Приказивање постова са ознаком У КРУПНОМ ПЛАНУ. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком У КРУПНОМ ПЛАНУ. Прикажи све постове

уторак, 11. јануар 2011.

Мирослав Б. Душанић: Пси лају а каравани пролазе

© by Agnes Cecile
из прикрајака цвилимо као напуштене џукеле
понекад режимо показујући зубе
(мада већ поодавно отупљене)
и лајемо пријетећи у чопору сасвим гласно
ипак у предасима исучемо репове и машемо
да би их одобровољили да не шаљу шинтере ...

Мирослав Б. Душанић

четвртак, 22. јул 2010.

Мирослав Б. Душанић: Градинари Небеске Србије


Градинари Небеске Србије

Српски политичари су мудри
Они су увијек уз народ
Они нас штите
Бирају нам праве пријатеље
Они нас стално заступају
Износе наша надања и жеље
Они су гостопримљиви
И дарежљиви
Дају госту беспоштедно
Десном и лијевом руком
Скоро насумице
Жртвују плодове рада нашег
Животе наше и равнице
Српски политичари су велики
Јер не хају за рај на земљи
Они су вјерници и неимари
Царства Небеског
Они су пожртвовани
Они су неуморни борци
За посрнуле душе наше
И ревно
Све званичне и незваничне
Богове воле и моле
И више од пет пута дневно

Мирослав Б. Душанић

четвртак, 11. март 2010.

Мирослав Б. Душанић: Три кратка лимерика о политичкој сцени у Србији


У Србији наступила ера
безскрупулозних каријера
за новац и сласт
коју нуди власт
нема никаквих баријера

За пар адидаски, сименс и најке
још за вријеме Милошевића и његове хајке
сакривени иза пароле „Европска Србија
ни за живу главу маћеха Русија“
издали су очеве и мајке

Цар Душан се у гробу окреће, Обилићу рука задрхтала
цар Лазару залуд глава пала
што не успје турска сила јака
то уради група манијака
наше горе, из наших „махала“

Мирослав Б. Душанић

субота, 20. фебруар 2010.

Мирослав Б. Душанић: Ја, записничар


Ја, записничар

Био би пуки случај
ако би се изненада оглувјело,
ако би се Кинези у масама
размилили преко границе.
... Али запрепашћујуће могућности
стоје нам увијек отворене:
Монотонија се може избјећи.
Багдад је још увијек довољно гласан
и ирачки главни град.
САД и НАТО су били први
са једним јасним програмом
људима достојног рата,
довољно је ако се сјетимо
седамдесетиосам дана дуге
кише бомби у Србији.
Потом из дубоког сна пробуђени,
Нијемци такође надиру
стално напријед у Афганистан.
Ја се дивим таквим способностима.
Зар није лијепо,
да још увијек постоје ствари,
на које се можемо ослонити?

Мирослав Б. Душанић
(са њемачког препјевао аутор)

Фотографије: © by Андрија Илић: НАТО бомбардовање Србије

субота, 13. фебруар 2010.

Miroslav B. Dušanić: Ästhetik des krieges / Мирослав Б. Душанић: Естетика рата

© by Wang Guangyi - Aesthetics of War
Blue No. 3 (2006)

Ästhetik
des krieges

so wehrlos
wieder und
wiederholt
der dichter
selbst
noch einmal
spricht
im schatten
und still dir
ins auge blickt
dann sinkt
nieder
mit metaphern
und nichts
ändert sich
an all diesen
achs
und wehs
sowie das wort
lebt
mit seiner
last
fort und fort
wandelt mit
dem blut
im mund
so wie hier
so wie dort

Miroslav B. Dušanić

© by Wang Guangyi - Art Go (2006)

Естетика
рата

тако беспомоћно
поново
и поновљено
пјесник
сам
још једанпут
збори
у сјенци
и мирно тебе
у око гледа
онда се
утапа
с метафорама
и ништа
се не мијења
на свим тим
уздасима
и јецајима
као и ријеч
живи
са својим
теретом
даље и даље
тумара
с крвљу
у устима
како овдје
тако и тамо

(на Српски прeпјевао Аутор: Мирослав Б. Душанић)

среда, 10. фебруар 2010.

Мирослав Б. Душанић: Видимо се у сљедћем рату

Жорж Скригин: Мајка Кнежпољка (1944)
Видимо се у сљедћем рату

таква нам судбина
за сваког оца
и мајку
за сваку кћерку нашу
и нашег сина
прописана
и строго дозирана
као по лијечничком
рецепту
по нека ратна година

Мирослав Б. Душанић

недеља, 17. јануар 2010.

Мирослав Б. Душанић: Наша дворишта

Перо Васлић: Жалосна врба
Наша дворишта

изгубљени су хоризонти
и нико више не зна
гдје ничу усправни храстови
ни громова ни муња нема
да их уз јеку сасијеку
чудно се данас узгаја дрвеће
које се под сваким вјетром повија
од дједа до унука
у нашим двориштима
цвјетају само врбе
жалостиве

Мирослав Б. Душанић

петак, 11. септембар 2009.

Мирослав Б. Душанић: Рањено Косово

Рањено Косово


Miroslav B. Dušanić
°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°
°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°
°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°
Que seja eterna a vitória dos seus dias,
mesmo quando eles lhe derem
a impressão de fracasso.
E nunca se esqueça que atrás das nuvens
sempre existirá sol.

(desconheço o autor)
( Muitos graças a Eduardo Poisl!)

понедељак, 15. септембар 2008.

Мирослав Б. Душанић: Велики метафизичар се враћа у Авангарду

Giorgio de Chirico: Der große Metaphysiker (1916)

Велики метафизичар се враћа у Авангарду

Велики метафизичар је мрзовољно посматрао лептирице
како плешу око уличне свјетиљке.
Купио је цвијеће на тргу, али било је то поодавно
и нема разлога сјећати се тога.
Јер чему, чему бескорисно лутање на периферији града?

Неко је очешао његово раме. Онако у пролазу
видио је његово лице, жуто попут маслачка.
Хтио се сјетити још понеких детаља
али одустао је. Јер чему, чему сјећање
на изумрле траве?

Јуче је сахрањен на малом гробљу изван града
његов најбољи пријатељ.
Положио је цвијеће. Неко је срицао жалопојку,
помињао заслуге или томе слично.
Али чему, чему одлазак у пakaо?

Велики метафизичар је театрално раширио руке.
Високо изнад облака задрхтала је звијезда
и пала пред његове ноге. Када је подигао стопало
са намјером да је згази, застаде.
Јер чему, чему таква смрт?

Мирослав Б. Душанић

петак, 26. октобар 2007.

Мирослав Б. Душанић: Моја свакодневица


моја свакодневица
за сару

стан са доброочуваним старим намјештајем
наслаганим књигама
од класике до данашњих дана
са погледом у град
— добро познати ритуали

у неко вријеме стижу кћерке
соба испуњена смијехом
са телевизора пријетећи гласови
оштри — да ја сам ту —
чује ли ме уопште неко

кафу
приупита моја жена и нестаде

Мирослав Б. Душанић