Стојан Богдановић: СЛОВЕНСКА ПРИЧА

СЛОВЕНСКА ПРИЧА

песма зна да бане изненада
да затекне човека у кревету
са другом песмом
у сну
од тога човеку буде мука
израсту му рогови
то су ми испричали
стари словени једне недеље поподне
када сам код њих пио чај од босиљка

Стојан Богдановић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Стојан Богдановић: Драги М.

Смрт

Драги С. 
Ја имам довољно вјере
Мени је потребна сумња
Сумња у смрт

Мирослав Б. Душанић

Драги М. 

Размишљам данима како сам ушао у ту тескобу. 
Искрено, више сам мислио како да из ње изађем. 
Био је то посве узалудан подухват. 
Она је ушла у мене. 
Дави изнутра. 

Иако је у питању велика нужда 
рицинус ту не помаже.

Морам да пробам нешто друго. 
У недоумици сам да ли да питам комшику. 
Није лоша. 
Мислим, није лоша према мени.

А вама који ово читате саветујем 
да се не петљате са тескобом. 
Много је загуљена. 
И кад се навади, неће да си иде.

Цепа редом: по стомаку, у грудима. 
Излази ми на нос, 
А никако да изађе.

3.2.2016.

Стојан Богдановић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Стојан Богдановић: РИТАМ ЈЕ ЕКСТАЗА

РИТАМ ЈЕ ЕКСТАЗА

     Црњански је писао да је најважнији ритам: Ритам је екстаза. То би значило да се све везује за доживљај а да се ниподаштава идеја, конструкција и методе реализације, те да је све везано за провиђење, а то не стоји. А где је интелект, а где је садржај? Али када се све то сложи, и још много штошта што излази из оквира ове приче, добијете песму. А слушалац или читалац ће је препознати, чак и ако није богзна како образован. Образовање наравно није на одмет.

       Ипак, дешавало се да чујете нешто први пут и да вас одмах "понесе". Људи не иду у музичке школе да уче да слушају пој славуја, а сви одмах препознају "праву" мелодију.

Стојан Богдановић

ISBN: 978-86-87537-66-8

Стојан Богдановић: СТРАХ

СТРАХ
20

Брине ме што се овакав кљакав, 
никакав, 
окрећем прошлости. 
Вероватно је то по инерцији. 
Моја је прошлост већа од будућности. 
Мислим по габариту. 
Кабаста. 
И незграпна. 
Тешко је и носим. 
Све теже. 
Онолика прошлост, 
а нема човек за шта да се ухвати. 
И она се понаша по теорији релативности. 
Њена маса одређује њену 
моћ гравитације. 
У стању је да смота цео живот 
и да последњим возом оде 
без мене у будућност. 
Ето шта ме брине. 
Опет ме хвата паника. 
А када је женско поред мене 
Осоколим се.

Стојан Богдановић

Фотографије Бајројта (Bayreuth): Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Смрт

Смрт

Драги С. 
Ја имам довољно вјере
Мени је потребна сумња
Сумња у смрт

Мирослав Б. Душанић

И смрт је стара варалица.
А време те зезне док трепнеш!
Године, пусти године,
Важни су моменти.

Хм, заборавио сам,
Да ли је и она момент?

Стојан Богдановић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Стојан Богдановић: ТРУНКЕ (51 — 53)

51
„Када разговараш са Богом, то је молитва; Када Бог разговара са тобом то је схизофренија.*
Релација „Разговарати са Богом“ у значењском смислу је симетрична. Она значи обострано говорење; говори један, па говори други. „Бог разговара са тобом“ је, такође, симетрична релација, јер разговарати подразумева обострано говорење, један субјект па други. Дакле, наведена два тврђења Томаса Саса су уствари једно те исто тврђење. Отуда се нужно изводи закључак: Молитва је исто што и схизофренија. А да ли је тако?

52
Човек је измислио Бога, између осталог и да би бар мало могао да буде сам. И дан данас само сам са Господом на пер ту.

53
Свака будала хоће да буде Бог. Паметног човека је теже преварити. Зна какве су обавезе.

Стојан Богдановић

◊ஜ════════☺ஜ۩۞¬۩ஜ☺═════════ஜ◊

* Томас Сас: „Ментална болест као мит“

Мирослав Б. Душанић

Стојан Богдановић: (Крај се не назире)

Мирослав Б. Душанић: Без наслова (колаж)

***

Данима из куће не излазим
Бане и Јоца телефоном ме
Обавештавају о глупој власти,
О пропасти државе, ја њима
(Све старе теме, миленијумске)
Говорим о поезији и филозофији,
Кроз те прозоре залеђене,
Гледам живот, кроз цвеће.

Са западне стране надиру
Тавни облаци. Биће још снега.
Биће хладније око срца.
Млади људи не виде хладноћу,
А на нашу Србију стално нешто пада.
Крај се не назире,
Морамо даље,
Да не омркнемо,
Слажем се са пријатељима.

Стојан Богдановић

Матеја Душанић: Земун

Мирослав Б. Душанић: Гријех

Гријех

Осуђују ме и не прихватају
Моје ријечи су једноставне
Немају украсе и егзотичност даљине
Оне опрезно и тихо
Излазе у свијет из загушљиве собе
У којој су намјештај и предмети
У облику круга
И у облику квадрата
Са бројним напрслинама и траговима
Излизаности
Моје ријечи су бескрвне
Миришу на зној
На гријехе свакодневице
И запршке с луком и алевом паприком

Мирослав Б. Душанић

Песма мора да се запржи да не буде бљутава.
Мора и да се зачини,
Да јој се набацају чини
Да може човека да опчини
И да начини.

На крају,
Али не на крају крајева,
Није лоше да се све и забибери.
Без љутине.
Да, да, 
Без љутње.

Стојан Богдановић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Стојан Богдановић: ДРАГИ ПРИЈАТЕЉУ

ISBN: 978-86-89485-19-6

ДРАГИ ПРИЈАТЕЉУ

Стар сам човек и осећам када киша крене из Хилдесхајма,
тада почне све да ме боли.
Свака кошчица.
Само кљуца.
Вртим се дан-два, три, све гледам да не досађујем,
па решим као мало дете,
јер матори људи и подетиње,
да питам нешто,
али не директно,
него онако.
Те некако и добих одзив.
Изнуђен, али као почашћен!
Нећу Вас утешити, ако кажем да ми нешто фали.
Штавише, можете помислити да и Вас то чека.
У ствари, мени одавно фали све.
Надао сам се да ће нешто доћи,
то је и једно од тумачења смисла живота.
Али остаде само на тумачењу,
а чекање беше џабе.
Зато сам све то дебело платио.
Иронија као моћно средство у поезији,
а и другде у књижевности, је ништа, и то дибидус,
колико је та рђа моћна у животу.
Пре пет-шест месеци нешто ме беше стисло,
морадох код доктора.
Рече ми човек да сам тежак тип,
да би било добро да скинем неко кило.
Мало се почудих, па климнух главом,
као, добро.
Кад изађох од тога мешетара размишљах са оно мало мозга,
он се иначе скупља са годинама као чварак,
с тим што се чварак скупља на вишој температури,
а мозак на вишим годинама,
и шта сам смислио,
па дошао сам до закључка да никако не могу скинути толику килажу                                              
јер ми је он прописао гомилу лекова.
Напросто, човек када све то прогута,
мора да пукне од муке.
Иако спадам у оне који су свашта појели и прогутали,
изгледа да сам толико претеривао с тим,
да сада не могу више ни да зинем.
Јер, ако овако наставим појешћу себе.
Можда је то једно од решења.
Али, морам признати за мене није утешно,
верујем неће бити ни за Вас.
Напротив, убеђен сам да су сва та решења штетна од оног момента
када сазнате за њих.
А лепо смо живели без решења,
нарочито без оних која вам нуде тзв. доктори.
Све ово сам написао зато што ћете ме Ви добро разумети,
као што ја разумем Вас
и као што врло добро не разумем себе.

Ово ћу писамце објавити
да не би неки који се издају за пријатеље и Вама и мени
помислили како нешто мутим,
још мање да Ви и ја мутимо!

Лидију и Вас срдачно поздрављамо Биља и ја, чак из Ниш(а).

Држте се!

29. јун 2015.

Стојан Богдановић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Стојан Богдановић: КРИВО ДРВО (три посвете)

ISBN: 978-86-87537-56-9

ДРАГИ МИРОСЛАВЕ

                                                         За М. Т. и М. Б. Д.

Добро јутро,
Срећан дан!

Историчари не мере време као људи,
Они мере време од рата до рата.
Њихове брљотине вековима после
Други морају да чисте.

Филозофско време је од доктрине до доктрине.
Сви они нешто муљају по времену.
Најчешће не знају шта тамо траже,
Други знају, али неће да кажу,
Али упорно чекају нову доктрину.

Песнику није потребно време
Њему је довољна песма
И он сам мора да је чисти
Или да је почисти

Уби ме ово време!

Срдачно, твој С.

БИЈЕ У ТИЛ

                                                          За М. Б. Д.

Драги Мирославе,
Шаљем песму за добро расположење.
Узимати као лек: Без претеривања
И са уживањем.
Напунити душу и пред спавање наслонити главу на њу,
Да одвугне.
Потом можете све појести, одједном,
Без страха да ћете се загрцнути.
Делује брзо и ефикасно,
Као прави пчелињи мед.
Бије директно у мозак,
У тил.

ЗВОЦАЊЕ УЗ РОЂЕНДАНСКУ ЧЕСТИТКУ

                          За Мирослава Б. Душанића, из Појезне*

Честитам песнику рођендан,
Јутро је, уобичајено,
Жали се: Даска му фали, 
Какав би то био песник
А да му не фали,
Да му све буде потаман.
Фали и мени,
Заједно бисмо могли
Од тих дасака које нам фале
Да склепамо један комотан сандучић.
Али рано је,
Нисмо још поравнали даске,
Ни оне које имамо.
Нисмо ми за овај век,
Одложићемо пут и све остало,
Жена га чека,
А и мене чека сијасет недовршених ствари.
Ако ћемо поштено,
За човека,
Мало је један век.


* * *

Када је реч о пријатељу
Морам да нацртам круг,
И то велики,
Да би могао у њега да уђе
Потом да га тамо сместим,
Као што је Коста то урадио
У присуству епископа александријског
Када је усред круга тачку ставио,
Као што би и Цоне урадио
Са својим пријатељем.
Тачка је чудо,
Њен део је ништа,
И зато она може
Све госте да прими,
Све, као песма.

Стојан Богдановић

* Пјесма је поклон за мој 52. рођендан - 23. 11. 2013. Ја сам имао ту част да пратим њено настајање. Био је то један посебан доживљај. Све мени познате верзије сам такође објавио на овом блогу. (ПРВА, ДРУГА, ТРЕЋА) Драги Стојане, хвала Ти за ове бисере ...

Стојан Богдановић: ЦВЕЋЕ

ISBN: 978-86-87537-55-2

ЦВЕЋЕ

Неки кажу да цвеће не говори
(Да му је то некакав минус).
Ја се са њима не слажем.
Сав нормалан свет зна да цвет говори бојом.
Често се и обликом шепури,
Пун је себе као они амерички ћурани.
А тек мирис.

Неки тврде да ћуран не мисли
(Бар не довољно) кад то ради.
То и није много битно,
Важно је да ћурке на то падају ничице.

Цвеће није само цвеће,
Цвеће је мисао и мит и машта,
Цвеће је и метафора и лепота,
Цвеће је и млада жена,
Цвеће је и оно што не постоји.
Ма, цвеће је Бог.

А земља и даље окреће се,
Одавде са мог прозора гледано,
На леву страну,
Као ћурка око свог ћурана
Кад он обеси нос.
Супротно од смера казаљке на сату
Сасвим супротно од ћурке,
Земља се окреће увек на праву страну.

Затворим очи и гледам у цвет као у Њега,
А цвет гледа увек
Право сунцу у очи.

Стојан Богдановић

 Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Стојан Богдановић: ЈА И ЈА

ЈА И ЈА

Цео божји дан сам хватао себе,
И ништа, ни од мене ни од њега.
Увек ми тај бежи,
Бар за корак.
Нисам хтео да га хватам за гушу,
Не, не могу рећи да нисам и на то помислио,
Али сконтах, каква вајда,
Не, само да разменимо мисли,
Али, он се некако измакне,
А ја паднем.
Све се спљескам.
Мислио сам годинама
Да је он на мојој страни
Заблуду сам касно открио
Он је на страни Бога.
То не помаже ни Богу ни мени,
А ни њему.
Ако само ухватим
Тога мангупа,
Све ћу му сасути у лице,
Све, и што нисам (с)мислио.

Стојан Богдановић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

ПОСЛАНИЦА О ЉУБАВИ

Фото: Vicky Weihmann

О љубави

1. Ако језике човечје и анђелске говорим
а љубави немам,
онда сам као звоно које звони,
или прапорац који звечи.
2. И ако имам пророштво
и знам све тајне и све знање,
и ако имам сву вјеру да и горе премештам,
а љубави немам,
ништа сам.
3. И ако раздам све имање своје
и ако предам тијело своје да се сажеже,
а љубави немам,
ништа ми не помаже.
4. Љубав дуго трпи,
милокрвна је;
љубав не завиди;
љубав се не велича,
не надима се.
5. Не чини што не ваља,
не тражи своје,
не срди се,
не мисли о злу.
6. Не радује се неправди,
а радује се истини.
7. Све сноси,
све вјерује,
свему се нада,
све трпи.
8. Љубав никад не престаје,
а пророштво ако ће и престати,
језици ако ће умукнути,
разума ако ће нестати.
9. Јер нешто знамо и нешто пророкујемо.
10. А кад дође савршено,
онда ће престати што је нешто.
11. Кад ја бијах мало дијете
као дијете говорих,
као дијете мишљах,
као дијете размишљавах;
а кад постадо човјек,
одбацих дјетињство.
12. Тако сад видимо
као кроз стакло у загонетки,
а онда ћемо лицем к лицу;
сад познајем нешто,
а онда ћу познати као што сам познат.
13. А сад остаје
вјера, нада, љубав, ово троје;
али је љубав највећа међу њима. 

Свети апостол Павле

/БДЕЊЕ - Часопис за књижевност, уметност и културну баштину Књажевац – Сврљиг, број 35, година XII, јануар – март, 2013/

УЗ ПОСЛАНИЦУ ПАВЛОВУ КОРИНЋАНИМА

Извадили су се негде,

што се светих тајни тиче написали су, 

све је света тајна, 

све што се човека тиче. 

А истакли су седам, 

као седам је неки савршен број. 

За седам дана... 

Љубав је света тајна, најсветија, најмоћнија, најубедљивија, "најнајнија", од свих тајни. 

Тајна која покреће живот, 

која регулише свет, 

која осваја светове, 

која преврће светове, 

која преврне све да би све легло, 

да би све било на своме месту.

5.5.2016.

Стојан Богдановић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић