришту
али опет другачије
од оног са малог екрана
ране су дубље
и крв је баш онако стварна

Они који још увијек вјерују и имају
снаге да тумарају
носе са собом изблиједјеле слике
показују одсутне синове
и кћери
несвјесни да су их нови свјетови
давно отписали

Они којима су синови и кћери
још преостали
у журби им за дуге путеве пакују
кофере
и плачним гласом узвикују:
не окрећи се кћери
не окрећи се сине
(ни онда кад је са насловних страна
предсједник опуштен насмијан
забринут и не пријети с прстом
борбен и љут)

Мирослав Б. Душанић

уторак, 20. децембар 2011.

Мирослав Б. Душанић: У магли

Митар Ждеро
У магли

Посљедњих дана много сањам и не могу
да престанем: птицу у моме дворишту,
малу змију, азурно плаву кућу, несташну
дјецу, плава брда, тајанствено скровиште
горућег сунца, у којем не постоји страх...
Чудно је то, и то ми не чини ништа добро.
Не знам више, колико ћу дуго да издржим.
Бескрајни су ови снови, неутјешан свијет,
који ми очигледно, скривен остаје у магли.

Мирослав Б. Душанић
(са њемачког препјевао аутор)

Савко Пећић Песа

недеља, 13. новембар 2011.

Мирослав Б. Душанић: Седам страна свијета

Седам страна свијета

Да постоје четири стране свијета
Погодне за путовања или трајна одсједања
Научио сам у школи од учитеља Петка
Да има и она пета кад се нигдје не одлази
Него се у себи самом залута
И вјечно шета
Сазнах код куће од родитеља
Рекоше ми да је наш Саво Васлијин
Дубоко загазио у ту страну и био срећан
У неком свом шареном луђачком свијету
С поповима и монасима у разговору
Сазнах за страну шесту
Ону умилну Богу и свим свецима
Гдје се радосно поје увијек иста пјесма
Гдје се дарује и жртвује не очекујући ништа
Та страна је кажу просто недостижна
Стране пета и шеста су богомдане
И помало свете
Њих се људи клону и ријетко сјете
Седма страна свијета је уклета
Натопљеном крвљу Авеља
О њој се нерадо говори од памтивијека
Није за човјека
А он је ипак стално бира

Мирослав Б. Душанић

© by Vittorio Garatti: Into the fog

среда, 2. новембар 2011.

Мирослав Б. Душанић: Три српска мотива

© by Aleksandra Đurić (Djurić): Chaos (2007)
Три српска мотива

1

Растјерано јато птица
И сунце које увијек
Залази

Човјек ћути и чека
(Неког ко не би само заузео његово мјесто
Већ и идентичну перспективу
)
Над њим мрачни облак
Као оштрица ножа

2

Спушта се ноћ као глува кучка
У њој сто од храстовине лебди између пода
И таванице

Човјека нема
(Отишао је
А да друго вријеме није ни дочекао
)

3

Ослушкујући кишу у ноћи једног новембра
Непознати људи опуштају мишиће
У нашим креветима

(Купимо своје сјенке и одлазимо неповратно
док нам црви изједају душе
)

Мирослав Б. Душанић

субота, 24. јул 2010.

Мирослав Б. Душанић: Урлик (1)

© by Бојан Кириџић
Урлик
1

од свих биједа најгора их задеси
ни мртве нико да их избави
ни богови ни молитве

из крви су се сами издигли
покидали окове
и летјели изнад пашњака
и кровова
тражећи своје гробне јаме
и крстове

Мирослав Б. Душанић

четвртак, 22. јул 2010.

Мирослав Б. Душанић: Мит о граду

© by are - индастриал пейзаж №2
Мит о граду

закорачио је снажно
преселио се у град
слуђен човјек хода 
улицама
игром језика жонглира
преоблачи сан свој
и суморне дане
из различитих углова
из темеља
свијет дјетета издише
спокојство је лаж
град је огромна машина
угашених огњишта
и не доноси утјеху

Мирослав Б. Душанић

среда, 14. јул 2010.

Мирослав Б. Душанић: Кусадачка брвнара


Кусадачка брвнара

У селу Кусадак код Смедерева још се
Времену одупире
Стара брвнара-талпара
Опточена зраком и дашком заборава
Истура зубе хоризонту
Раскровљена
Пркоси путнику намјернику
Мученица
И потајно ишчекује власника
Да га подсјети на снагу и раскош
Коју је некад посједовала

(Кажу да су у њој састанчили Војвода Вујица
И Карађорђе
Савјетовали се а можда и банчили
Станоје Главаш и Хајдук Вељко
И да је једно вријеме била сеоска школа
Позната на далеко
У којој су учила и дјеца Орашја и Ратара
Међулужја и Азање
Па и она румена и насмијана из Божурње

Вјерује се да се баш у њој родио
Милоје Поповић Ђак
Који је буну против Кнеза Милоша водио
И животом својим платио — ни кукање
Његове жене Јелене није ништа помогло
Тијело му на точак распеше
А одсјечену главу
Поклонише везиру у Београду
И на колац истурише

Прича се... али кога то занима више...)

Мирослав Б. Душанић

среда, 18. новембар 2009.

Мирослав Б. Душанић: Руке

© by Artem Sapegin (Артём Сапегин)

Руке

У рукама је моћ
тамна и свијетла страна свијета

Руком активираш мину
и стотине живота лете у небо
њом притиснеш дугме
и одлетиш на мјесец
утврдиш да није жут
да нема наковња и ковача
да је то само машта

Руком задавиш човјека
помилујеш дијете
њежно се поиграш с косом

Лијева и десна рука
лијева од срца њежна
десна од рада крута

Мирослав Б. Душанић

© by Artem Sapegin (Артём Сапегин)

Ruke pametne i vrijedne, svemoćne i lukave, strašne, zločinačke ruke. Mogu se stisnuti u šake, raširiti u lepezu i sklopiti u najropskiju molitvu.

Njima se može dohvatiti nož i pištolj i protivnički grkljan. Rukama se može zadaviti. Ovim istim rukama se miluje draga po kosi i pas niz dlaku, kojima se odmahuju pozdravi, šalju poljupci, onima koji odlaze ili onima koji ostaju.

Ruke rade, grade, stvaraju, onda opet uništavaju i ruše što su stvorile. Lude ruke.
Ruke hvataju ruke, uvjeravaju se stiskom o međusobnom prijateljstvu, bratstvu, solidarnosti i vjernosti do smrti, zatim ruke ustaju protiv ruku, bore se protiv ruku, sakate ruke. Ruke ubijaju ruke. Ruke ubojice.
Svemu su krive ruke, to je jasno.
A da nema ruku?

Ranko Marinković: Samotni život tvoj

субота, 1. август 2009.

Мирослав Б. Душанић: Гробари


Гробари

виђао сам гробаре са лопатама и полуиспијеним флашама
како тумарају између гробова и сасушених вијенаца
ружа и каранфила
док трава шушка испод њихови стопала
како се каче и спотичу на камене плоче и дрвене крстаче
једина сјећања на човјека

виђао сам гробаре како ишчекују сахране испружени
дријемају пију и кашљу
понекад опсују тешку ријеч или оћуте наслоњени на лопате
запале цигарете у даљину зуре чудно и празно
као да су све лађе потонуле и да се све своди на умирање
нагињу флаше као да већ сутра или можда истог трена
ничег бити неће чак ни таме

виђао сам гробаре док се враћају тмурни
како журе ка излазној капији отресају лепљиву земљу
безвољно пљују испред себе док се разилазе
гледају у страну као да им је свега доста
као да су посљедњи пут ту на гробљу били пили и покопали

Мирослав Б. Душанић

Објављено: ЗАВЕТИНЕ+, Новине српске ренесансе, стооке васељенске новине будућности, број 5; Београд, субота 6. септембар 2014.

Мирослав Б. Душанић
(Ово је коначна верзија, скраћена је за једну цијелу строфу. Када сам мало боље размислио, схватио сам да је она била сасвим сувишна, да у њој није речено ништа ново и посебно. Признајем да је на ову одлуку утицало и објављивање у ЗАВЕТИНАМА+ (уредник Бела Ткадруз). За читаоце то је ионако неважно. Чак и ова биљешка. Ипак то чиним због и ових одстрањених стихова: Кажу да гробари не покопавају своје другове/они их испијају из флаша/с муком и сасвим осамљени.
26. септембар 2014.

субота, 4. јул 2009.

Мирослав Б. Душанић: Бомбе уз лаку музику


Der Angriff der NATO auf Serbien
Бомбе уз лаку музику

лете громаде челика на испружене руке
лети земља са истргнутим цвјетовима
блатњава вода ужарена
лете очерупани чворци
сударају се са дрвећем и падају

лете раздвојене груди у небо ка сунцу
распрскавају у диму попут метеора
лете кровови викендица са удовима власника
власника са јабукама
са неиспијеном чашом шљивовице

на запаљеном снопљу лете дјечаци
стиснуте зубе оштри ваздух
гори дјевојачка коса
гори удјенута бижутерија
лете позлаћене укоснице
прстени
ланчићи и огрлице

лети злато у руке човјека
који успављује тијело уз звуке лаке музике
испружа прсте и бијели врат
опушта стомак и кравату
и безбрижно зоба живот

Мирослав Б. Душанић


Der Angriff der NATO auf Serbien