Стеван Раичковић: О сјај су само врата краја

Мирослав Б. Душанић

О сјај су само врата краја

Тај мук – да није звук без краја

Што свуд сеже

Па неки мир са криком веже

Ил маглен дух са месом спаја?

Тај крик – да није врх тишине

Што се ко усов у нас руши

И неки бат у нашој души

Кад бол се вине?

О мисо рије

Мој дух и као смрт ме гледа:

Све то што бива – да сан није

Заспалог нечег усред леда?

Тај мрак – да није болест сјаја?

О сјај су само врата краја.

Стеван Раичковић

Мирослав Б. Душанић

Песма и смрт

Marcel van Eeden

Песма и смрт

Ова песма нема оштрих зуба,

Све је у њој голо ћутање и мир

И спори долазак до последњег руба

Испод кога мами хладан дубок вир.

Ова песма нису тешке речи

Мада мало опор звучи густи звук.

У њој нема капи која главу лечи

И болне руке згрчене у лук.

Ова песма можда личи на долину

У којој се болно скаменио вук.

Ова песма споро улази у тмину:

Ја не видим више од ње помрчину

И осећам само тешки тамни звук

Како моје руке вуче у даљину.

Стеван Раичковић