Јован Јовановић Змај: НОЋ

НОЋ

Рујна зора јесте лепа,
А данак је радост права,
А вечер је тако мила —
Ноћу ваља да се спава.

Ал’ ако се кадгод из сна
Ти пробудиш, с одра скочи
Па погледај кроз прозора
Дивну слику мирне ноћи.

Ти погледај ћилим ови,
Ким нас ноћу Бог покрива,
Трудна тела душа чиста
Да што слађи санак снива.

Нагледај се те милине
Па се диви вишњој моћи:
Богу зоре и вечери,
Богу дана, Богу ноћи.

»Невен« 1881.

Јован Јовановић Змај

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Чика Јова: Јован Јовановић Змај

Фотографија: Перо Васлић

Шта ја све имам?

Ево имам два ока у глави,

Њима гледам, како с' небо плави,

Видим цвеће, тице, рибе чиле,

Видим моје родитеље миле.

Очи моје, Богу хвалу дајте,

Очи моје, весело гледајте!

Ево имам ува два,

Послушна су обадва,

Њима слушам, кад нам вели нана:

Децо моја, будите ваљана!

И кад баба зове, да се ради:

Ко год ради, не боји се глади.

Имам уста, да говорим њима

Оцу, мајци, пријатељ'ма свима;

Што год мислим, казат' могу,

Што год не знам, питат' могу.

Могу певат', смејати се могу,

Ох, па могу молити се Богу!

Имам срце малено у груд'ма,

Весело је међу добрим људ'ма.

Љуби све, што ј' добро, љуби силно, живо,

Ал' откуд ми срце, ко ми га даривȏ?

Бог ми га је дао, та зар не знам, гле,

Бог ми дао срце, Бог ми дао све.

Јован Јовановић Змај

ЧИКА ЈОВА
СРПСКОЈ ДЕЦИ

НИРНБЕРГ 1997

Јован Јовановић Змај

* 24. новембар/06. децембар 1833  † 03./14. јун 1904

Песма мора бити света,

Бити чиста,

Баш ко звезда у висини

Што се блиста.

Мора бити богодана,

Племенита;

Мора бити обасјана,

Истинита.

Мора тећи из дубине

Срца здрава.

Јован Јовановић Змај