Мирослав Б. Душанић: На тренутак безбрижан

На тренутак безбрижан

сузе нису вјечне / кад их понестане

искорачим / будим се

иза себе остављам: клечања
молитве / гробља

изађем у оближњу шуму

дивљим паткама дарујем осмијехе
гријехе препустим облацима

нека их однесу далеко у беспућа
у предјеле бестидне / у воде бездане

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Прича

Прича

Познајем ту причу о бољем животу
Увијек је боравио тамо гдје ја нисам
Кад год сам отишао њему у походе
Проналазио сам само забринуте људе
Плакали су за бољим животом
Који их је сасвим изненада напустио

Одустао сам од те сулуде јурњаве
И одлучио да останем ту гдје и јесам
Да је бољем животу до мене стало
Већ би он мене и сам пронашао

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Пријатељство

Пријатељство

За утјеху

Пријатељ ме пустио

Да говорим стихом

А моја пјесма огољена

Без крви и тананих влакана

Ослобођена од свега

Као препариран костур

За час анатомије

Мој пријатељ је градинар

Великог срца

И поред свих обавеза

Које га притискају

У овом свијету

Он је наслутио мрак у очима

Силне вјетрове

И пустош у мом срцу

Иако зна да немам

Великих изгледа

У том предјелу тешко

Клесаног камена

Изграђује само за мене

Оазу са извором питке воде

Да освјежим усне

Да не умрем жедан

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Ријеч

© by - pierrick -

Ријеч

Постојала је једна ријеч

која је у култу жртвовања

тражила усне

Једна ријеч

као православни монах

неовисна од времена

Пјевао сам је у сну

и шапутао

све док се не пробудим

Радо бих да је

запишем

али никако да је се сјетим

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Гротескно

Мирослав Б. Душанић

Гротескно

стављен сам пред искушење

и осуђен да у срцу таме
тражим расцјепе
из којих би ми се за утјеху
указала свјетлост
да у њу смјестим свој усуд
и васцијели свијет
мојих кошмарних дана и ноћи

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Случај

© by Blanca Juan Palau

Случај

као да сам безвласничка њива

намјерно уклијештена

између Горњег и Доњег Свијета

сваке ноћи се појаве путници

који ме користе као прелазе

ријетко понеко прошета

углавном су то дивљачке хорде

које ме у силном налету прегазе

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Не плачем...

Мирослав Б. Душанић

Не плачем...

нема разлога да се жалим
добијао сам ја и дарове од богова
опросте на почињене гријехе
поклањали ми свјетлост у тами
упућивали на праве путе
али све има своје границе
осим Васељене
имаћу ја времена на претек
да преиспитам шансе пропуштене
кад се претворим у тишину
и будем честица прашине њене

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Милостиња

Мирослав Б. Душанић

Милостиња

опсједају нас несрећне приче
и у свим медијима
добијају значајну улогу
као да оне могу да нас спасе
од живота тегобног

заборављена је доброта
нигдје је нема
ни на нашим уснама
ни у рукама
иако је знано да је она вјечна

и све је некако зло и наопако
и добронамјерни људи
изгубили осјећај за мјеру
па је дијеле дозирано
као милостињу

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Суровост

Мирослав Б. Душанић

Суровост

Свијет у коме живимо
Је клуб рецитатора
Исте пјесме
Зато је Сизифу суђено
Да вјечно живи
У страху
И гура камен

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: У међувремену —

© by Birdman

Ослобођени свих илузија

У ритму посмртног марша
Враћамо се поново к себи

У међувремену —

Ми нисмо постали ништа
Паметнији, и даље смо:
                Обесправљени
                Обездомљени
                Обескоријењени
                Обезличени...

19. април 2013./21. јул 2017.

(Св. стодвадесет мученика пострадалих у Персији/Свети великомученик Прокопије)

Мирослав Б. Душанић

© by Birdman

Мирослав Б. Душанић: Заоставштина

© by Birdman

Заоставштина

зло не спава и нема снове
нема збјега гдје може да се повуче
оно је без краја и почетка
свеприсутно
зло увијек примјењује искуство
не сахрањује се у породичне
гробнице
оно је праотачка заоставштина
и проклетство
предодређено да се носи са собом
и у себи

19. септембар 2011.
(Преподобни Давид)

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: (Као ласта...)

Newark, NJ. - Tracy A. Marciano

сад сам потпуно заборављен као ласта

која одлети на југ и више се не врати
коме да кажем да је чамотиња тешка
кад нико и не зна да постојим...

Хилдесхајм; 07. 05. 2006.
(Св. мученик Сава Стратилат)

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Проскрибована стварност

© by Anne Bachelier

Проскрибована стварност

(поводом додјеле једне велике
књижевне награде)

Већ заморени церемониозних
представљања и лажи
(које нам се намећу)
кусамо сурутку
млијеко и кајмак послужује се
слављеницима
то је та правда о којој (ни)смо
сањали
човјек се навикне и трпи
прихвата те сметености као
нешто норманло
и само по себи разумљиво
много је тих и сличних
гадости (чак је и ово
рекао неко прије мене) режим
самовлашћа је вирус и смијешта
нас (без пардона) у карантин
(а по потреби и у гробљанску
улицу)
„политички идеали могу бити
овакви или онакви“
(то је одлика демократије) али
је велики гријех прећутати
ИСТИНУ...

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Овога јутра пахуље милују

28. 10. 2012.

Овога јутра пахуље милују

овога јутра паперјасте пахуље милују
нам лица још увијек снена
и неослобођена од ноћних слика  
оптерећени необјашњивим страхом
крочимо несигурним кораком у дан  
као да нам је посљедњи
непримјећујемо глагољивост врабаца
и лагано лелујање баштенске врбе
дан нас жељно ишчекује
а ми смо тако глуви и слијепи
и неповјерљиви
забравили се у тијела као у тврђаве
изградили бедеме и вегетирамо
у заблуди да се све против нас уротило
и посљедње поскупљење кафе и уља
немири у Сомалији
пад њујоршке берзе иако не посједујемо
ни слику од акције
колико глупости се у нама накупило
и колико још треба да се накупи
да би схватили
да је живот ту око нас у ситницама
у тим влажним пахуљама
које су управо с допуштењем Господа
на нас чекале
да нам „добро дан“ пожеле
и наша лица озаре осмијехом

(28. 10. 2012.)

Мирослав Б. Душанић