Мирослав Б. Душанић: Рукопис о изгубљеном трагу

Рукопис о изгубљеном трагу

У часу тјескобе назирем сјенке
И осјећам задах властите крви

Ноћ у грозници и разапета
Као забачена рибарска мрежа
Мудре сове напуштају гнијезда
И односе визије и снове ...

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Отворен је нови лист

Отворен је нови лист

дакле стигао сам

иза су попуњени листови
педесет и три прецртавана
и дописивана
нови је отворен и још увијек празан
чека прва уношења

а како се осјећам

скоро исто као прије
и прије тога прије и тога прије прије
па ипак нестрпљиво ишчекујем
као прије
и прије тога прије  и тога прије прије

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: У неколико завршних слика

У неколико завршних слика

гледам да разврстам ноћи
мада знам да је то узалудан посао
на једну страну издвајам стихове
пријатеља
на другој гомилам моје записе
трпам их у фиоку онако насумице
а мрак је љепљив и таложи се
у дебелим слојевима
и напољу добује киша немилице
и дувају новембарски вјетрови
расплињују се у простору
нечитки
и мени сасвим неразумљиви

а није илузија
видим јасно њихова блиједа лица
приближио се тај тренутак
да на прозор покуцају суђенице
свјетлост је на крају ходника
и упалиће је
да ме посљедњи пут виде
и увјере се да је са мном свршено
да је наступио коначни мир
радознала је гомила
она има вучије чељусти
радо ће да склапа завршне сцене
јер воли замршену драматургију

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Ноћни разговор с Богом

Ноћни разговор с Богом

Не жалим се Господе немам право на то
Свакоме је кажу одвагано по заслузи
Мада су ми математички омјери непознати

Која је то количина гријеха била потребна
За ова моја вишегодишња испаштања
Да ли да питам пријатеља Богдановића
Математичара и изврсног пјесника
И у његовим стиховима има бола
И наговјештаја личне кривице и гријеха
Или као заточеник и даље да ћутим
И одмјерену патњу стрпљиво подносим

А када се тишина у соби превише згусне
И постане тешка и неподношљива
Да је ја комад по комад ножем сијечем
И послије сваког успјешног реза
Кад се одсјечени дио откотрља и врисне
Да га демонском обузетошћу слушам
И одређујем смјер и брзину кретања
И бројим одскоке и бројим доскоке
Да ми то постане насушна потреба
Свакодневан и уходан ритуал

Као што су молитва прије спавања
Парче хљеба и нешто течности
Важни за моје овоземаљско бивствовање

Мирослав Б. Душанић

Објављено: БАШТА БАЛКАНА, (Matural. Life. Style. Web. Magazine.); 22. октобар 2014.

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Живци

Живци

више се нема куда отићи
од себе побјећи не могу
а са људима одавно не причам
немамо ништа заједничко
понекад попричам са Господом
уствари ја му се пожалим
како ми туђина живот омеђила
да ми срце завила у тугу
сваким даном за слободом јечи
да ме соба држи као роба
а никог нема да ме ослободи
сви пријатељи остали на југу
и како изван имена и ријечи
ништа не посједујем
кажем му и мртвачки сандук ће
неко морат за мене да купи
а он мученик стрпљиво саслуша
и ћути — још и данас ћути
које он има живце ...

Мирослав Б. Душанић

Објављено: ЗАВЕТИНЕ+, Новине српске ренесансе, стооке васељенске новине будућности, број 5; Београд, субота 6. септембар 2014.

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: У ишчекивању гласника

У ишчекивању гласника
 
Отац је умро од рака грла
 
Мајка чупа срце из својих
груди и сасвим је сигурно:
Умријеће од изнемоглости
и туге
 
Ја сам у избјеглиштву
Моја смрт се још одређује

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Биографски прилози

I

гајиле се илузије о свијету

причало се о људима
на тренутке старомодно
и у епској форми

причало се баш злослутно
злочинци и жртве
гледали кроз исти прозор

несрећа је била неизбјежна

сасвим неповратно
нестала је људскост
а настао брисан простор

II

измилио

поглед залуђеника
усамљеног човјека
поглед пјесника

бјежао улицом
лебдио изнад облака

нико се није узнемирио

страх од анонимности
имао је само Кафка

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Неколико питања

Мирослав Б. Душанић

Неколико питања

у огледалу чудан сплет
линија на моме лицу
испреплетена мрежа
згнијечен восак који се
нагло охладио
и сада видим само неке
аветињске дуборезе
и силуете

колико се залазака сунца
у те бразде уградило
да ли је слобода оставила
негдје свој траг
или се само жица уцртала
кампа избјегличког
сасвим нова и бодљикава

у којем углу леже биљези
првог и посљедњег рата
који је кратер очев гроб
које узвишење истисну рак
којим жлијебом се сливају
мајчине сузе
како да препознам мрак
линије бола и несанице

живот није милосрдан
на кожи ми исписа заблуде
све грешке и навике

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Неспокој

Мирослав Б. Душанић

Неспокој (успутни)

пре/тешко је ово вријеме
сада се повијам окружен
и притиснут сликама

пут је дуг
дугачка је погребна поворка

тишина је
свашта видим покрај пута
порушена кућа
и још једна и још једна

немам снаге

скоро да посумњам у себе
бојим се

мртви не говоре

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Заморени путник

Мирослав Б. Душанић

Заморени путник

Ја сам окован у предјелу
дивљем
камен оивчен трњем је јастук
у моме гнијезду
натопљен мирисом трулежи
и застрашен
ја сваку ноћ дрхтим
и оплакујем дане болесне
ја спавам отворених очију
опрезно
ја чезнем за правим гробом

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Бесконачно мучење

Мирослав Б. Душанић

Бесконачно мучење

пред сумрак (у вртлогу
између живота и смрти)
као залутали облак  
сам у бескрају
(одјеку неком из дубине
неприлагођен) ослушкујем
вјетар и гледам:
сред плавичасте љепоте
на хоризонту (као и ја
преморен) птице посустају

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Насмијешим се понекад и без разлога

Мирослав Б. Душанић

Насмијешим се понекад и без разлога

Не увлачим главу у рамена
Не загледам никоме у лице
Немам коме да кажем
Ништа нарочито да понудим
Не срећем старе пријатеље
Не волим гужву и буку
Не сањам
Не ишчекујем птице
Не постављам замке
Не судим
Не усмјеравам
Не одајем и не испоручујем
Немам потребе
Не бих да измишљам
Нисам безгрешан
Не тврдим да нисам крив
Не знам
Није ми до пјесме
Наталожило се свега помало и гуши
Непрекидно ми горак укус у устима
Не одричем се Бога
Носим Крст 

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: И бесконачно ја

Мирослав Б. Душанић

и бесконачно ја

да ли ја путујем из овог града
с вртлогом носим
ужарене очи свих ових жена

можда уз сијевање и грмљавину
наручујем свјеже венус шкољке
што више тим сланија моја уста

између кућа осамљен олујно се
спуштам до жељезничке станице

да ли ја остајем у овом мјесту
као једна избачена фотеља
ишчекујући сметларе

можда још једно писмо пишем
сједим у углу
с једним још-сам-овдје-погледом

безобразно једну жену грлим
и дуго у ноћ плешем

на Српски препјевао Аутор: Мирослав Б. Душанић

/У оригиналу на њемачком језику, објављена у антологији „Годишњак за нову пјесму“, Франкфурт на Мајни/ 

Мирослав Б. Душанић: Биљешка о пјеснику

Биљешка о пјеснику
 

Мирослав Б. Душанић