Мирослав Б. Душанић: ИЗДИСАЈ

Мирослав Б. Душанић

ИЗДИСАЈ

Вријеме се нагло промијени
Бедеми попустише
Врисак опеке покрену сјенке
Пробуди се крвожедна звијер

Господ сатјеран у мрачни кавез
Удaхну мемлу
У наметнутом хаосу показа
Своје земно лице

Мајка изгуби древни језик
Оцу понестаде часна ријеч
На мјесту гдје је био храм и извор
Створи се нови мочварни свијет

јун 2013./март 2017.

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Терет стварности

Мирослав Б. Душанић

Терет стварности

Из своје коже се не може
Звучи скоро молитвено
У предјелу који се растаче
У којем становници животаре
Не разликујући дан и ноћ
И савим је свеједно
Да ли под налетом моћи
Воде пјене и надолазе
Или варвари оштре ножеве

Мишел Фуко је у својим теоријама
Описао шта нас чека
Упорно тврдећи да човјек нестаје
Да наступа сумрак човјека
До његове постепене ликвидације

У суровој страсти необуздани
Појавили се из мрака у хордама варвари
Разјарени од дивље насладе
У незаситој глади зауздали нас и упрегли
У очи нам натоварили пијесак
Напунили уста и уши
И без имало гриже савјести натјерали нас
Да истјерамо себе из нас самих
И пузимо иза наших сјенки

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Наступиле кише

Мирослав Б. Душанић

Наступиле кише

стручак босиљка на греди
стари темељи
у коров зарасле пустаре
било је нечег потресног
у кишом испраном угљевљу
у тим биљкама које називају
змијска преслица
које су с вилинском косом
скриле све трагове и путоказе
а кажу да се прије знало
ко су хероји и устаници
и било је свеједно
да ли сунце сија или киши
и причало се много о боговима
који су били блиски
имали лица обичног човјека
и само понекад намрштеног
осветника ...

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Без лица, без љубави

Без лица, без љубави

                лисје љубави брзо свене
                               Дара Секулић

почели су заплети и драме
наступила је фаза дејства
када нечастиви строго контролише
убија љубав
и све нас обесмишљава

свакога дана нам обзнањује
исходе разарања
и попут огледала шаље одсјаје
у којима су садржане слике
наше дјеце умируће

и никако да схватим наша ћутања

населила нас мржња
дивље звијери урличу у нама
а ми не обраћамо пажњу
и ништа не чинимо
за стање духа огрезлог у гријеху

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: О измијењеним околностима

О измијењеним околностима

Није довољно с руку опрати крв
Очистити трагове блата и слијепљене траве
Изгланцати ципеле, везати кравату
Разаслати гласнике у свијет да створе мит
И испишу нову историју

Када се огласе мртви које си искасапио
Изненада, без позива и најаве
Тада нема игре, ни искривљене прошлости
Не постоје одвојене собе за одмор
За планирања и стратегије

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Олуја

Олуја

у налетима демона са сјевера
о стијене се ломе валови
у вртлогу пјењења
чује се врисак галебова
јаук дјетета из даљине донешен
и Бахова фуга у д-молу

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Пакао (је овдје и сада)

Мирослав Б. Душанић

Пакао (је овдје и сада)

У овој радионици гријеха
у кухињи пакости срца звјерска
не очекују Благовијести
и Васкрсења
за њих су металне кише и јата гаврана
нестварни призори —
Небо са екрана и метафоре
попут сјенки уморених жртава

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Између двије тачке, два пола

© by Лебедянцев Сергей: Метапространство

Између двије тачке, два пола

Заборављене су ријечи пророка
Сумњамо у њихово стварно постојање
У ковчезима зарђалих брава
Између уредно сложених рукотворина
Слике и писма предака не садрже више
Слова и ликове
Одсањане снове нема ко да тумачи
Палимо свијеће за дуготрајне сате
Сумњи и бола
Гледамо у зидове и иконе
Гледамо празно — Све јама до јаме
Корачамо једни поред других
А опет усамљени смо
Плаши нас обиље свјетлости и чудесне
Игре сјенки
Таму би да избјегнемо ако се може
Али... Из дана у дан страх се умножава
Ишчекујемо гласнике — Нећемо гласнике
Дозивамо се — Не чујемо се
Посјећујемо се скоро свакодневно
Реда ради или из навике
Домови су нам збјегови и стратишта

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Жеља

© by Blanca Juan Palau

Жеља

вјетар разноси ријечи
ријечи горке
ријечи вољене
ријечи брату и сестри
упућене

мој род немоћно
очекује чудо године
осуду породичних свађа
и подјела
оглашавање звона
пјесму косова
цвијет шљива и божура
упаљене свијеће
убице кажњене и мртве
мртве опет оживјеле
мајке утјешене
смрт превазиђену
успон на небо

топлоту родитељског крила
и загрљаја

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Запис о вољеној земљи

Maurice Estève: Ohne Titel (1954)

Запис о вољеној земљи

има толико важних ствари

муче нас слике заплашене дјеце

њихови тихи гласови 
туга и празнина у погледима

појаве се из високе траве  
и још брже нестану у запуштеном врбаку  
потону у жабокречину  
смрт је свеприсутна  
из камена израња, из воде, из дрвета  
с кровова кућа скаче  
низ поља плове лица из легенди  
видимо у пламену старице и старце  
чујемо молитве и крике  
корачамо с оловом у кољенима  
и цијели дан размишљамо  
глиби нас глина, груша нас тмуша*  
и схватамо да је то земља туђина  
снагом добијена, у мраку  
у магли, у вапају, у очајању...
 
Мирослав Б. Душанић
________________________________________________________________
 * глиби те глина груша те тмуша
Драгослав Дедовић: Слово о диздару

© by Ранко Стјепановић

Мирослав Б. Душанић: Преврат

@ by Brenda Roper

Преврат

Сјенке се повлаче. Пониремо у себе. Као
вјерници. Да би смо опстали, изналазимо
увијек нове трикове. Служимо моћнике.
Камелеонски се преображавамо. Да би
постали неки други. Не маримо за гријехе.
Дијелимо се, једни од других. И што је
можда, много битније. Не опраштамо. А
Бог мудро ћути. Ријечна корита се суше.

Гријех је у нама. У нашем свијету мучном.
Ум је загонетка. Као и морал, који се у старе
рамове огледала уоквирује. Нема
праведника. Сви су кратковиди. Немирљиви.
Неразумни. Све би да присвоје. Окренеш
леђа да не гледаш муке. Али из своје коже
не можеш побјећи. Ни ти. Ни ја. Ни било ко
други. Временом постајемо земља. И тако се
умиримо. Незадовољни. Неиспуњени.

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Преношење гријеха

© by Gothic Realm

Преношење гријеха

Сцене су биле мрачне и неосвијетљене
Сви су мислили само на себе
У таквом поретку низале се драме и
догађали злочини

Сцене су остале мрачне и неосвијетљене
На неки особити начин заузели смо исте
позиције

Под плаштом прастарог принципа нужности
слијежемо раменима и ћутимо

Језик ћутања нам је постао тамница

Мирослав Б. Душанић