О Србији

@ by Gonzalo Carcamo

овој земљи фали м()()да, овој земљи фали власт, овој земљи фали народ, у овој земљи има превише крокодила а бара пресушује !

(анонимни читалац у Вестима online од 11. 01. 2013.)

Опет "Бисер"

Два бисера

Није важно гдје, којим поводом и у којем контексту су ова два коментара написана, али та два бисера – поготово други по реду – нешто су најљепше што сам у посљедње вријеме прочитао...

Прилози Српској демократији

Два генијална коментара: актуелни, духовити а уз то још и изузетно озбиљни:

@DejoGenije 

Sinoć je bio Kustiričin Underground i tamo negde pred kraj, kad siroti i silni Laza Ristovski izadje iz tame i životnog mraka, iz podzemlja, u koje ga je ugurao najbolji prijatelj i saborac Miki, krenu kadrovi sa Druga Tite sahrane. Mislim da sam i tamo video Borisa Tadića...otprilike je stajao pored Voltera Mondejla...RTS I

SiobhanFaber 

Mislim da će istorija pokazati da je Tadić bio prisutan i na Tajnoj večeri. Mislim, BoTa nije običan čovek, on je svevremen, za njega ne važe zakoni fizike, prirode i logike. On je zapravo, dimenzija za sebe. Paralelni univerzum isprepletan sa ovim našim. Misterija. :)

Мирослав Б. Душанић: КРАТКО ПИСМО

КРАТКО ПИСМО

Kreislauf

Hunderte Tote hausen in mir

Nacht um Nacht endlose Stunden

dieselbe Sprache sprechen

und jeden Morgen

aus ihren Schädeln

fliegen hunderte Tauben

zu den vier Pforten des Horizonts

und sie werden schon jahrelang

Tag um Tag immer erschossen

Miroslav B. Dušanić

statt des gedichts einen brief

kein gedicht

ich schicke dir einen brief

damit dir zeit nicht lang werde

einen brief und strick

mit dem mich feinde gefesselt

ich bin nackt

in einer harten zeit

vor meiner zelle ein wächter

schlicht gelangweilt

aber seine augen

leuchten wie blitze

draußen setzt der wind

ohne mich seinen weg fort

nein erwarte mich nicht

ich strebe nicht nach freiheit

ich bin zu müde

um gejagt zu werden

Miroslav B. Dušanić

Драги брате Никола,

мој и Твој лик блиједе, временом се губе у измаглици и ускоро нас више неће бити... Али са нашим нестанком не губи се сјећање на неправду учињену према нашем, СРПСКОМ народу. Не брини што свједоци и саучесници тренутно ћуте. Мучитељи и мученици су - што је и разумљиво - само опијени и заокупљени. Једни побједом, други болом... Превише је свједока да би се све то прећутало, а и у природи људског бића је да кад-тад прозбори... Но, на нама није да им судимо, препустимо их Милости Господњој...

Пише ожалошћен и у молитви, Твој брат Мирослав, на дан Св. пророка Наума и Филарета Милостивог

Geständnis

Die Zeit erstarrt im Raum

Niemand mehr sitzt dort

Ich als ein illegaler

Grenzgänger auch nicht

In Trauer versenkt

Irren wir jetzt überall

Durch den Traum

Dein Kopf auch

Auf dem Weg zum Horizont

Rollt ungewollt

Unaufhaltsam

An Opfersteinen vorbei

Miroslav B. Dušanić

nachkriegstraum: aber wer war er eigentlich

laut klopfte am schlafzimmerfenster

und mich rief

unbekannter er: gib mir die ruh zurück
und bring mich nach haus

ich denk an die zeit des krieges

den tod: ich find ihn nicht

und mein grab ist noch verschlossen

jetzt bin ich verängstigt

alle im haus fliegende mücken

fliegende nachtfalter und fliegen

ich hau sie alle tot

so dass alle wände rotbefleckt

tapeziert sind

Miroslav B. Dušanić

Performance-Photos: Miroslav B. Dušanić - "Erinnerungsräume"

Жив сам али не постојим

Жив сам али не постојим

На утакмици младих репрезентација Хрватске и Србије у Вараждину, публика је између осталог громогласно скандирала већ уобичајене слогане: За дом спремни!; Убиј, убиј Србина!; Србе на врбе!. Овакви „испади“ у Хрватској нијесу ријеткост. Прије неколико дана Радио Сплит је преносио концерт на коме је узвикивано „Убиј Србина!“... Но то није тема мог прилога, Срба ионако има веома мало у Хрватској. Што није побијено, покатоличено или протјерано, побјегло је главом без обзира и живи разбацано по цијелом свијету... а оно мало што је остало на свом огњишту, живи биједно покушавајући да буде што више „невидљиво“. Разлог што све ово помињем је стварно неопходан, да бисте схватили један потресан коментар читаоца интернет издања београдске „Политике“ - текст је преузет без измјена:

NIkola KObac, u proLAzu, 14/10/2009, 22:09

Više nikoga ne predstavljam. Ne pišem u ničije, pa ni u svoje ime. Živ sam ali ne postojim. Hrvatska, ta moja nekadašnja domovina me je izbrisala iz Ustava, otjerala sa vjekovne zemlje, ukinula potjernice pa pokrenula istrage... Bojeći se povampirenog ustaštva podgrijan lažima Matice bio sam među onima koji su branili svoje selo, svoje nade, koji su ostali sa svojim narodom. Od danas nas više nema! Spomniju nas eto na sportskim utakmicama i na estradnim pozornicama. Dakle, naše postojanje je ograničeno a obećanje izgubljeno! Hodamo kao pokisli mrtvaci a zastajemo kao prosjaci. Pred sjećanjima!

Мирослав Б. Душанић