Јосиф Бродски: ГЛАГОЛИ

* 24. мај 1940 † 28. јануар 1996

ГЛАГОЛИ

Свуда око мене неми глаголи,
налик туђим главама
глаголи,
гладни глаголи, голи глаголи,
главни глаголи, глухи глаголи.
Глаголи без именица, глаголи —
само.

Глаголи што векују у подрумима,
говоре — у подрумима,
роде се — у подрумима
неколико спратова испод
светског оптимизма.

Свако јутро они одлазе на рад,
малтер мешају и тегле камење,
али, градећи ту град, не граде град,
него својој усамљености надграђују
знамење.

Одлазећи, застану уз сваку реч,
ко да односи их туђа успомена,
кад одједном на Голготу стижу већ
у ритму трију глаголских времена.

Изнад њих — строп неба неми,
баш ко изнад гробља чавке,
и ко усамљеник
испред двери затворених
неко лупа, укуцава чавле
у прошло,
у садашње,
у будуће
време.

Нико неће доћи, нико да их склони.
Бат чекића
вечито ће да им звони.
Земља-хипербола тоне испод њих
Небо-метафора лебди изнад њих.

Јосиф Бродски

Фотографије: Лидија Душанић: Балтичко море

Јосиф Бродски: Живот у дифузном светлу

Ио́сиф Алекса́ндрович Бро́дский

Живот у дифузном светлу

Тресак цинкане канте што је претура
ветар. Аутомобили брује
клизућ по коцки пута као по рибама сура
вода Хадсона. Још се чује
глас који припада Музи;
у сутону звучи као ничији, јечи
једнолично попут зујања муве
у зимски кад тоне сан: шапуће без значења речи.

Неразбирљивост слова. Разлистан купус
тучаних облика. Небеско светло кажњено
због грубости саучесништва. Чија уметност, и укус,
јесте кратковидост, нипошто нежност.
Живот у дифузном светлу! и недељама иза сенила
ничег у устима осим опушака и пива.
Зими још само око чува траг зеленила,
палећи огледало голо, као коприва.

Ах, при таквој светлости не треба нам ништа!
Ни вољена жена, ни узвишеност правде пуке.
Обриси предмета, као граната шиштава,
распрскавају се чим нам доспеју у руке.
А удови нам се кочање. То је очито
стога што студен у дифузној светлости
демонстрира својства силуете – нарочито
ако предмет није у цвету младости.

Спевати, зар, песму о ономе што се иза брега
ваља? О томе да л ће пола с целим да се сложи?
О чувству, као да сте заграбили из свега
оног што је било: при уштапу, ножем.
Ал нико, напрегнув на врату жиле струјне,
Ваш напев неће прихватити. Ни свесни је
зналац неће, ни публика. Што се више чује
куплет то је извођач бестелеснији.

Јосиф Бродски 
/Пријевод: Данило Киш/

Мирослав Б. Душанић