и бесконачно ја
да ли ја путујем из овог града
с вртлогом носим
ужарене очи свих ових жена
можда уз сијевање и грмљавину
наручујем свјеже венус шкољке
што више тим сланија моја уста
између кућа осамљен олујно се
спуштам до жељезничке станице
да ли ја остајем у овом мјесту
као једна избачена фотеља
ишчекујући сметларе
можда још једно писмо пишем
сједим у углу
с једним још-сам-овдје-погледом
безобразно једну жену грлим
и дуго у ноћ плешем
на Српски препјевао Аутор: Мирослав Б. Душанић
да ли ја путујем из овог града
с вртлогом носим
ужарене очи свих ових жена
можда уз сијевање и грмљавину
наручујем свјеже венус шкољке
што више тим сланија моја уста
између кућа осамљен олујно се
спуштам до жељезничке станице
да ли ја остајем у овом мјесту
као једна избачена фотеља
ишчекујући сметларе
можда још једно писмо пишем
сједим у углу
с једним још-сам-овдје-погледом
безобразно једну жену грлим
и дуго у ноћ плешем
на Српски препјевао Аутор: Мирослав Б. Душанић
/У оригиналу на њемачком језику, објављена у антологији „Годишњак за нову пјесму“, Франкфурт на Мајни/
Нема коментара:
Постави коментар