Приказивање постова са ознаком Вијести 2. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Вијести 2. Прикажи све постове

петак, 29. април 2016.

БЛАГОВИЈЕСТИ


На Велики четвртак 2016. год. проналазим у једној „Секенд-радњи“ у Хилдесхајму дивну икону БЛАГОВИЈЕСТИ урађену на чистој храстовини... Откупио сам је пресрећан за 35€... На полеђини је видан печат бивше српске Епархије западноевропске у Химелстиру (Хилдесхајм) и текст исписан руком тадашњег њеног епископа, оца Лаврентија: „Освештао 21. 9. 1984. у Химелстиру ман. Успења Пр. Богородице Еп. Лаврентије“. Осим овог текста на полеђини иконе при самом њеном дну је и једна кратка нотица на њем. језику: Original in der St. ClemensKirche 13. Jahrh. (Ohrid, Serbien) 3. 12. 84 – Eiche –

 

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

уторак, 15. септембар 2015.

С поводом: Мирослав Б. Душанић

Добитник "Песничке хрисовуље" Српске духовне академије из Параћина
ЗАТУРЕН

Шта чекамо овде на агори окупљени?
                                                   Кавафи

 

у очима које стражаре
пред огледалом

у мрклини
у сновима
у свитања

у вјетру с југа
иза друге стране облака
у крошњама храстова
у њиховим сјенкама
у камену
у прашини и пепелу
и никад на истом мјесту

... долазе варвари

свијет се мијења
небо и земља као раље
вучије

из дана у дан губим
осмијех
и моћ пјесме
крварим
заморених удова

небо или земља

увијек ме изнова силе
да одредим завичај



ШТА БИХ НАЗВАО ПЈЕСМОМ

           Тонију Пердићу

писање поезије је јерес
драги тони
умор, и задах прашине
записа андрић

из ње се сумња рађа
а не истина
истина се не поје

ријечи су језиво наге
драги тони
из њих потеку сокови
и нагло пресахну

поезија је проклетство
раскош ратова
укалкулисана судбина
самотна суза

на брисаном простору
васкрсну звијери
разјапљених чељусти
и спремних на ујед

кад напустиш дом свој
драги тони
и нађеш се у простору
у којем и гавран ћути
покрену се тајне силе
ријечи уштиркане
и куљају у мимоходу
као шумски духови
на зборно мјесто
да би биле жртвоване

и подигну се вјешала
која бих назвао пјесмом

Мирослав Б. Душанић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

С поводом: Слађана Ристић

Добитница "Песничке хрисовуље" Српске духовне академије из Параћина

ПРАМАЈКА

Ко то у подножју
Ртња корача ?

Прамајка
 
Чија су она улегнућа у душеку
углављеном у гвоздени кревет?

Прамајкина

Нема у тој постељи
одавно
мушкарца с брковима
само мали пухови
трче у мраку и грицкају
чипку њене кошуље

Баш ми је топло
у златно белом раму
од двадесет пет оваца
које чува
ова последња колибарка
ово посавијено девојче
што својих деведесет и шест љутих лета
у марамицу сакрива, у недрима

Као деведесет и шест дивљих купина
за хајдук Вељка

Између две брадавице



КЛУПКО ИСПОД ЈАСТУКА

Данас морамо да разговарамо
ти и ја о пијавицама и  пијаницама
о паузи између два миленијума
коју прећуткујемо кроз несанице
јер долази водени дан

Они што се чешљачи зову
ушивају наше кључеве у џепове
цвркућу нам као  врапци
а ми не осетисмо њихове мирисе
испод нашег ораха из деветсто тридесет пете
што хтедоше да му врат исеку
да струготину продају за дукате

Не усуђујем се да подигнем шаке
на дрвокрадице и кровокрадице
чешкају се о моје бокове
чекају да што пре прогутам камен
                               
Ко су ти непозвани баштовани што нам
ломе грање у породичном врту?!
Шта се на папиру слило од последњег писма ?!

Остао је само прах над магнолијом
и небо где нас чекају пријатељи
са шећерном јабуком у руци на временском рингишпилу
нестрпљиво кажипрстом врте према нама
опомињу нас надмудрујући се са анђелима
да нам неко не украде
оно клупко испод јастука                                   

Слађана Ристић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

недеља, 13. септембар 2015.

НОВИ ДОБИТНИЦИ АКАДЕМИЈИНИХ ПРИЗНАЊА

Слађана Ристић
Мирослав Б. Душанић












ИЗ РАДА СРПСКЕ ДУХОВНЕ АКАДЕМИЈЕ
У ПАРАЋИНУ

НОВИ ДОБИТНИЦИ АКАДЕМИЈИНИХ ПРИЗНАЊА

„ПЕСНИЧКА ХРИСОВУЉА“
СЛАЂАНИ РИСТИЋ И МИРОСЛАВУ Б. ДУШАНИЋУ,
„ВЕЛИКА ПОВЕЉА“
ДР САШИ ЖИВАНОВИЋУ И СЛОБОДАНУ МИТРИЋУ

Др Саша Живановић
Слободан Митрић












Песникиња Слађана Ристић, из Београда, члан УКС-а и Мирослав Б. Душанић, српски књижевник из Немачке постали су нови добитници „Песничке хрисовуље“, високог признања Српске духовне академије из Параћина, а др Саша Живановић, професор и Слободан Митрић, песник, понели су признање „Велика повеља“, а по избору стручног жирија у саставу: Бајо Џаковић, књижевник из Јагодине, Предраг Пеца Стефановић, књижевник из Јагодине и Мирослав Димитријевић, председник жирија и СДА из Параћина, на јулском и августовском заседању 2015. године. ОБРАЗЛОЖЕЊЕ:

Слађана РИСТИЋ је врло запажена српска књижевница, која је већ профилисала свој поетски свет и ауторитет у српској књижевности. Поред поезије пише још и приче, есеје, путописе и песме за децу. Заступљена је у више антологија и књижевних избора. Објављивала је у најпрестижнијим књижевним часописима, у најугледнијим српским дневним новинама, као и на Радио Београду где је драматизовала око 50 прича. Објавила је три песничке књиге. Превођена на друге језике. Добитник је награде „Шумадијске метафоре“ (1996), Специјалне награде за кратку причу ИК Алма и Радио Индекса (2002) и награде „Раде Томић“ за  рукопис песама.

Мирослав Б. ДУШАНИЋ данас представља врло значајну књижевну личност у српској дијаспори, али и у матичној књижевности. Био је жртва државног терора 90-тих година, када напушта Београд, где је живео и стварао, и завршава у егзилу у Немачкој. Пише и преводи на немачком и српском језику, и представља важну спону и мост две културе и две књижевности. Заступљен у више антологија, ауторских зборника и књижевних часописа. Врло је активан учесник у интернационалним и интеркултурелним пројектима, као и у хуманитарним делатностима. Награђиван за поезију више пута и превођен на: шпански, португалски, руски и румунски језик. Мирослав Б. Душанић је данас најистакнутија књижевна личност и познат и популаран српски стваралац, полиглота и хуманитарац.

Др Саша ЖИВАНОВИЋ, професор на Машинском факултету у Београду, као уредник гласила Удружења Параћинаца и пријатеља Параћина у Београду – „Параћинац“, и као заљубљеник у историју, дао је до сада неизмеран допринос афирмацији свих културних и историјских вредности свога завичаја – Параћина и околине, Поморавља, али и целокупној српској историји и историографији. Отворио је странице овог све угледнијег и значајнијег гласила за различите историјске приступе и на тај начин отворио пут истинитој историји свог завичаја и Српства уопште.

Слободан МИТРИЋ, књижевник из Земуна, уредник часописа за културу и традицију „Хоризонти“, такође је заслужио ово значајно признање Српске духовне академије. Његова поезија и литерарно стваралаштво, као и концепција досадашњег уређивања часописа афирмише оригиналну српску културу и стваралаштво, негује традицију и фолклор, чува од заборава ретке историјске бисере и културне и стваралачке дијаманте.


Признања „Велика повеља“ уручена су  на саборовању у Земуну 18. јула, а „Песничка хрисовуља“ биће уручена Мирославу Б. Душанићу специјалном поштанском пошиљком, а Слађани Ристић на књижевној вечери у Параћину.

„ПЕСНИЧКА ХРИСОВУЉА“
СЛАЂАНИ РИСТИЋ
И МИРОСЛАВУ Б. ДУШАНИЋУ

Слађана Ристић
Слађана РИСТИЋ је позната српска књижевница. Пише песме, приче, есеје, путописе и песме за децу. Заступљена је у више антологија и књижевних избора. Објављивала је у најпрестижнијим књижевним часописима, у најугледнијим српским дневним новинама, као и на Радио Београду  (емисија Добро јутро децо) где је драматизовала око 50 прича. Објавила је три песничке књиге: Свемилостива вода (1997), Препознавање музе (2002), Недељма чуда (2012), као и књигу прича Сезона собних вртова (2008) и збирку прича за децу Како смех лечи кијавицу (2006). Превођена на друге језике. Добитник је награде „Шумадијске метафоре“ (1996), Специјалне награде за кратку причу ИК Алма и Радио Индекса (2002) и награде „Раде Томић“ за  рукопис песама.

Мирослав Б. Душанић
Мирослав Б. ДУШАНИЋ рођен 1961. год. у Појезни (Дервента – БиХ). Као жртва државног терора (цензура, претреси, хапшења, одузимање пасоша и држављанства) напушта Београд, где је живео и радио, и почетком 90-их завршава у егзилу у Немачкој. Пише и преводи на немачком и српском језику. На немачком говорном подручју заступљен у више антологија, ауторских зборника и књижевних часописа (Schnippsel, Die Brucke, Schrieb, Glarean Magazin, Dulzinea…), био је уредник за поезију у часопису “Schrieb” из Ердинга (Горња Баварска), активан учесник у интернационалним и интеркултурелним пројектима, хуманитарна делатност (Pro Asyl, UNICEF), награђиван за поезију, превођен на шпански, португалски, руски и румунски језик. Његов ауторски блог: "Lyrik — Lyric — Poezija" трајно архивира Немачки архив за литературу.

„ВЕЛИКА ПОВЕЉА“
ДР САШИ ЖИВАНОВИЋУ
И СЛОБОДАНУ МИТРИЋУ

Др Саша Живановић
Саша ЖИВАНОВИЋ је рођен 10. 12. 1969. године у Параћину. Средњу школу је завршио у Параћину, после чега је уписао Машински факултет у Београду. Дипломирао је на Катедри за производно машинство 1995. године. Магистрирао је 2000., а докторирао 2010. године. Од 2011. године је доцент на Машинском факултету Универзитета у Београду. Поред професионалних обавеза активан је у Удружењу Параћинаца и пријатеља Параћина, као заменик председника удружења и главни уредник гласила удружења „Параћинац“. 

Слободан Митрић
Слободан МИТРИЋ, рођен 31.05.1970. године у Земуну. Детињство и младалачке дане провео у селу Угриновци надомак Земуна. Основну школу похађао у Угриновцима а средњу машинску у Земуну. Завршио креативну књижевност.  Са непуних осамнаест година почео да пише песме за компоновање /махом народна - изворна музика/, где је сарађивао са композиторима народне музике са простора бивше СФРЈ.  Са двадесет четири године /1994/ разочаран дешавањем у музици прекида рад на том пољу. Члан је књижевног клуба ‘’Иво Андрић’‘ од 2004 године. Председник клуба од 2014. године. Оснивач је и главни и одговорни уредник часописа ‘’Хоризонт’‘ који излази под изаваштвом клуба ‘’Иво Андрић’‘. Добитник је више награда за поезију и прозни рад као и повеља за рад на очувању и неговању традиције. Живи и ствара у Земуну.

понедељак, 10. август 2015.

МЕЂУНАРОДНИ ИЛИНДАНСКИ ПЈЕСНИЧКИ СУСРЕТИ НА УКРИНИ – ПРЉАЧА 2015


МЕЂУНАРОДНИ ИЛИНДАНСКИ ПЈЕСНИЧКИ СУСРЕТИ НА УКРИНИ – ПРЉАЧА 2015

У организацији Српског књижевног клуба „Вихор“ из Дервенте, 9. августа 2015. год. код Жутог Моста у Доњем Детлаку, традиционално је одржан 14. Међународни илиндански сусрет пјесника на ријеци Укрини: „ПРЉАЧА 2015“. Тим поводом је припремљен и објављен алманах у којем је објављена и моја кратка пјесма „Прљача“. Ову пјесму је на сусретима прочитао госп. Савко Пећић Песа, хроничар, новинар и пјесник. И не само то. Љубазношћу госп. Пећића, ове године је моја "пјесничка маленкост" представљена колегама и публици. На тај начин сам поново „враћен у завичај“ гдје ми је и мјесто...

Колегијалним поступком сам веома дирнут јер...

Мртав пјесник

Пјесника шаљу на губилиште, оног тренутка
кад га не објављују. Кад га виде, а прећуте.
Он и даље купује хљеб у пекари преко пута.
Иде на пијац. Цјенка се за кило паприке. На
углу улице, као и обично, купује новине. Но,
он зна. Као и сви који га сусрећу. Да је мртав.

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић
Савко Пећић Песа

уторак, 21. јул 2015.

ПРОМОЦИЈА ИЗАБРАНИХ КЊИЖЕВНИХ ДЕЛА МИРОСЛАВА ДИМИТРИЈЕВИЋА


ДИМИТРИЈЕВИЋ — ИНСТИТУЦИЈА ЗА СЕБЕ

     — Мирослав Димитријевић је темељит и надарен човек и писац, духовно освештан и освећен, фактографски поткован, имагинативан и луцидан, духовит и сатиричан — истакао је на почетку своје беседе др Мићо Цвијетић, главни и одговорни уредник „Књижевних новина“, на промоцији изабраних књижевних дела Мирослава Димитријевића, у порти земунског храма Светог Николаја, на Трећем  саборовању, односно духовским свечаностима, 18. јула 2015. године.

    — Велики је стварни повод да овом угледнику, на овом месту и у ово време, посвећујемо пажњу. Реч је о објављивању његових изабраних дела у девет томова. Она обухватају само оно најбоље из његовог књижевног стваралаштва: романе, поезију, кратке приче, беседе, драмско стваралаштво, дечју поезију, афоризме и епиграме. Али тај списатељски океан не представљају само ове књиге.

     У огромном опусу од близу 90 дела, у том изузетном збиру налазе се: историјска и историографска дела, која сежу у далеку српску прошлост, српску праисторију, културу и цивилизацију, посебно у његов ужи и шири моравски део човечанства, како би рекао велики писац и највећи Моравац, Добрица Ћосић.

     У свеукупном опусу налазе се и критички, есејистички и публицистички текстови, антологије (разнородне), монографије, народне умотворине, разноврсни зборници, антропогеографске и историјске студије, књиге духовне баштине и народног памћења; дела о Параћину и Параћинцима, Морави и Моравцима, чији је изданак.

     Врсни је хроничар села, великог пројекта САНУ, касније КПЗ Србије, споменичног блага српског села, па и његове родне Рашевице. Чак је и летописац своје параћинске гимназије.

     Ретки су аутори са толико објављених дела. По овоме је Мирослав Димитријевић уз раме Љубивоју Ршумовићу и Добрици Ерићу, само што је Мирослав жанровски разноврснији и сложенији, а по својој мисији и вуковац и доситејевац.

         Димитријевић је институција за себе.

        Он је књижевни и духовни посленик и културни прегалац, неуморни радиша, са изграђеним култом према књизи, са страшћу истраживања и писања. Како би Доситеј рекао „за ум, за срце и за нарави чловеческе“. Мирослав Димитријевић је обликовао свој огромни стваралачки универзум и још га обликује и надограђује, широк и дубок, разгранат и вишеслојан. Намењен српском човеку и људима, у овом и оваквом свету. О књижевнику Мирославу Димитријевићу, под којим се појмом подразумевају вишеструке стваралачке и истраживачке склоности и наклоности, надахнућа и обдарености, али и изворна снага аутентичног Моравца, антејски везаног за плодну и родну земљу.

     Писац коме посвећујемо пажњу, добрим делом је окренут оном што је непролазно, националном миту, легенди и предању, духовном и световном, свеколикој српској баштини. Како у свом књижевном делу, тако и у својим бројним другим радовима у којима дубоко понире у нашу, српску свеукупност постојања, и трајања, разгрнуо различите тајне и чудеса. А славни песник Јован Дучић је својевремено исписао ову поруку: „Све књиге на свету требало би да буду књиге утехе, толико има несрећних на земљи“. А такве су и књиге Мирослава Димитријевића, који за живота исписа и свој песнички епитаф, чија ударна каденца гласи: „Од живога/ људског тела/ нема бољег/ споменика/“. Као да читамо и слушамо поруку са неког давног херцеговачког стећка — рекао је између осталог др Мићо Цвијетић.

Мирослав Б. Душанић

среда, 7. мај 2014.

МАРКО РИСТИЋ и алманах НЕМОГУЋЕ - L'IMPOSSIBLE

* 20. јули 1902. - † 20. јули. 1984.

Био је авангардни пјесник (надреалиста) и антологичар „великог формата“, пао је у заборав и завршио на ђубришту историје као омражени идеолог...
Његови текстови су обећавали и вриједили, а оригинална издања његових предратно уређених и издатих брошура (публикација) и дан-данас су драгоцјена и скупа…
Овдје бих представио мултимедијалну публикацију српских надреалиста: алманах НЕМОГУЋЕ - L'IMPOSSIBLE; Београд, 31. мај 1930., 136 страна, броширано издање.
Цијена овог алманаха у антикварници и галерији господина Христијана Барча (Christian Bartsch) у Берлину-Шарлотенбургу (Berlin-Charlottenburg) је 4 800 евра...

(Познато је да су поред овог редовног издања, одштампано такође 160 примјерака на бољем луксузном  папиру, од којих су 25 примјерака нумерисани и сигнирани са оригиналним графикама.)

У овом алманаху су објављени први манифест надреалистичке групе и многобројни други програмски текстови. По први пут су српској публици представљени визуелни материјали (фотографије, цртежи, фотограми, колажи). Тако је неколико страна алманаха уређено са колажима Вана Бора (Стевана Живадиновића) МИСТЕРИЈА ЧОВЕЧЈЕ ГЛАВЕ, који много подсјећају на технику нијемог филма: наративни низови слика испрекидани су текстуалним блоковима. Низ слика Александра Вуча ЉУСКАРИ НА ПРСИМА представљен је као скрипта (сценарио) за истоимени филм. Претпоставља се да му је за узор послужио Буњуелов филм АНДАЛУЗИЈСКИ ПАС и Салвадор Дали у La Révolution surréaliste. Овај алманах је поред текстова српских надреалиста представљен и као блиска сарадња (кооперација) са франсуским надреалистима. У њему је први пут објављена Бретонова пјесма у прози Poèmes.

4 800 €

уторак, 17. децембар 2013.

РИЈЕЧ бр. 3-4, 2013; Часопис за књижевност и културу


Нови број је објавио мањи избор ЈЕРМЕНСКЕ ПОЕЗИЈЕ:

                               Аветик ИСААКЈАН
                               Ваан ТЕРЈАН
                               Јегише ЧАРЕНЦ                                                            Наири ЗАРЈАН
                               Ованес ШИРАЗ
                               Амо САГИЈАН
                               Маро МАРКАРЈАН
                               Силва КАПУТИКЈАН
                               Вааги ДАВТЈАН
                               Парујр СЕВАК
                               Лудвиг ДУРЈАН                                                          Бабкен СИМОЊАН

Ованес Шираз (Hovhannes Shiraz) с мајком
Мајчин гроб

На мајчин гробак снег мете
Снежна хрпа га свила - 
И к'о да перушке лете
Са анђеоских крила.

Слаже се тужно, полако
На гробљанској ширини - 
И мермер твори над мајком - 
К'о хум гробни се чини.

Бог нежно пахуље своди
На гроб матере моје - 
Да бол је не стре и овде
К'о за живота што је.

Слажу се пахуље благо,
Мермер постају стамен,
Сам Бог то мајци ми драгој
Твори надгробни камен.

Ованес Шираз
(Препјевао Миливоје Баћовић)
 

У овом броју у рубрици ПОЕЗИЈА су краћим изборима представљени:

                                      Радослав ВУЧКОВИЋ
                                      Иво Мијо АНДРИЋ                                       Мирослав Б. ДУШАНИЋ                                       Милан Георгес БУРОВАЦ                                       Барбара НОВАКОВИЋ

Мирослав Б. Душанић
Један кос пјева

Ја с муком присиљен морам све да прикријем
и тако да чиним
и тако да живим,
као да су ови дани сасвим нормални.

Али ни један једини дан се не угаси
и ни једна једина ноћ,
без крвавих трагова у мом срцу.

Ја страхујем безгласно.
Ја ишчекујем.

Мој Годо избјегава отворену сцену.
Он је наоружан и има савезнике.
Он ће доћи - прије или касније,
ко дивља мачка, тихо прикрадајући се.

Мирослав Б. Душанић


У рубрици ПРЕВЕДЕНА ПОЕЗИЈА представљени су:

                                          Муњам АЛФАКЕР
                                          Јиди МАЈИА

Муњам Алфакер (Muniam Alfaker)
Свјетло и тама

тама је
превара
свјетла

дан
је
свијетла
страна
ноћи

Муњам Алфакер
(Пријевод са данског Милена Рудеж) 

четвртак, 24. октобар 2013.

Стојан Богдановић: Из пјесничке збирке "О ДА"

© by 2013 Milan Popov WebDesign, Amsterdam NL
* * *

Јуче сабајле један мој пријатељ
Одличан песник, нема шта,
Да му овде име не спомињем,
Од мене песму тражи
За мртвачки зборник, вели.
(То је у Србији сада модерно.)
О, не!
Не умем то да напишем.
(И озбиљно сумњам, брате,
Да ће покојник постати већи писац
Ако му баш ја песму посветим.)
Треба то да ме погоди
Или да ме је погодило,
Па ме још гађа,
И са собом ме свађа.

Не кажем да ми није жао тога
(Чак, није обавезно ни песник да буде).
Жалим свакога које човек био,
А ретко ко жали човека који јесте.

Стојан Богдановић

субота, 25. мај 2013.

Мирослав Б. Душанић: 25. мај 2013.



Цијели дан је падала киша... Дјетињство се преселило у галерију у комшилуку... Штета. Нисам градско дијете...


петак, 5. април 2013.

Мирослав Б. Душанић: Одбацивање терета


Одбацивање терета

У крвотоку ниткови као и увијек. Намјерно
се ствара привид. И ништа није случајно.
Ни ратни покличи, ни војевање,
ни блијесак пуцња
неког хировитог момка из предграђа.
Ни на спектакуларан начин
било која друга
крвопролића. Све је то само изражајна
форма људског бића и дио потребе, да се
скрене пажња на себе.

И то је оно у нама најсуровије. Све је видно
и провидно. И показивање леша. И кад
сузимо. И све те стилизоване мелодраме
из нашег дворишта
и комшилука. Кад се као несвјесно, коса чупа,
прсти ломе, у груди лупа.

Мирослав Б. Душанић

четвртак, 4. април 2013.

Поздрав свим колегама КК Брчко дистрикта!


Криво је трајање

У оковима круга мртва ишчекивања

Треба записати ову празнину
И ћутати све док ме не удахнеш

Ријечи су давно срочене на великој сцени
Али страхови нас нису убили

Чак ни онда када су нам у сумрак
Сахрањивали пријатеље

Сад ми се чини да смо знали
Да сунце над градом није сијало за нас  

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

субота, 13. март 2010.

Владимир Настић: Овдје живе мртви

Данас у 13 часова у Источном Сарајеву је посљедњи опроштај од савременог српског пјесника и прозног писца Владимира Настића. Он је рођен 1934. године у Оџаку код Невесиња. Објавио је више књига поезије: "Сам у камену", "Звезда у сенци", "Горке песме", "Песме покајнице", "Благовести" и "Кад се с пролећа огласи кукавица", те приредио Зборник пјесама "Сунце у стопалима".

Настић ће остати препознатљив и по својим прозним дјелима "Симатови будни снови", "Све што око види", "Мртве се помичу сјене", као и роману за дјецу "Тако смо расли" и збирци прича за дјецу "Имамо, имамо - вука". Завод за уџбенике и наставна средства РС објавио му је Изабрана дјела у четири књиге.



Посљедња објављена Настићева књига је збирка поезије "Овдје живе мртви", у издању Матичне библиотеке Источно Сарајево: ISBN 978-99938-856-9-6

Молитва

Подари Господе мир моме роду.
Много је бола и невоље било.
Помилуј, спаси, дај слободу
свијеће пламен и кандило.

Молим те гријехе опрости.
Клечући љубимо твоје скута.
Залог су наше кости
расуте врлетима јединог нам пута.

Молимо се грешни, остављени,
уморни, занемоћали.
Стално смо у тузи и у туге сјени
а све што смо имали већ смо дали.

Спокој и мир ријечи су свете.
Нека је слободан мрав и ласта модра.
Притишћу нас, пријете,
а ми бдијемо покрај црног одра.

Посветили смо земљу, костима посијали.
Наше мајке крстове љубе.
Предака гробља опојали,
а ђавоља сврдла још нам груди зубе.

Услиши, Боже, наше молитве, помози.
Боримо се да не будемо слугом.
Хтјели бисмо живјети у слози
сунца сјају и свјетлости кругом.

Мир твој потребан је нама.
Љубав и парче неба.
Помилуј пресветим рукама
дај нам спокој и комадић хљеба.

Владимир Настић