Приказивање постова са ознаком У НЕВРЕМЕНУ 1. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком У НЕВРЕМЕНУ 1. Прикажи све постове

среда, 2. новембар 2016.

Мирослав Б. Душанић: Ритуали и Авети Вртоглавице


Ритуали
И Авети Вртоглавице

Закорачио сам у Предјеле
Савршеног Хаоса
У њима се споро и болно
Од/Умире

Све је некако без смисла
Свијет је урушен и прљав
А живот безвриједан
Подлегао Закону случаја

Мирослав сваког дана мре
Запис је из једног дневника

Слиједи трагичан и ружан
Опис Маглуштине
И дефиниција Кукавичлука

И поново једна забиљешка:
Мирослав је скоро мртав

Све то дјелује као Апстракција
Као један од многобројних
Алхемичарских мотива
Из Шејкине радионице

Или је то само Провокативно
Поједностављивање
Свакодневице

Између Свјетлости и Сјенки
Смјестили се и слиједе:
Ходач по жици
И скица за Завичајни пејзаж
Са црквеним звоником

У дворишту су крвави Ножеви
Лончићи и лавори
Тучкови и Авани с чешњаком
И паприком

На попречним гранама шљиве
Циједе се Сирови мишићи
Висе поцијепане крпе
И огромни комади Сланине

Испод Крошње горе Ватре
Изнад су Облаци
Вреле Паре и Измаглице

Изнад су Казани пуни Масти

Све испарава и мирише на Крв
Све испарава и мирише на Зној

И питам се гдје је Тачка
П(р)олазности

Гдје је Тачка Коначности

Гдје је Тачка Самоће

Када ће из Пакла да се укаже
Та нечујна и невидљива Звијер
... И напокон
Потпуно затвори Круг


Мирослав Б. Душанић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

субота, 12. септембар 2015.

Мирослав Б. Душанић: Животна прича (преко чета)


Животна прича (преко чета)

Ријеч је о Њој о супростављености и несагласности
О кавезу у који је гурнута и оковима који је спутавају
Ријеч је о углу посматрања и времену када гугутке упуцавају
Ријеч је о голубици којој сасијецају крила (тврди она)
Ријеч је о Творцу о Ђаволу о жељама и хтјењу
О поузданом ослонцу и окриљу о породичном осјећању
Ријеч је о ужурбаности и нестрпљењу
Ријеч је о сценама пропадања и неправдама (тврди она)
Ријеч је о Варварима који надиру у таласима
И несметано крстаре о пустој земљи болној души
Ријеч је о гријеху о немоћи власти о лењивцима
И одливу памети која угуши ...

И упознала је особу с којом преко чета измијени пар ријечи
Зато понекад ухвати ритам и лебди и лети као птица (тврди она)
А зна да је живот негдје другдје и да је очекују снажни вјетрови
И налети водених бујица да ће поново бити заплашена дјевојчица
Која тражи руку и сигурно уточиште
О како је тешко бити Трагач бити ловац на срећу (тврди она)
И указује на трновит пут којим је газила и још увијек гази
Растужена заморена остављена да трули између четири зида
А спасиоца нема као да се нико не усуђује као да је душа њена
Тврд орах коштуњичав с којим ломиш зубе
А не памук ...

А дан се некако поднесе и када киши и кад је врућина
Онда дође сумрак и брзо сручи се вече као олово тешко (тврди она)
И као на модној ревији смјењују се особе којих поодавно нема
Упокојене су а зову је моле вуку за рукав псују оптужују
Или једноставно ћуте и прате у стопу и ишчекују
Зашто се на Њу каче крв јој пију не дају да склопи очи
Зар није доста било што бијаше слуга за њихова живота (тврди она)
И како да се смири кад кревет све више гробу постаје сличан
Само још недостаје крст на узглављу
И ако се хитно нешто не измијени у коријену одлучујуће битно
Неће ни моћи изаћи из ноћи око њеног врата канап ће да стеже
Ил ће њене вене бити пресјечене ...

(О како је Она растужила мене...)

Мирослав Б. Душанић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

недеља, 6. септембар 2015.

Мирослав Б. Душанић: Помрачење или Освјешћење


◊ஜ════════☺ஜ۩۞¬۩ஜ☺═════════ஜ◊

Помрачење или Освјешћење

Издвојени и одбачени и блиско повезани
Снажним мелодрамским тоновима
У маси згнијечени и смјештени на кревет
Уживо на сцени с ријечју с мимиком
Са покретима у сталном преплитању јаве
И оностраног уз Црњанског и Булгакова
С расплетом драме на театралан начин
Уз Вагнера уз Бетовена уз језиво пиштање
Уз звуке с Мунковим Криком јауке и параноје
Из Дантеовог Пакла уз привид живота
И чекање на Борхеса на Толстоја на Годоа
На Варваре и црног Ђавола да дође по своје

Мирослав Б. Душанић

◊ஜ════════☺ஜ۩۞¬۩ஜ☺═════════ஜ◊

Фотографије: Елена Јовановски & Мирослав Б. Душанић

уторак, 9. јун 2015.

Мирослав Б. Душанић: Црта

Црта

и поново борба за опстанак
надиру варвари
покренуо се мутљаг и плави
разара наш свијет
и поново из дана у дан нове
потјере и изгнанства
ни вјере ни вечере
живот у покрету и стрепњи
шта је то човјеку завичај
гдје повући црту
и угушити врисак у тишини
тешки и троми ход
све је с неизвјесним исходом
свјетла у даљини
комад хљеба и несигуран дом

Мирослав Б. Душанић



Фотографије: Мирослав Б. Душанић

уторак, 12. мај 2015.

Мирослав Б. Душанић: Брижни људи*

Брижни људи*

утиснули су ми жиг на чело
ставили га на папире
обзнанили на радном мјесту
код моје породице
познаника и свих пријатеља
притом нису ником пријетили
само су им дошапнули
и упозорили их на вријеме
како да избјегну проблеме

понекад би случајно навратили
онако у пролазу руком махнули
пријатељски наравно
и по рамену потапшали
са некима од њих проћаскали
и шеретски намигнувши
питали за здравље
да ли је све уреду и по старом
ил‘ је опет „случајно посрн‘о“

и на чуђење моје забринуте мајке
увијек су били насмијани
ти брижни људи обучени у црно

Мирослав Б. Душанић



* Пјесму сам пронашао данас и то сасвим случајно. Поново сам почео да обрађујем податке који имају везе са мојим породичним презименом (поријекло, селидбе, прогањања итд.) Тако сам узео у руке књигу „Документи о протународном раду једног дијела католичког клера“, која је објављена у Загребу 1946. год. (Штампарија Рожанковски/Rožankowski), у којој се налази и податак да је прије Другог свјетског рата (најмање једна) породица Душанића живјела и у Хрватској, и то у котару Подравске Слатине.
Наиме, извјесна Марија Душанић (морам да утврдим који огранак породичног стабла) 16. фебруара 1946. год. даје изјаву о прекрштавању, тј. покатоличавању православног становништва, које је у овом подручју спроводио Биргер Јулије, декан у Подравској Слатини. Несрећна Марија је једна од многобројних уцвијељених особа, која је искусила усташки терор. Муж јој је одведен у логор у Јасеновац одакле се више није вратио, а декан, Биргер Јулије, је у заједници с логорником и таборником Подравске Слатине обилазио српска села и пријетио, да ће сви Срби ако не прихвате прекрштавање бити интернирани. Такође је становништву обећавано извлачење из логора већ протјераних особа, а за те услуге узиман им је новац. У својој писменој изјави несрећна Марија наводи: „Под притиском и обећањима да ће ми се муж пустити из логора кући ја сам са децом прешла на католичку веру и платила 100 дин.“ Цијела изјава обухвата двије стране, изјави Марије Душанић придружиле су се и друге особе (наводим само нека од срп. презимена: Барчић, Клашња, Петричић, Тутурић, Вучковић, Филиповић, Кривић, Судар, Мишљеновић, Љештак...)
И у тој књизи, између 70-те и 71. стр. смјестила се ова моја пјесма, писана налив-пером. На њу сам одавно заборавио, а како ствари стоје, једна је од малобројних која није завршила у рукама органа државне безбједности. Без обзира на њену „књижевну вриједост“, она ме је веома обрадовала... Од узбуђења нисам могао да наставим моје даљне истраживање. Отишао сам на језерце и три сата посматрао патке и „буљио у воду“.../

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

четвртак, 23. април 2015.

Мирослав Б. Душанић: Драма


Драма

У снове ми улазе наказе
И грдне неке сподобе
Зауздиле коње ватрене

Побјешњели и страсни
Исукали мачеве
И пустоше моје збјегове

Мирослав Б. Душанић



Фотографије: Мирослав Б. Душанић

уторак, 20. јануар 2015.

Мирослав Б. Душанић: Судбином овдје


Судбином овдје

У сивилу сјеверне полулопте
У вјечно влажним пространствима
Гдје царују хладноћа и кише
Осјећам тешке просјачке празнине
И опсједају ме апокалиптичне визије
Видим пламенове, ратове и злочине
Језиве сцене с лешевима, без глава
Без удова, наслагане као цјепанице

И нигдје да одем и нађем уточиште
Сатјеран сам у самог себе, у тишини
Што се око мене гусне и стеже
Смрт је свеприсутна, хладна и гладна
Шаље болест, лови ме, баца мреже
Гризе на дневном свјетлу, једе у тмини

Мирослав Б. Душанић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

субота, 27. децембар 2014.

Мирослав Б. Душанић: До вјечности


До вјечности

          Милошу Цупаревићу


Огласили се вијесници
Под притиском плаветнила
Васкрснуле булке и божури
У екстази

Слобода се тражи
Слобода се уобличује
Исписано је на лицима
Мртвих пријатеља

Мирослав Б. Душанић


Мирослав Б. Душанић

понедељак, 1. децембар 2014.

Мирослав Б. Душанић: ПИЈАЦА


ПИЈАЦА

У суморним временима
Живот се одвија на пијаци
Као да се на њу сјате
Сва пљачкашка племена

Сваким учињеним кораком
Откривам трагове бившег
Сјаја и свјетлости
Добро очуване руске књиге
Часописи са балеринама
И црквеним хоровима

Ту су и копије колажа
У сецесионистичком стилу
Поред сточића од храстовине
Шарене се тегле с џемом
И покривачи скоро нови
Напуњени гушчијем перјем
И тешким сновима власника

Мало даље корпе од прућа
Грнчарија и албуми са старим
Фотографијама
Сат и електрични млин за кафу
Чавли у свим величинама
Суве траве за све болести

Травку против сиромаштва
Ни овог пута нисам пронашао

Мирослав Б. Душанић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

субота, 27. септембар 2014.

Мирослав Б. Душанић: 79 дана пакла и рана


79 дана пакла и рана

(24. март 1999. /19.45 часова
– 10. јуни 1999. /13.15 часова)


када смо их болно преклињали
да истини не сијеку коријене
да провјере злокобне гласине
силне громе на нас устремише

ни висина ни дубина ни ширина
ни једна страна свијета
нити писну нити зубе шкрину

црне птице са неба утваре
истресоше пламене товаре

не имаше милост за подјелу
ни за мајке уплаканих лица
ни за дјецу усахлих зјеница

Мирослав Б. Душанић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

среда, 27. август 2014.

Мирослав Б. Душанић: Уз нас


Уз нас

притисло нас са свих страна
па гласно кукамо и проклињемо
често љигаво пузимо и молимо
да би на крају од свега одустали

углавном кажемо узалуд
и пристанемо да испаштамо
и продужимо да гутамо и лутамо
не мијењајући ништа

а уз нас је вјетар и киша
и облак је с нама и жарко сунце
и наши преци су ту
и Господ ако то пожелимо

Мирослав Б. Душанић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

уторак, 29. јул 2014.

Мирослав Б. Душанић: На Ваведење Пресвете Богородице


На Ваведење Пресвете Богородице

(Случај је расвијетљен. Судија је потврдио
да се радило о несрећном случају. И каже,
Нема никакве сумње... Ако лаже, њему на
образ.

Силуете светаца са икона и фресака
градске цркве, нијеме и у колони, корачају
ка хоризонту...)


Празник је. У календару црвено слово.
Мразом оковане гране и ријетке биљке,
добиле чудне облике. Сунце се није
ниједном указало.

Гробље је опустјело брзо, као небо
кад се распрше облаци. На углу Церске
пуним лулу. Нечист се разгони ватром,
а прсти ми крути.

И док се од гробља удаљујем, нагриза ме
сумња, Коме је данас до истине...
Загледам у очи пролазника. Не одају ништа.
Тишина. Свевишњи такође ћути.

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

петак, 28. март 2014.

Мирослав Б. Душанић: Ритуал уточишта


Ритуал уточишта

кроз ватру која гори
посматрам блиједа лица
пурпурне сјене и мјесец
препун крви

и дође ми да вриснем
— што није покопано
нестало је у изгнанству
и нико више не тугује

за игре и костиме
прекасно је
све браве су зарђале
у долини мог дјетињства

Мирослав Б. Душанић


Мирослав Б. Душанић

уторак, 5. март 2013.

Мирослав Б. Душанић: Grave con dolore


Grave con dolore 
     
                           Никога нисам срео
      идући стазама Велике магазе већ
      обрасле травом, осим црних косова
      и фазана који су ниско прелетали
      и нестали у непрегледном
      зеленилу грмља.
                                    Мирослав Лукић

Стихови Мирослава Лукића
миришу на испашу и сијено са Хомоља
те ноћи кад сам их читао
сањао сам људе у групама
униформе непознатих војника
рушевине неког града и крике

Кад у мом сну избије рат
никад нисам на првим положајима
увијек сам у неком збијегу
тумарам тако и додирујем стабла у шуми
кад се пробудим у налетима стида
избјегавам свој лик у огледалу

У шумама густим и црним и гудурама
моји преци су за историју гинули и убијали
преживјели с капљама жучи враћали се
својим кућама
чекајући на правду и данас заоравају бразде
у запуштеним њивама

Радо бих да заборавим све моје снове
и крвоток успомена
измијенио бих и прошлост наших очева
јер је она та несрећна збирка узрока
која ме ноћу у бијег тјера
а дању грижу савјести изазива

Залуд – због недостатка слободе покрета
снови ме избаце из равнотеже
и страхујем а да нисам ни спознао
шта то смрт значи
нити сам открио законе
ни њене загонетке

Изнова читах стихове Мирослава Лукића
мирис сијена није изгубио на интензитету
и тек што заспах рат се прошири
захватио обронке Хомоља и пријети
ја се поново пронађох у бијегу
а пјесника Лукића спроведоше у тамницу

Мирослав Б. Душанић