Запис о вољеној земљи
има толико важних ствари
муче нас слике заплашене дјецетуга и празнина у погледима
и још брже нестану у запуштеном врбаку
потону у жабокречину
смрт је свеприсутна
из камена израња, из воде, из дрвета
с кровова кућа скаче
низ поља плове лица из легенди
видимо у пламену старице и старце
чујемо молитве и крике
корачамо с оловом у кољенима
и цијели дан размишљамо
глиби нас глина, груша нас тмуша*
и схватамо да је то земља туђина
снагом добијена, у мраку
у магли, у вапају, у очајању...
Мирослав Б. Душанић
________________________________________________________________
* глиби те глина груша те тмуша
Драгослав Дедовић: Слово о диздару
© by Ранко Стјепановић |
Нема коментара:
Постави коментар