Владимир Висоцки: Песма о земљи

Песма о земљи

(Песма из филма Синови одлазе у бој)
 
Ко каже: „Све сагоре до темеља,
Више у Земљу не бацајте семена...”?
Ко каже, Земља је умрла?
Не, привремено, она је занемела.

Материнство није одузето Земљи,
Није исушена, кô што нису мора,
Ко поверова, да Земљу спалише?
Не, поцрне само она од бола.

У прорезу, ровови леже
И јаме кô ране зјапе
Огољени нерви Земље
Неземаљске патње знате.

Поднеће она све, дочекати.
У богаље Земљу не уписуј!
Ко каже да Земља не пева,
Да је заувек занемела?

Не, одзвања она, јеца мукло,
Из свих својих рана, из одушка,
Чизмама не гази душу.
Ипак Земља? – то је наша душа.

Ко каже, Земља је умрла?
Не, привремено, она је занемела.

Владимир Висоцки

© by Blanca Juan Palau

Владимир Висоцки (Влади́мир Семёнович Высо́цкий)

Био сам душа лошег друштва

Био сам душа лошег друштва
И могу ти рећи ово:
Моје име и презиме
Одлично су знали у КГБ-у.

У мене је била заљубљена цела улица
И цела Савеловска станица
Знао сам да је тако
Али нисам обраћао пажњу на то.

Био сам свој човек код уличних разбојника
Као и код џепароша,
И начелник милиције Токарев
Ноћима није спавао због мене.

Никад у животу нисам се мучио
И досађивао у беспослици -
Али једном је нека курва, цинкарош,
Дојавио па су ме укебали.

Начелник је био сасвим фин,
Само што ме је стално звао на испитивања,
А ја сам му увек љубазно
И врло скромно говорио:

"Не носим никог на души,
Нисам искушавао судбину,
Спавао сам увек спокојно -
И све вас из милиције сањао у гробу!"

И није било никаквог одлагања,
И изрекли су ми пресуду,
И добио сам све по закону -
Плус још пет година ми је израдио тужилац.

Мој адвокат је молио да се сажале
Указујући на моју веселу нарав,
Али је тужилац тражио најстроже
И мислим да није био у праву.

Отад се угасила моја активност
И мој живот је постао досадан - 
Зашто да будем душа друштва
Кад оно уопште нема душу!

(1961.)

Владимир Висоцки

ISBN: 86-7047-279-1