Мирослав Б. Душанић: Недоречен

Недоречен

... јер живот је, 
а посебно живот песника, 
увек више у себи од пре, 
него од сада и од после.
                Зоран М. Мандић

да се захвалим небесима
што сам ту 
гдје данас јесам
болестан и не тако обичан
али још увијек на животу

у мојим очима су птице
одсјаји сунца
и испарења воде
у њима су успони и падови
врбаци поред Лабе
и једва видљиве стазе

— нужност скривених 
кретања прогнаника
њихова мучна ћутања
и властита раздирања —

загледан у будућност
откривам 
фину структуру камена
отиске и записе људи
и богова

загледан у будућност
откривам
пролазност и напетост 
ишчекивања смрти ... 

Мирослав Б. Душанић

*
Недорек
Сваки је песник, и сваки човек.
Па и сам Бог.

*
Песник
Није човек обичан.
Не би толико лутао.

Веселинка Стојковић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Не/Прилагођен

Не/Прилагођен

Вјетрови дувају и разносе ријечи
Разграђују мит о коријенима и клетви
О молитви и старачким рукама
Камењу које се обрушава 
И говори о тами и суровости 
О самоћи и лутању у туђини
Ранама које крваре и не зацјељују
А врлетне стазе још увијек надлијећу 
Птице које притајеног крика 
Вребају сваки мој покрет

Мирослав Б. Душанић

Ветрови,
Стазе врлетне, крици.
И сунце, лето, свици.

*
Цветом, 
Сунцем песму обојите.
Срећну нам је дарујте.

*
Туђина –
А где није, и нека је.
Земља се окреће.

*
Чамац –
У чамцу живот цео.
Ветри, еј – сунце, еј – воде! 

***
Цветом, 
Сунцем песму обојити.
Срећну је даровати!

***
Слика 
Јесте од сунца и цвета.
Песма се написала.

Веселинка Стојковић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Веселинка Стојковић: Мирославу Миру Б. Душанићу

Песнику из Појезне код Дервенте (Република Српска)

Мирославу Миру Б. Душанићу

Нигде толико путева и путоказа, до у Вашој речи. 
Нигде толико љубави и светлости смешане с тугама овога                                                                         света, до у Вашој речи. 
Нигде толико огромности изговореног, чистоте језичке,
                                                                              до у Вашој речи.

Нигде толико љубави за дом и породицу, до у Вашој речи.
Нигде толике везаности за груду завичајну, до у Вашој речи.
Нигде толико бриге за судбину радости света, до у Вашој                                                                                                          речи.

Нигде такве песничке школе, до у Вашој речи.
Нигде такве саборности, до с Вашом речи.
Нигде толико песника, до с Вама.
Нигде толико људских срца, до с Вама.
Нигде таквога загрљаја, до Вашег. И нашег! И нашег!

Грејало нас Сунце и све Звезде до Века и после Века!
Памтила нас ова брда, ове воде, ови снегови, сунца и месеци. 
Пролећа и јесени, зиме и лета.
Цветне баште, ливаде широке, јорговани и јабуке. 
Јасике и дивље руже, жита и нарамци сена.
Јагањци и лептирови, маслачци и детелине, перунике и                                                                                                      шафрани.
Све што расте, све што хода, све што пева, све што сања.
Обори и сабори, јутра и вечери, дани и ноћи.
Ма све живо и неживо, и тужно и весело!
Небо наше сјајно! 
Небо наше величајно, Завичајно!

Веселинка Стојковић

Нови препјеви: Мирослав Б. Душанић: ВОСПОМИНАНИЯ & Веселинка Стојковић: Ключ

ВОСПОМИНАНИЯ

Нет ключа для мёртвой
Души,

Не стоит плакать,
Времена меняются,

Нет ни конца, ни края,
Нет пустоты,
Везде вокруг нас люди,

Несут мысли,
И постоянны воспоминания.

Мирослав Б. Душанић
/Препјев: Светлана Пригоцкая/

Ключ

Мы приходим в темноте (неведении)
В темноте уходим

Другого пути нет

Только Бог
В последний момент
Держит ключ в руке

Когда мы придём
И когда мы уйдём

Остаётся нам самим
Путешествовать и помнить

С душой вечно
Отключенной (незапертой)

Веселинка Стојковић
/Препјев: Светлана Пригоцкая/

погледати такође
или Стихи.ру

Фотографије: Перо Васлић

Веселинка Стојковић: Шафрани – Цветови Небески

    Шафрани – Цветови Небески
    Драгом Мирославу Б. Душанићу

    Давно је то било
    Пролеће се златило
    На путу према Копаонику
    Вијугавом и високом
    Угледах острвца необичних цветова и боја
    У острвљу снега и камења

    И понесох пут у души за вечна времена
    Висине и сунце које је горело
    Острвца шафрана којима онда не знадох име
    Њих нарочито
    Расцветалу земљу управљену према небу
    У најнебескијим бојама

    А онда учврстих име Шафрани
    Кад наиђох на Песму Песникову
    И шафране и у слици

    осјећаш ли мајко
    снијег притиска наше дисање
    покрао ријечи и хода бешумно
    ни један траг не води ка теби
    ни један траг не води од тебе

    шафрани цвјетају мајко
    између твојих усана
    кажи њима ако мени не можеш
    шапни им
    како се осјећаш

    Мирослав Б. Душанић

    Кану и суза суза

    Отварам опет интернетске странице
    Гледам Мајку Радојку Душанић из Појезне код Дервенте
    Управљеног погледа у даљине непознате замукле речи
    Гледам Сина Њеног Мирослава који седи на туђем камену
    У Хилдесхајму граду северном загледан у даљине родне јужне
    Гледам цвет шафрана свеће и дрвеће небо плаво далеко
    Гледам шафране у низу
    Читам „Жељу“

    Мајко покажи ми лице
    да видим Српску
    да видим
    ту избраздану њиву
    да застанем
    да ногама пропаднем
    у ту земљу
    у то блато
    живо блато
    и замрем спокојно
    на твом челу

    Мирослав Б. Душанић

    Недеља је
    Свети Нектарије Егински Чудотворац
    Лепа и мирна с мало кише и јутрошње бистрине ваздуха
    Сутра је Песников рођендан
    Мирослава Б. Душанића из Појезне код Дервенте
    Празник Његове Породице

    Осам је месеци како чувам песму Његову „Шафрани“
    У засебној ладици засебном куту
    Као наук као знамење као музику сељенску
    Да јој се одазовем не умедох досад нити ћу
    Писамце да напишем од макар речи захвалности
    Песник ми је већ опростио сигурно
    Мислилац и Песник се рађају зна Он
    Шафрани – Небески цветови

    Али ево
    Поздраве радосне здраве
    Мајци Радојки у Појезну код Дервенте Српске шаљем
    Сину Њеном Песнику Мирославу Б. Породици Душанић
    У Хилдесхајм далеки из Србије из Врања
    У овај Свети новембарски дан
    И мало шафрана с пута према Копаонику

    22. новембар 2015.
    Веселинка Стојковић

Шафрани

Шафрани –
Цветови Небески.
Сунчеви изасланици.

Веселинка Стојковић
(Минијатуре)

Свети Нектариjе

Егински
Свети Нектарије.
Помолимо се за здравље.

Веселинка Стојковић
(Минијатуре)

КАД У РЕЧИМА ШАФРАНИ МИРИШУ
(Веселинки и Мирославу у част)

Шафрани чудесни, Небески
Мандрагоре и Маргарете
На чудна места, као на фрески
Расту и причају причу ту:

О изгубљеном завичају, мајци осамљеној
Погледа који управљен моли и прашта
Из Завичаја дозива као у песми ТОЈ
Песникиње са Југа и песника, него шта.

Шафрани Небески мисли им везују
За родну груду, мајчин дозив и ЦВЕТ
Без суза, на радост и узлет
До плавог Неба на звездама што јаше!

Наше мисли и осећања са њима ста’ше
У ред, управљеног погледа без трена
Јер нас мисли вежу, каква је то бена
Што песму пише кад Шафрани миришу?

22. 11. 2016 

Душан Ђорђевић Нишки

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: У ПОТРАЗИ ЗА КЉУЧЕМ

У ПОТРАЗИ ЗА КЉУЧЕМ

       Драгој Веселинки Стојковић

Постао сам заточеник сновиђења
Стрпљиво причам са мртвима
И у тој причи нема страха и горчине
Али понекад ослободим се окова
Пресијече ме оштар бол у грудима
Из мога ока кане суза
И проговори из мене пјесник
Погребним звуком црквеног звона
Отисне се у пространство
У потрази за кључем живота

* * *

И осјетим се попут уходе
Биљези полегли — Нечитка слова
Чела предака урасла у маховину
Пси постали вуци завијају реже
Подивљале кућне змије
Све слике ми стране отуђено бјеже
Ни завичај више уточиште није

Мирослав Б. Душанић

Кључа би и било 
Драгом Мирославу Б. Душанићу

Наиђу часи
Дођу овакви и онакви
У ноћи уочи Светог Ђорђа
Славе мога оца
Дођоше ми гости
Све моји драги
"Добро ми дошли"
Браћа моје мајке а моји ујаци
Које годину по годину прими драги Бог
Којима се обрадовах са којима се изгрлих

* * *
Вечерас је небо и над Врањем било
У буктињама жара и пламена
Необично као ових дана над Београдом
У необичним играма и сказањима
Песма велика велика занета висока
Као јулски житни дан
Као отежала јесен од плодова
Као срца узаврела врела
Као ватра у огњишту

Еј, да је тако, да је тако!
Да није ове муке домаће планетне
Огромне Огромне
Да нам корење не гасне стабла се ломе
Плодови црвљају...
Кључа би и било Било

18. новембар 2015.
Веселинка Стојковић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанич: ВОСПОМИНАНИЯ & Веселинка Стојкович: Ключ

ВОСПОМИНАНИЯ

Я не  имею  ключа  для мёртвой
Души,

Не стоит плакать,
Времена меняются,

Нету конца,
И это не пустыня,
Везде  вокруг нас люди,

Несут  мысли,
Но воспонимания- ключ.

Мирослав Б. Душанич
/На руски препјевала: Светлана Пригоцкая/

Ключ 

Мы приходим в темноте(неведении)
В темноте уходим
Другого пути нет.

Это Бог, который нам
В последний момент
Держит ключ в руке,
Когда вы придёте
И когда вы уйдёте.

Остаётся нам
Путешествовать и помнить
С вечной душой
Отключённой.

Веселинка Стојковић
/На руски препјевала: Светлана Пригоцкая/

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Веселинка Стојковић: Туга са Југа

Антологичар?

Онај на сунцу што се греје,
Онај са извора чисту који пије воду,
Онај што у вину радост тражи,
Еј! —
Онај равницом који броди и планином,
с вуковима и јеленима који збори,
Онај који преже коња у сватове,
девојку цвећем који кити,
Онај с прозора путнику што домахује,
Онај — Дуње у плакару који чува.

Туга

Боже мој,
Не срдим се ја на Тебе;
Само осећам тугу, тугу, тугу.

Спустим се и на обалу,
Попнем се на планину,
Полетим и у небеса —
Исто.

Туга ме свладава.

Веселинка Стојковић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић 

Мирослав Б. Душанић: СЈЕЋАЊА

Немам кључ за Мртве
Душе

Не вриједи плакати
Времена се мијењају

Није то ни крај
Није то ни пустош
Свуда око нас су Људи

Јесте израбљена мисао
Али постоје СЈЕЋАЊА

Мирослав Б. Душанић

Објављено: БАШТА БАЛКАНА, (Matural. Life. Style. Web. Magazine.); 24. новембар 2014.

КЉУЧ

Драгом Мирославу Б. Душанићу

У Незнању Долазимо
У Незнању Одлазимо

Другога Пута Нема

Бог Је Тај Који Нам
У Последњем Часу
Тутне Кључ У Руке

Кад Долазимо
И Када Одлазимо

Остаје Нам Само Да
Путујемо И Памтимо

Са Душом Вечно
Откључаном

Петак, 10. октобар 2014, 23.55

Веселинка Стојковић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Заборав

Заборав
                                   (за драгу В. С.)

Чему страх од Смрти
То је једини начин да се с Природом стопим
И будем дио те Божанствене љепоте

Ако ме нешто плаши
То није умирање него сам чин одласка
Који може да буде изузетно грозан
И недостојан човјека

А ја бих ипак хтио да склопим очи мирно
Опростим се од ближњих и захвалим
На љубави и пажњи
На разумијевању и стрпљењу
И трпљењу и трпљењу и трпљењу ...

Хтио бих нешто времена 
Довољно за једну Молитву у славу Господа
Дозволио ми је да у Његову башту крочим
И убирем плодове и радујем се
И волим и тугујем и снивам
И другујем и другујем и другујем ...

Па чак ми је и лудости опраштао
Штитећи ме од зла и гњева ...

Ако се будем ичега плашио
Неће то бити умирање него начин
Плаши ме сваки изнуђен и насилан чин

А Смрт – Смрт ионако не наступа умирањем
Већ онда када нас Заборав избрише.

Мирослав Б. Душанић

Објављено: 
1. БАШТА БАЛКАНА, (Matural. Life. Style. Web. Magazine.); 23. октобар 2014.

2. БАШТА БАЛКАНА, (Matural. Life. Style. Web. Magazine.); 22. новембар 2014.

Господ је стрпљив

Драгом Мирославу Б. Душанићу

Сви у загрљај Господу хрлимо
Када долазимо на Oвај Свет
У загрљај Господу хрлимо
И када одлазимо са Oвога Света
Умиремо када се рађамо
И рађамо се када умиремо

Али не треба журити с одласком
Дан је пред нама као и ноћ
Дуње тек стижу у плакаре
Тек џемови од шљива и купина
А и јабуке још су неубране
Ново се вино још не точи
Кише су, истина, стигле
Али снега још нема
А висибабе спавају, спавају
Па кукурек и љубичице
И перунике чекају своје време
И ласте и роде ће напролеће
И Сунце Високо ће и Месечина
И летње шетње и песме птица
Па чему журити чему журити?

У још једно коло и још једно
И још једно и још једно и једно
Па ћемо сви заједно
Као што и идемо
Истим путем долазимо
Истим одлазимо, другога нема,
Господ је стрпљив
Све нас чека чека чека
Корацима новим да нас учи…

Среда, 8. октобар 2014,

Веселинка Стојковић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Веселинка Стојковић: Заварајте замор

Заварајте замор
(Писмо упућено М. Д., незнатно скраћено)

Не смете се предавати, немојте! Немојте!

Замор долази, али и одлази.
У тим часовима бивају песме,
кад долази и одлази замор.

Светлости душе
у тим сатима су најсјаније,
па оне виде што иначе не виде,
и песме им узму од тога сјаја
и знања које виде – да буду песме.
   
Градња усправља дах, али и одузима дах.

Ваше песме су велике светлости,
светиљке какве изабрани граде. 
Застаните мало.
Биће и хиљаду и хиљаду песама,
завичајних, свакојаких,
али се никада све испевати не могу.
Тако је од света и века.
Па чему журба и патња?

Одморите мало душу и од песама.
Песме ће Вас наћи опет.
Окрените се сунцу, ведрој боји,
пријатељској речи, листу, цвету, птици, дану;
заварајте замор, побегните му.
Цео живот је замор и бежање од њега,
будите хитрији.
Растегните време између заморâ!

Мала Госпојина - Лето Господње 2014.

Веселинка Стојковић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Разговор

Нико није захватио свет
колико је хтео и колико могао,
а и чему?

Веселинка  Стојковић

Нада ме није напустила, иако ми је
поглед често замућен а видици сиви.
Још увијек тражим боју...

Мирослав Б. Душанић

 

Шетња је песма за душу, за тело.
Из шетње се доноси песма, боја.

Веселинка  Стојковић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Ништа новог код мене ни у овом писму ...

Мирослав Б. Душанић

Ништа новог код мене
ни у овом писму ...

   Веселинки Стојковић
    
осуђен на изгнанство
у једноличности дана
и ноћи у овој туђини
у земљи на сјеверу
ништа новог код мене
само осјећај слабости
и ко зна по који пут
дође ми да вриснем
тегобна су путовања
траговима дјетињства
завирујем у успомене
предјели без путоказа
зарасли у коров и трње
нема јабуковог цвијета
нестао је мирис дуња
и у свјетлости сунца
воде устајале и мутне
смрде на болест и смрт
на угинулу рибу и муљ
и дубоко погнуте главе
са очима пуним туге
усамљен мјесечарим
тихо корак за кораком
и безвољно дишем ...

Мирослав Б. Душанић

Објављено: БАШТА БАЛКАНА, (Matural. Life. Style. Web. Magazine.); 20. новембар 2014.

Мирослав Б. Душанић

НОВО ЈЕСТЕ - ТО ПИСМО, ТЕ ПЕРУНИКЕ

Мирославу Б. Душанићу

Али док перунике цветају
И трава се около зелени
И док жбуње мирише на птице
И потоци на шуморе и сенке
И док дрвеће у крошњама се круни
И док сунце из облака се јавља
Грумен земље док се радује
Рука док посеже за лепотом
Док око дрхти и сан се успиње
И док глава пада од туге и самоће
Од муке северне туђинске
И јаука за цветом јабуковим и мирисом дуња
Детињство док трчи с радостима и кишом
Сећања друга док искачу и расту
И пријатељ док се очекује
Макар и туге да му кажемо
И све болове овога света
И док се месечари корак за кораком
Док се песма ниже и речи сричу
Дух то заокрет чини
Да ојача тело и душу да смири
Да надвиси дан и поколеба безвољност
Новим дахом себе да заогрне
И стубове нове да подигне
И прозоре да отвори широке
Врата за нове изласке и повратке
За сунчаније сате и месечније вечери
Срце бујно да очврсне
За пределе с путоказима и светлостима
За струкове нових лепота
Нових вода и нових перуника…

Веселинка Стојковић

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Што увене мој невене & Нада Петровић: Јадовање над јадиковком

Савко Пећић Песа

Што увене мој невене

свјетлост сунца за тебе сам крао

сузама те својим залијевао

што увене куку мене мој невене

пред иконом за тебе молио

са твојим се цвијетом поносио

што увене куку мене мој невене

свјетлост јеси мени даривао

ноћи дане са мном проводио

миро несрећо болан мирославе

драгом Богу молитве си слао

да би у мом цвијету уживао

миро несрећо болан мирославе

само једно ти си превидио

у туђину ти ме пресадио

миро несрећо болан мирославе

те увенух због силног очаја

остах жељан мога родног крајa

миро несрећо болан мирославе

Мирослав Б. Душанић

Савко Пећић Песа

Јадовање над јадиковком

Да ми је суза да их исплачем
над сваком речју изреченом, 
над сваким јауком прогутаним
што ко гука под грудњачом гнездо свија
за нове невоље, недаће и недодире,
и бол непреболну у коштаној сржи окошталој,
за хиљаде јадиковки над јадовањем, 
јер живот јесте чак и оно што није 
битисање од немилог до недрагог, 
од лошег до горег, ко вук у гори
што у самоћи урликом завија
све у корак за кораком
за чопором који се у тишину крије... 
Залуд ми молба да се појаве, 
да навирају као мајчино млеко,
да макар за трен пелином чемер ублаже. 
Све ме издало па није чудо да и оне издају.
Залуд ми све у недоба ако ти стигне, ако те мине
и промине, ако тугу не исцедиш, мој невене.

Нада Петровић

Мирослав Б. Душанић

Не вени ми мој невене

свјетлост сунца за тебе сам крао
оком сјајним те залијевао
не вени ми мој невене

пред иконом за тебе се молио
тобом цвјетним се поносио
не вени ми мој невене

свјетлост јеси мени даривао
ноћи дане са мном проводио
миро здрав ми мој мирославе

драгом Богу молитве си слао
да би у мом цвијету уживао
миро здрав ми мој мирославе

само једно ти си превидио
у туђину ти ме пресадио
миро здрав ми мој мирославе

те ти венем због силног очаја
жељан миро мога родног крајa
миро здрав ми мој мирославе

ал се надам миро ја се надам
доброј киши сунцу јарком
миро здрав ми мој мирославе

(Обрада/коментар) Веселинка Стојковић

Мирослав Б. Душанић