Јани Рицо: ЛИЦЕ

ЛИЦЕ

То је лице светло, ћутљиво, сасвим само
као потпуна самоћа, као потпуна победа
над самоћом. То лице
гледа те између два стуба мирне воде.

А ти не знаш којем од та два више да верујеш.

Јани Рицо

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Јани Рицо: СМИСАО ЈЕДНОСТАВНОСТИ

СМИСАО ЈЕДНОСТАВНОСТИ

Кријем се иза једноставних ствари да би сте ме нашли;
ако ме не нађете, наћи ћете ствари,
додирнућете оно што је моја рука додирнула,
отисци наших руку ће се помешати.

Августовски месец сија у кухињу
као калајисан лонац (то је тако јер вам ја то говорим)
осветљава празну кућу и њену тишину палу на колена -
тишина увек остаје на коленима.

Свака реч је излаз
на састанак, толико пута отказан,
а реч је истинита када захтева да се састанак одржи.

Јани Рицо

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Јани Рицо: Глад

Глад

Прође ноћ уста заптивених немуштом водом. У зору
засија сунце мокро на котурима бродске ужади.
Лица-сенка, катарке-сенке, путовања —
видесмо их, не видесмо — глад нам није задовољена.

Неко је викао иза брда; неко други
иза дрвећа; онда опет неко, и опет
целог тог касног поподнева — куда да побегнемо?
Где да стигнемо? А можда смо то ми викали? Док су брда
расла и заоштравала се као зуби онога који је гладовао.

Јани Рицо

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Јани Рицо: Страх од живота

Страх од живота

Камени дан
камено сунце
камена тишина.

Коњи мртви на брду
дрвеће мртво у кречу
ти ниси мртав.

Звук њихових копита далеки
звук старе сипње у окамењено подне.

И страх да случајно не умреш
и страх да вода не поплави,
страх, вода, дах — живот.

Јани Рицо

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Јани Рицо: Грчка

Грчка

Поломљени чокоти, камење, драч, крчаг.
Њивица запуштена. Годинама закључана кућа.
Вангели се одонда није вратио. Иза стаје се
назире делић мора, тамноплавог. Коња је
некад продао у тешке дане - риђана
с белом звездом над левим оком. Перо галеба
паде на макију. На капији, преко пута, старица:
С таквим некаквим ситницама, рече,
излазимо у животу, сине, на крај.
Човек не одговори, загледа се некуд;
прекрсти се и коракну напред, као да хоће

руку да целива старици или оно перо.

Јани Рицо

Yiannis Ritsos (Γιάννης Ρίτσος)

* 01 May 1909  † 11 November 1990

Midnight
 

A great starry night showing its bear claws,
foreign footsteps stealing your sleep,
what is this shadow climbing on the ceiling
cutting the room in half ?

Footsteps, a motorcycle, the trigger's sound —
the lantern through the windowpanes,
the cockroaches in the soldiers' shoes and helmets.

What's the use of the moon's compassion now?
Some have hidden in the trunks of the night,
some have entered the coffins and travel,
some have taken the cashier's keys and surrendered their earth,
and this dog that forgot us barks again at the moon,
awakens the sentries at the distant watchtowers,
the first explosion blows up the bridge,
then the doors creak, at the corner stands the squadron,
the street lamps fall face down and the train's whistling is heard
when all five roads are closed by the bayonets.
                                                                  (Athens, October 1941)

Yiannis Ritsos

/Translated from the Greek © by Athan Anagnostopoulos/