 |
| Слађана Ристић |
 |
| Мирослав Б. Душанић |
ИЗ РАДА СРПСКЕ ДУХОВНЕ АКАДЕМИЈЕ
У ПАРАЋИНУ
НОВИ ДОБИТНИЦИ АКАДЕМИЈИНИХ ПРИЗНАЊА
„ПЕСНИЧКА ХРИСОВУЉА“
СЛАЂАНИ РИСТИЋ И МИРОСЛАВУ Б. ДУШАНИЋУ,
„ВЕЛИКА ПОВЕЉА“
ДР САШИ ЖИВАНОВИЋУ И СЛОБОДАНУ МИТРИЋУ
 |
| Др Саша Живановић |
 |
| Слободан Митрић |
Песникиња Слађана Ристић, из Београда, члан УКС-а и Мирослав Б. Душанић, српски књижевник из Немачке постали су нови добитници „Песничке хрисовуље“, високог признања Српске духовне академије из Параћина, а др Саша Живановић, професор и Слободан Митрић, песник, понели су признање „Велика повеља“, а по избору стручног жирија у саставу: Бајо Џаковић, књижевник из Јагодине, Предраг Пеца Стефановић, књижевник из Јагодине и Мирослав Димитријевић, председник жирија и СДА из Параћина, на јулском и августовском заседању 2015. године. ОБРАЗЛОЖЕЊЕ:
Слађана РИСТИЋ је врло запажена српска књижевница, која је већ профилисала свој поетски свет и ауторитет у српској књижевности. Поред поезије пише још и приче, есеје, путописе и песме за децу. Заступљена је у више антологија и књижевних избора. Објављивала је у најпрестижнијим књижевним часописима, у најугледнијим српским дневним новинама, као и на Радио Београду где је драматизовала око 50 прича. Објавила је три песничке књиге. Превођена на друге језике. Добитник је награде „Шумадијске метафоре“ (1996), Специјалне награде за кратку причу ИК Алма и Радио Индекса (2002) и награде „Раде Томић“ за рукопис песама.
Мирослав Б. ДУШАНИЋ данас представља врло значајну књижевну личност у српској дијаспори, али и у матичној књижевности. Био је жртва државног терора 90-тих година, када напушта Београд, где је живео и стварао, и завршава у егзилу у Немачкој. Пише и преводи на немачком и српском језику, и представља важну спону и мост две културе и две књижевности. Заступљен у више антологија, ауторских зборника и књижевних часописа. Врло је активан учесник у интернационалним и интеркултурелним пројектима, као и у хуманитарним делатностима. Награђиван за поезију више пута и превођен на: шпански, португалски, руски и румунски језик. Мирослав Б. Душанић је данас најистакнутија књижевна личност и познат и популаран српски стваралац, полиглота и хуманитарац.
Др Саша ЖИВАНОВИЋ, професор на Машинском факултету у Београду, као уредник гласила Удружења Параћинаца и пријатеља Параћина у Београду – „Параћинац“, и као заљубљеник у историју, дао је до сада неизмеран допринос афирмацији свих културних и историјских вредности свога завичаја – Параћина и околине, Поморавља, али и целокупној српској историји и историографији. Отворио је странице овог све угледнијег и значајнијег гласила за различите историјске приступе и на тај начин отворио пут истинитој историји свог завичаја и Српства уопште.
Слободан МИТРИЋ, књижевник из Земуна, уредник часописа за културу и традицију „Хоризонти“, такође је заслужио ово значајно признање Српске духовне академије. Његова поезија и литерарно стваралаштво, као и концепција досадашњег уређивања часописа афирмише оригиналну српску културу и стваралаштво, негује традицију и фолклор, чува од заборава ретке историјске бисере и културне и стваралачке дијаманте.
Признања „Велика повеља“ уручена су на саборовању у Земуну 18. јула, а „Песничка хрисовуља“ биће уручена Мирославу Б. Душанићу специјалном поштанском пошиљком, а Слађани Ристић на књижевној вечери у Параћину.
„ПЕСНИЧКА ХРИСОВУЉА“
СЛАЂАНИ РИСТИЋ
И МИРОСЛАВУ Б. ДУШАНИЋУ
 |
| Слађана Ристић |
Слађана РИСТИЋ је позната српска књижевница. Пише песме, приче, есеје, путописе и песме за децу. Заступљена је у више антологија и књижевних избора. Објављивала је у најпрестижнијим књижевним часописима, у најугледнијим српским дневним новинама, као и на Радио Београду (емисија Добро јутро децо) где је драматизовала око 50 прича. Објавила је три песничке књиге: Свемилостива вода (1997), Препознавање музе (2002), Недељма чуда (2012), као и књигу прича Сезона собних вртова (2008) и збирку прича за децу Како смех лечи кијавицу (2006). Превођена на друге језике. Добитник је награде „Шумадијске метафоре“ (1996), Специјалне награде за кратку причу ИК Алма и Радио Индекса (2002) и награде „Раде Томић“ за рукопис песама.
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Мирослав Б. ДУШАНИЋ рођен 1961. год. у Појезни (Дервента – БиХ). Као жртва државног терора (цензура, претреси, хапшења, одузимање пасоша и држављанства) напушта Београд, где је живео и радио, и почетком 90-их завршава у егзилу у Немачкој. Пише и преводи на немачком и српском језику. На немачком говорном подручју заступљен у више антологија, ауторских зборника и књижевних часописа (Schnippsel, Die Brucke, Schrieb, Glarean Magazin, Dulzinea…), био је уредник за поезију у часопису “Schrieb” из Ердинга (Горња Баварска), активан учесник у интернационалним и интеркултурелним пројектима, хуманитарна делатност (Pro Asyl, UNICEF), награђиван за поезију, превођен на шпански, португалски, руски и румунски језик. Његов ауторски блог: "Lyrik — Lyric — Poezija" трајно архивира Немачки архив за литературу.
„ВЕЛИКА ПОВЕЉА“
ДР САШИ ЖИВАНОВИЋУ
И СЛОБОДАНУ МИТРИЋУ
 |
| Др Саша Живановић |
Саша ЖИВАНОВИЋ је рођен 10. 12. 1969. године у Параћину. Средњу школу је завршио у Параћину, после чега је уписао Машински факултет у Београду. Дипломирао је на Катедри за производно машинство 1995. године. Магистрирао је 2000., а докторирао 2010. године. Од 2011. године је доцент на Машинском факултету Универзитета у Београду. Поред професионалних обавеза активан је у Удружењу Параћинаца и пријатеља Параћина, као заменик председника удружења и главни уредник гласила удружења „Параћинац“.
 |
| Слободан Митрић |
Слободан МИТРИЋ, рођен 31.05.1970. године у Земуну. Детињство и младалачке дане провео у селу Угриновци надомак Земуна. Основну школу похађао у Угриновцима а средњу машинску у Земуну. Завршио креативну књижевност. Са непуних осамнаест година почео да пише песме за компоновање /махом народна - изворна музика/, где је сарађивао са композиторима народне музике са простора бивше СФРЈ. Са двадесет четири године /1994/ разочаран дешавањем у музици прекида рад на том пољу. Члан је књижевног клуба ‘’Иво Андрић’‘ од 2004 године. Председник клуба од 2014. године. Оснивач је и главни и одговорни уредник часописа ‘’Хоризонт’‘ који излази под изаваштвом клуба ‘’Иво Андрић’‘. Добитник је више награда за поезију и прозни рад као и повеља за рад на очувању и неговању традиције. Живи и ствара у Земуну.
