Мирослав Б. Душанић: Гријех

Гријех

Осуђују ме и не прихватају
Моје ријечи су једноставне
Немају украсе и егзотичност даљине
Оне опрезно и тихо
Излазе у свијет из загушљиве собе
У којој су намјештај и предмети
У облику круга
И у облику квадрата
Са бројним напрслинама и траговима
Излизаности
Моје ријечи су бескрвне
Миришу на зној
На гријехе свакодневице
И запршке с луком и алевом паприком

Мирослав Б. Душанић

Песма мора да се запржи да не буде бљутава.
Мора и да се зачини,
Да јој се набацају чини
Да може човека да опчини
И да начини.

На крају,
Али не на крају крајева,
Није лоше да се све и забибери.
Без љутине.
Да, да, 
Без љутње.

Стојан Богдановић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић